“Preko Kossev-a saznajemo da je šefica delegacije EU u Sjedinjenim Državama, uz specijalnog izaslanika EU Petera Sorensena, ugostila i ambasadora Srbije u SAD Dragana Šutanovca i „ambasadora Kosova“ u toj zemlji.
Čudna je politička geografija ovog hepeninga. On se događa u Americi, gde poslanica EU prima Danca, EU izaslanika za Srbiju i „Kosovo“, a njihovi šefovi poslanstava u SAD učestvuju u tom „planetarnom susretanju“. Jedini smisao događaja jeste u tome da se nekakvom simulacijom procesa ispuni neprijatna vremenska praznina u tzv. normalizaciji odnosa Srbije i „Kosova“, tj. njihovom međusobnom priznanju.
Treba istaći da zvanična Srbija ne snosi odgovornost za nastanak tog vremenskog vakuuma dugog više od pola godine. Pred zapadnim posrednicima nije režim kriv što je u Srbiji došlo do masovne pobune, jer za njih ta zbivanja samo odlažu sprovođenje prihvaćenih obaveza usled turbulentnog stanja u zemlji. Po njihovim shvatanjima, Vučić ne snosi objektivnu, a još manje subjektivnu, odgovornost za situaciju u Srbiji, iako im ona ne ide na ruku. Drugačije su prilike sa Kurtijem. Ovde je na delu i subjektivna i objektivna odgovornosti za odugovlačenje tzv. pregovora o normalizaciji. Ali, tu je zapadna politika blokirana, jer je fenomen „kosovska nezavisnost“ delo te politike i, u skladu s tim, svi lideri pokrajinskih Albanaca uživaju status zapadnih štićenika ma koliko se zna da je reč o ratnim zločincima i političkim monstrumima.
Ono što se 8. jula zbilo u Vašingtonu otkriva najviši stepen zavisnosti i podaničkog odnosa samog vrha beogradskog režima prema zapadnim političarima. Država koja ne priznaje nezavisnost silom otcepljenog dela svoje teritorije, ni pod kojim uslovima ne bi dopustila svom ambasadoru u SAD da se nađe u društvu sa tzv. ambasadorom dela svoje teritorije. Samo je Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića doživela takvo poniženje. Logika je zločina da, kada se učini prvi, pa još nekažnjen, zločinstvo postaje pravilo ponašanja. Zvanična Srbija je od 2012. godine izvršila čitav niz protivdržavnih postupanja kada je reč o Kosovu i Metohiji. Posle serije nekažnjenih ustavnih prekršaja, državni zvaničnici rutinski se kreću neshvatljivim diplomatskim stazama i bogazama. Nije onda čudo što istim putevima vode celu državu.
Najzad, ima nečega mračno-simboličkog u slici sa skupa u Vašingtonu. Da se nekim slučajem ne zna koji je događaj u pitanju, reklo bi se da je društvo na slici upravo završilo posao od suštinske koristi za svoje zemlje. NJihova lica, naime, zrače osmesima zadovoljstva. I lice ambasadora Šutanovca. Čovek ne može a da se ne zapita: o čemu se radi? Ako je dobio naređenje iz svoje centrale da prisustvuje ovom besmislenom skupu, čiji je povod bio sastanak šefice delegacije EU u SAD sa jednim specijalnim izaslanikom EU, nije valjda dobio i naređenje da se tim povodom fotografiše, pa još i da se nasmeje.
Razume se da je sam događaj deo mračne slike delovanja domaćeg režima i njegove diplomatije. Ali, bizarni detalj koji pominjemo govori o dubini pada ove države. U Ameriku je, u svojstvu ambadadora, nedavno poslat bivši visoki „dužnosnik“ crveno-žute koalicije i gorljivi zagovornik priključenja Srbije NATO paktu, što samo potvrđuje da su „najžući“ iz te koalicije i Vučićeva desna ruka. Toj osobi 8. jula o.g. bilo je sve potaman. Otuda i iskren osmeh”, stoji u saopštenju Pokreta za Odbranu Kosova i Metohije.
Izvor: Pravda
