DA LI JE SVETI PETAR BIO „PRVI PAPA“?

Na Petrovdan pravoslavni slave Svetog apostola Petra, za koga rimokatolici veruju da ga je Hristos postavio za temelj Crkve, i da su sve pape njegovi naslednici i „namesnici Hristovi na zemlji“. Iako je Gospod utemeljio veru ne na Petru, nego na njegovoj veri da je On Hristos, Sin Boga Živoga, za papiste je papa – temelj i stena hrišćanstva. Sveti Jovan Kronštatski je rekao da je to glavna zabluda Rima:“ „Uzrok svih laži rimokatoličke crkve je gordost i priznanje pape za stvarnu glavu Crkve, i to još nepogrešivu. Odatle sve ropstvo zapadne crkve. Ropstvo misli i vere, lišenost istinske slobode u veri i životu, jer je papa na sve stavio svoju tešku ruku: odatle – lažni dogmati, odatle – dvoličnost i lukavstvo u mišljenju, rečima i delovanju, odatle – razna lažna pravila i ustanove prilikom ispovedanja greha, odatle indulgencije (popustljivost); odatle – unakažavanje dogmata; odatle – fabrikovanja svetaca u zapadnoj crkvi, kao i nepostojećih moštiju, Bogom neproslavljenih; odatle – ustajanje na poznanje Božje ( Druga Kor. 10, 5) i sve vrste protivljenja Bogu pod vidom borbe za veću slavu Božju.”

Kako je bilo, tako je i ostalo. Evo jedne vesti koja to dokazuje. 

Čitam i prepisujem zapis Stanislava Stremidlovskog.

PRIPREME ZA KANONIZACIJU

Prefekt rimokatoličke Dikasterije za kanonizaciju svetih kardinal Marčelo Semeraro posetio je zasedanje sinoda episkopa Ukrajinske grkokatoličke crkve, koje se trenutno održava u italijanskoj prestonici. Kako saopštava sekretarijat poglavara UGKC u Rimu, u svom obraćanju episkopima gost je govorio o toku procesa kanonizacije mitropolita Andreja Šeptickog, koji je predvodio unijate od 1900. do 1944. godine.

Prema rečima Semerara, slučaj pribrajanja mitropolita liku svetih nalazi se u završnoj fazi. Završna dokumentacija je „već u fazi štampanja“, izjavio je prefekt, „čim ona stigne, prosledićemo je na razmatranje ekspertima. I ako se pojavi potreba za nekim pojašnjenjima, mi ćemo ih, naravno, uraditi. Međutim, već smo u završnoj etapi“.

Ukrajinski grkokatolici odavno nastoje da od Svete stolice izdejstvuju kanonizaciju Šeptickog. Protiv toga su se ranije izjašnjavali rimske pape Pavao Šesti, Ivan pavao Drugi i Benedikt Šesnaesti. Međutim, u julu 2015. godine papa Franja potpisao je ukaz u kojem mitropolit figurira među „Slugama Božijim“, što je otvorilo put njegovoj kanonizaciji. To je izazvalo oštru reakciju poljskih patriotskih organizacija, koje se krajnje negativno odnose prema Šeptickom, videći u njemu pokrovitelja ukrajinskih nacionalista.

„Tokom dve do tri godine u SAD, privatna lica iz ukrajinske dijaspore preduzimala su skupe i energične napore radi ubrzanja beatifikacije“, pričao je pre deset godina portalu „Kresi“ profesor Jagelonskog univerziteta Andžej Zemba. „Za lobiranje su bili pozvani istaknuti američki i vatikanski delatnici, kao i jevrejski rabini i pravoslavni jerarsi. To je trebalo, makar i nezvanično, da pomeri stvar sa mrtve tačke. Odlučujući podsticaj trebalo je da bude aktuelna situacija u Ukrajini“.

Poljaci imaju poseban razlog da se usprotive kanonizaciji ukrajinskog unijatskog mitropolita – Volinski genocid. Kako ističu poljski istoričari, Šepticki nikada nije pominjao ovaj događaj u komunikaciji sa Vatikanom „iz političkih razloga“. On je „smatrao da bi priznanje da su po nalogu Oranizacije ukrajinskih nacionalista ( OUN ), njeno naoružano krilo – UPA (Ukrajinska ustanička armija) i obični Ukrajinci masovno ubijali Poljake, moglo da bude osnov za optužbu njegovih pristalica posle rata za samostalno planiranje i izvršenje teškog zločina“.

KO JE BIO ANDREJ ŠEPTICKI? 

Unijatski biskup – metropolita  Andrej Šepticki je svoje duhovne snage uložio u učvršćivanje i razvoj unijatske zajednice u Istočnoj Galiciji, ali je istovremeno učvršćivao i ukrajinski šovinizam, usmeren protiv Rusije.

