Kako kaže, seća se dok je on bio u srednjoj školi, 1977. godine gradnja Prokopa je stopirana, a da su soliteri u Stjepana Filipovića krenuli da klize i pucaju. I tada su se, navodi, građani pobunili. Navodi da je sve bilo stopirano i takom devedesetih, sve dok ga Energoprojekt nije uzeo.
Objašnjava i da je ograničenje na dva sprata zbog težine, jer su znali da se objekat nalazi na klizištu i da tu ima podzemnih voda. U tih dvadeset godina koliko je projekat bio stopiran, navodi, moglo je ozbiljno da se razmisli o premeštanju ili odustajanju od tog projekta.
“Ko je još lud da radi na klizištu? Pa seljak čim vidi krivu šljivu odmah beži odakle. Ako klizi celo brdo, ode sve”, ističe.
Govoreći o oštećenima armature, kaže da je pitanje koliko su tačna, ali ako su neki inženjeri našli klizište i zaustavili, stopirali gradnju 20 godina, onda je “siledžijski” krenuti u izgradnju koja je trajala 20 i kusur godina.
Posted by Ratni izveštaji on Friday 11 July 2025
Izvor: N1
