Skup su, uz podršku Predstavništva Srpske u Srbiji, organizovali informativno-politički portali "Sve o Srpskoj" i "Fakti".
Zapadu je srebrenički „geonocid“ potreban da pred svojim narodima opravda ranije bombardovanje srpskog, ali i danas drugih naroda u svijetu, ocenili su učesnici.
- Srebrenica je stvarno bila paradigma, ona je bila jedan od stubova globalizma i jednopolarizma. Srebrenica je bila potrebna da bi naknadno opravdala zapadni humanitarni intervencionizam - rekao je politikolog Aleksandar Pavić.
Događaji u Srebrenici 1995. godine i sve što se do danas u ovih 30 godina dešava na političkoj sceni, proizvod su zapadne konstrukcije Balkana, ocenjuje profesor Srđan Perišić.
- Tako da je Srebrenica vješta metodologija kako Zapad da uspostavi kontrolu na Balkanu, tj. kako da Srbe kontroliše. Drugo je pitanje da li je u tome uspeo - dodao je Perišić.
Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović dodao je da zapadni narativ o zločinu u Srebrenici svih ovih 30 godina ne prepoznaje i ne priznaje srpsko stradanje i zločine nad Srbima.
Istoričari podsećaju da su nad srpskim narodom na tom prostoru zločini počinjeni ne samo 90-tih godina, već i u Prvom i Drugom svetskom ratu, kada je za vreme NDH u srebreničkom srezu stradalo više od 2.000 Srba.
- Od 2.262 žrtve, polovina su bila deca mlađa od 15 godina, žene i starci od preko 70 godina, takođe pokazalo se da je polovina njih bila ubijena uglavnom hladnim oružjem - istakao je istoričar Nemanja Dević.
Na tribini je ukazano da predstavnici međunarodne zajednice svake godine dolaze u Potočare, a još nijednom nisu bili u Bratuncu, Kravici ili nekom drugom mjestu srpskog stradanja u BiH. Ni bošnjačkim žrtvama, kažu, ne dolaze što ih žale, već isključivo zbog svojih političkih i vojnih interesa.
Da li je, poslije masovnog zločina u Srebrenici, ako je zaista bio genocid, moguća bilo kakva BiH, a pogotovo jedinstvena – rekao je Nenad Kecmanović i nastavio:
- Bošnjaci listom vjeruju u genocid i Srbe smatraju „lošim narodom“ i „genocidašima“. Zato odbijaju pruženu ruku Srbije i sa Srpskom neće ni izvorni Dejton, ni novi dogovor, ni sporazumni razlaz. Jedino hoće teritoriju Srpske, kao „privremeno okupiranu teritoriju“. Dakle, ono što su htjeli ’92 pa izazvali građanski rat, i što su već ostvarili u Sarajevu.
Slučaj Srebrenica – ocenio je Dragoljub Kojičić - klimaks je epohe koja je obeležena osećanjem nadmoći političkog Zapada koji je ubeđen da ne mora nikome da polaže račun0 niti da se obazire na pravo niti na logiku.
- Nazivanjem slučaja Srebrenica genocidom zapravo je započeo genocid pojmova. Ratni zločin ni po jednom osnovu ne može da se smatra genocidom. Takođe, pravi genocid, po najstrožem pomovnom određenju, dogodio se neposredno pre slučaja Srebtrenica kada je od strane srebreničkih muslimana apsolutno zatrto 5.400 srpskih porodica, dakle zena, dece, staraca i muškaraca koji nisu bili naoružani niti su učestvovali u ratnim dejstvima. Politički Zapad, naveo je Kojičić, nije ni pokušao da pronađe počinioce tog genocida i adekvatno ih procesuira u Haškom tribunalu. Prošlogodisnje glasanje u Generalnoj skupštini UN samo je farsa u kojoj argumenti logike i prava nisu uvaženi.
Miloš Vukašinović je rekao da je danas, nakon više od tri decenije neprekidnih neprijateljskih aktivnosti protiv srpskog naroda, jasno da cilj kolektivnog zapada, predvođenog Amerikom nije bio samo geostrateško zaposjedanje Srbije i srpskih zemalja već stvaranje i isprobavanje strateškog modela intervencionizma za upotrebu širom sveta.
Na istoj liniji bio je i Branko Lukić, ukazavši da je kolona bošnjačke 28. divizije koja se iz Srebrenice probijala prema Tuzli u borbama izgubila preko 6.000 pripadnika.
Takođe: da su Bošnjaci u Srebrenici – da bi omogućili manipulaciju brojem svojih žrtava – uništili knjige rođenih i umrlih.
Milenko Radić je govorio o tome zašto nema ogovornosti za pobijene Srbe i zašto se Srbi satanizuju i optužuju za genocid.
Ukazao je: „U BiH su godinama ravnopravno živela tri naroda: Muslimani (Bošnjaci od 27.9.1993.), Hrvati (katolici) i Srbi (pravoslavci). S obzirom da BiH nikada nije bila samostalna država proglašavanje nezavisnosti 1. marta 1992. godine uzrokovalo je verske i građanske sukobe. Nakon neustavne secesije, suprotne i Helsinškoj povelji, Savet bezbednosti UN donosi Rezoluciju 757 od 30.05.1992. godine, kojom je uveo potpunu izolaciju Srbiji i Srbima, koja je trajala neprekidno 1.273 dana“.
Posted by Dnevne Novine Pravda on Friday 11 July 2025
Izvor: RTRS – SoS/Fakti