Za one koji su upoznati sa istorijom Ukrajinske grkokatoličke crkve (UGKC), nije iznenađenje što 2014. godine neonacistički slogani i skandiranja „Evromajdana“ dobijaju blagoslove unijatskog sveštenstva Ukrajine. UGKC je svojevremeno podržala Hitlera, i to ne pojedinačno, nego institucionalno. U „majdanskim“ danima, grkokatolički episkopat Ukrajine izašao je sa obraćanjem povodom društveno-političke situacije. Tada je bilo jasno da je UGKC otvoreno stala na stranu „Desnog sektora“ i njemu srodnih ukronacista. Dokument se završava praktičnim uputstvima za organizaciju opšteg čitanja „Molitve za bolju sudbinu ukrajinskog naroda“ autora grofa i oficira austrougarske vojske Andreja Šeptickog, poglavara ukrajinskih unijata do 1944. godine. 

Naravno, autor „majdanske molitve“  nije izabran slučajno. Andrej Šepticki je po nalogu cara Franca Jozefa postao galicijski metropolita još 1900. godine, i od tada je činio sve što je mogao protiv pravoslavne Rusije. 

POZDRAV HITLERU

A 1941. godine, nakon što su Nemci zauzeli Kijev, mitropolit je uputio Hitleru lično pismo:

„Vaša Ekselencijo!
Kako poglavar Ukrajinske grkokatoličke crkve, prenosim Vašoj Ekselenciji moje srdačne čestitke povodom ovladavanja prestonicom Ukrajine, zlatokupolnim gradom na Dnjepru – Kijevom! Vidimo u Vama nepobedivog vojskovođu neuporedive i slavne Nemačke armije. Ukrajinska grkokatolička crkva zna o istinskom značenju moćnog pokreta nemačkog naroda pod Vašim vođstvom.
Moliću se Bogu za blagoslov za pobedu, koja će postati garancija dugotrajnog mira za Vašu Ekselenciju, Nemačku Armiju i Nemački Narod.
S posebnim poštovanjem
Andrej grof Šepticki, metropolita“
Baš tako – s posebnim poštovanjem.

BLAGODARENJE ZA OKUPATORA 

 A 1. jula 1941. godine Šepticki obratio pastvi „pastirskim pismom“, koje je počinjalo rečima:
„Po volji Svemogućeg i Svemilosrdnog Boga u Trojici Jedinog započela je Nova Epoha u životu Državne Saborne Samostalne Ukrajine…
Nacionalno sabranje, koje se održalo jučerašnjeg dana, utvrdilo je i objavilo ovu istorijsku činjenicu.

Obaveštavajući te, ukrajinski narode, o tome da su naše molitvene prozbe uslišene, pozivam te da pokažeš vernost Svevišnjem, vernost NJegovoj Crkvi i poslušnost vlasti.

Pobedonosnu nemačku armiju, koja je već zauzela gotovo celu našu oblast, pozdravljamo s radošću i zahvalnošću za oslobođenje od neprijatelja. Svaki pastir će prvog narednog nedeljnog dana po prijemu ovog poziva odslužiti blagodarenje “Tebe Boga hvalimo” i otpojaće mnogoljestvije nemačkoj armiji i ukrajinskom narodu.“
Tako je Stepinac naložio svojima da služe blagodarenje za dolazak ustaša na vlast.

OSNOVA UKRAJINSTVA: MI SMO ZAPAD

Na taj način, papski biskup Šepticki je zajedno sa narodom Istočne Galicije stao na stranu Nemaca. To je bilo nastavak one tradicionalne politike koja je nagonila političke delatnike Istočne Galicije da traže podršku kod Nemaca. Galicijska inteligencija, odgajana od strane Austrijanaca i Poljaka, smatrala je sebe inteligencijom Zapada i time se ponosila. Unijatska crkva ih je povezivala sa Rimom i odvajala od pravoslavnog naroda na ruskim zemljama. Posle nemačke okupacije  Volinske i Kijevske oblasti, a zatim i prelaska Dnjepra, za nemačkom vojskom je išla masa Ukrajinaca iz Galicije da budu administratori okupiranih zemalja. Smatrajući sebe visoko kulturnim, Galičani su se ne samo sa omalovažavanjem, već i sa prezirom odnosili prema masi ukrajinskog stanovništva, koju su smatrali nesvesnim elementom.

Na plakatima u Lavovu je pisalo „Slava Hitleru – oslobodiocu“. Nakon toga je Šepticki predao na pretapanje crkvena zvona Nemcima, imenovao vojne sveštenike za svaki odred ukrajinskih nacista – banderovaca u službi okupatora, obavezao podređene sveštenike da masovno osveštavaju zastave sa svastikom, a radio je na skupljanju Ukrajinaca za rad u Nemačkoj ( poznati fenomen „ostarbajtera“). „Boravak u tuđini će vam u nečemu doneti korist i dobit. Naučićete strani jezik, upoznaćete svet i ljude, možete steći životno iskustvo, dobićete mnoga znanja koja vam mogu biti od koristi u životu“, pisao je Šepticki pozivajući svoju pastvu na rad u Hitlerovoj Nemačkoj. 

Ukratko, saradnja sa nacistima bila je najtešnja, a ukupno je u Lavovskoj oblasti, prema materijalima Nirnberga, ubijeno sedamsto hiljada ljudi.  Šepticki i danas predvodi panteon unijatskih (nacionalističkih) „junaka“.

