Danas se obeležava druga godišnjica od velike tragedije koja je zadesila celu Srbiju, kada je učenik Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru pucao na vršnjake i čuvara škole.
NJih devetoro izgubilo je živote u ovom nezapamćenom masakru, a od tada porodice ubijenih pokušavaju da očuvaju sećanje na njih među društvom, tražeći da se uspostavi Memorijalni centar.
U martu prošle godine Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Radne grupe za Memorijalni centar u znak sećanja na žrtve. I od tada – ništa.
Profesor Filozofskog fakulteta i član Multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve Aleksandar Baucal kaže u razgovoru za Nova.rs da je Tim u počektu bio fokusiran na prvu godišnjiicu od masovnog ubistva.
„Nakon godišnjice pokrenuli smo konsultacije i u prvoj fazi konsultacija tokom prošlog leta razgovarali smo sa različitim stručnjacima iz sveta koji su bili povezani sa sličnim tragedijama u drugim zemljama. Na na osnovu toga prikupili smo njihova iskustva i o načinima kako se dolazi do adekvatnih rešenja. U svakom od tih primera ključni faktor bile su široke konsultacije koje treba da budu inkluzivne, ali koje s druge strane treba da poštuju različite pozicije“, objašnjava profesor Baucal.
Naglašava da u ovoj situaciji, nije ista pozicija porodica koje su izgubile decu, onih čija deca su ranjena, zatim svedoka, zajednice koja živi u tom kraju, pa i šire zajendice.
„Tek nakon toga, na jesen, napravili smo metodologiju za konsultacije. Ona je počela sa svojom primenom. U prvoj fazi je fokus bio na konsultacijama sa porodicama, da se identifikuju njihova osećanja, potrebe i razmišljanja. Taj proces uopšte nije lak. Ti razgovori sa porodicama su išli u nekoliko krugova“.
Anketa za roditelje čija deca idu u školu
Usledila je, objašnjava on, anketa za roditelje dece koja i dalje idu u školu.
„Prikupljali smo i mišljenja i predloge ljudi koji su došli na Tašmajdan, kada se obeležavala prva godišnjica. Tako da sada taj konsultativni proces i dalje traje. Onda je fokus bio na drugoj memorijalizaciji , tako da je taj konsultativni proces zastao. On će se nastaviti nakon druge godišnjice“.Profesor Baucal naglašava da je proces konsultacija oko uspostavljanja Memorijalnog centra izuzetno dug, ali veoma važan, zbog čega sve deluje usporeno.
„Trebaće vremena da se izrazgovara, da se dođe do nekih opcija koje su zajednički prihvatljive. U ovom peirodu je pripremljen i neki prvi draft budućeg poziva međunarodnog ili nacionalnog, to još uvek ostaje ideja, dakle da li će biti međunarodni konkurs na kom će moći da učestvuju arhitekte iz različitih delova sveta ili ćemo ga otvoriti samo za naše kandidate. Konkurs će biti dvostepeni, što znači da će u prvom stepenu da se od kandidata traže grube idejne skice arhitektonske celine koja obuhvata školu, mesto zločina i budući Memorijalni centar“, objašnjava profesor.
Mišljenje šire zajednice
Prema njegovim rečima, u prvoj fazi postoji i komisija koja će davati svoje predloge, ali će dobiti i mišljenje šire zajendice.
„Mišljenej o tome moći će da izraze i porodice dece koja idu u školu, nastavnici, šira zajendica koja tu živi… Ako dobijemo puno idejnih skica, nada je da ćemo moći da identifikujemo neke koje su prihvatljive svima. U drugoj fazi bi se izabrale prihvatljive skice i autorima bi se davale dodatne instrukcije. Onda se bira pobendičko rešenje koje je prihvatljivo različitim stranama“.
Profesor naglašava da trenutna društvena situacija u Srbiji ne ide na ruku uspostavljanju Memorijalnog centra.
„Nama u svemu tome ne pomaže ova društvena situacija. U društvu prilično dugo dominiraju tenzije i polarizacija, svako pitanje čak i malo i nebitno, uglavnom se koristi za etiketiranje, odbacivanje tuđeg mišljenja… I takva atmosfera tenzija i nasilja ne pogoduje jednom tananom procesu koji zahteva od ljudi da prihvata tuđe mišljenje. Tako da, prošlo je dve godine i to je dugo, ali dve godine od trenutka kada se desila tragedije. To je isto jedan od problema, što se nije odmah nakon tragedije stvorila jedna određena klima nego je ustvari bilo puno nekih tenzija. Kada je počeo ovaj proces, on je već bio opterećen atmosferom koja je stvorena nakon tragedije“, poručuje on.
Profesor je podsetio da je ceo proces osmišljavanja Memorijalnog centra u Norveškoj, kada se dogodilo masovno ubistvo na ostrvu Utoja, trajao punih 10 godina.
„Mi možemo mnogo brže to da uradimo, ali je potrebno stvoriti neke preduslove, a posebno društvene“, poručuje on.
Advokat porodica ubijenih
Ognjen Božović, advokat porodica ubijenih i predsednik Radne grupe za Memorijalni centar u znak sećanja na žrtve, rekao je za N1 da je izostala reakcija institucija koje su mogle da oforme radnu grupu i ranije i da se pozabave pitanjem mesta zločina na način da se razume da li je to i dalje prostor u kojem se obavlja prosvetna delatnost ili nije.
„Multidisciplinarni tim zajedno sa Radnom grupom radi vrlo naporno na projektu Memorijalnog centra i njegovom uspostavljanju. Mislim da je Multidisciplinarni tim u prethodnih godinu dana imao više od 100 ili čak 150 sastanaka, a Radna grupa više od 25 sednica koje su sve bile usmerene na tu jednu kompleksnu temu. Uspostavljanje Memorijalnog centra nije jednostavno. To nije zgrada kao takva, već treba da predstavlja jedan rezultat konsultativnog procesa koji treba da se sprovede u našoj zemlji i da predstavlja i odslikava vrednosti koje je taj konsultativni proces pokazao da su nam potrebne“, ističe on.
Dug je proces uspostavljanja Memorijalnog centra, ali je moglo i moralo, smatra, da se ima više sluha za porodice stradalih i njihove potrebe jer su oni među prvima izrazili želju i potrebu za Memorijalnim centrom.
„Mislim da je izostala reakcija institucija, koje su mogle da oforme radnu grupu i ranije i da se pozabave pitanjem mesta zločina na način da se razume da li je to i dalje prostor u kojem se obavlja prosvetna delatnost ili nije“, ocenio je advokat.
POKROVSK GORI! „Otvažni“ lome NATO tehniku
Izvor: Rt.rs