HITLER, ŠEPTICKI I UKRAJINSTVO

Tokom Velikog otadžbinskog rata Šepticki je podržavao osnivanje svih ukrajinskih vojnih formacija koje su se borile protiv Crvene armije,  pa i onih potpuno potčinjenih nemačkoj komandi.

Godine 1942, u jednoj od narednih depeša fireru, Šepticki je javljao:„Rukovodeći krugovi u Ukrajini streme najtešnjoj saradnji sa Nemačkom, kako bi udruženim snagama nemačkog i ukrajinskog naroda sproveli u delo novi poredak u Ukrajini i celoj Istočnoj Evropi“.

I čak je pomalo nezgodno podsetiti, da je Šepticki neposredno bio potčinjen papi rimskom. Bez pape nije mogao ni korak da načini.

Pravoslavni publicista Kiril Frolov piše:„Kanonizacija Šeptickog je kanonizacija ukrajinstva kao političkog unijatstva, jer je Šepticki fabrikant „ukrajinstva“, obožavalac Hitlera, izumitelj projekata „Kijevske patrijaršije“ i „jedinstvene pomesne ukrajinske crkve“. Šepticki je unijatski mitropolit, i on je cinično svedočio da je projekat otcepljenja Maloruske mitropolije od Ruske Crkve i stvaranje „Kijevske patrijaršije“ – unijatski, dakle, usmeren na uništenje Pravoslavlja, u direktnom, fizičkom smislu. Šepticki je ideolog genocida pravoslavne ruske Galicijske Rusije, kada je s njegovim „blagoslovom“ i unijatskom „crkvom“ sproveden prvi genocid u HH veku, kada je pravoslavna ruska većina Galicijske Rusije uništena u konclogorima Terezin i Talerhof ili direktno u gradovima i selima. U životu su ostali samo ideolozi i glavni izvršioci genocida – galicijski unijati, „ukrajino-mazepinci“.“

I nastavili su svoj krvavi posao do današnjeg dana: sa otvorenom ili prećutnom podrškom pape rimskog. 

UKRAJINSTVO I VATIKAN

Godine 1944, 79-godišnji poglavar ukrajinskih grkokatolika Andrej Šepticki preminuo je. Pred smrt je pristao na saradnju sa sovjetskom vlašću… Naizgled se razočarao u fašizam… Ogradio se od banderovaca… Međutim, u stvarnosti je iza sebe ostavio plejadu sledbenika, nabijenih mržnjom prema SSSR-u, Rusiji i svemu ruskom. Deo njegovih sledbenika je otišao u duboku ilegalu, deo u emigraciju.

Naslednik mitropolitske katedre, svih titula i misije Šeptickog postao je Josif Slipi, kome je predstojao duhovni nadzor nad unijatskom emigracijom, unijatima u ilegali, a zatim i pokretanje novog talasa istog onog dugogodišnjeg ukrajinskog „antimoskaljstva“.

I danas iza svih postupaka unijata u Ukrajini stoji Vatikan, koji je 2014. godine organizovao „Majdan nezavisnosti“. I ne treba zaboraviti da Papsku kuriju, zauzvrat, na sve načine podržavaju Amerikanci sa svom svojom vojno-političkom i ekonomskom moći.

I ne treba zaboraviti da je papa Leon Četrnaaesti nedavno primio veliku grupu unijatski poklonika sa Ukrajine, blagosiljajući njihovu „otadžbinsku borbu“. 

BUDUĆNOST EKUMENZIMA JE NA SUDU BOŽJEM 

Pošto sam publicista koji se čitavog života bavio kritikom ekumenizma kao kvazireligioznog globalizma i nove, postmodernističke verzije unijaćenja, ponovo postavljam pitanje svim ekumenistima, uključujući i one u Srpskoj Crkvi – kako je moguće sarađivati sa Vatikanom koji svetost nalazi i kod Stepinca i kod Šeptickog? I da li je moguće maštati o vezivanju srpske lađice za ruski brod, a ne znati kuda vode putevi unijatske ukrajinizacije, koja se, preko Šeptickog, zauvek vezala za nacizam? Zar nije krajnje vreme da se pravoslavni vrate Bogu i sebi, naročito kad vide da ih nestaje sa ovog sveta kroz koji, kako reče Branko Ćopić, i dalje putuje kuga s kosom? A da bi se vratili Bogu i sebi, moraju konačno da se odvrate od Vatikana. 

U jedno možemo biti sigurni – Gospod neće trpeti licemerje onih koji su formalno u Jednoj, Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi, a priznaju blagodatnost antickrvenog papizma, kome su sveci Stepinac i Šepticki. Dolazi vreme suda u kome će, kako reče Gospod u Jevanđelju, svako drvo bez roda vere i pokajanja biti posečeno i bačeno u oganj.

A mi da se držimo reči Svetog Marka Efeskog: ako nemamo ništa drugo da iznesemo pred Boga, da makar iznesemo veru pravoslavnu.  

Izvor: Pravda