Доба је мушмула, лековитог воћа које сазрева управо сада, средином јесени када су воћњаци већ празни...
У ово доба године баште су још увек пуне поврћа отпорног на хладноћу и мраз. С друге стране, у воћњацима је слика другачија и тек се покоја касна јабука може видети на гранама без лишћа. С мушмулом је другачије. Она је најукуснија управо крајем јесени, односно након првог мраза, када њени плодови постају мекани и спремни за конзумацију. Посебност је ове, сада релативно ретке воћке, управо у томе што се плодови једу када су заправо презрели. Они морају бити мекани на додир и сочни изнутра. Од шећера мушмула садржи углавном фруктозу и глукозу, због чега су њени плодови лако сварљиви и брзо враћају енергију. Уопштено говорећи, мушмула је здраво воће и требали би чешће да га конзумирамо.
Лековитост
Мушмула је изразито богата витамином Ц, али и витаминима Б групе, калијумом, калцијумом, гвожђем и магнезијумом. Због тога одмах након конзумације подиже енергију и смањује умор, што је итекако добродошло у овом јесење-зимском раздобљу. И више од тога, мушмула је од давнина на цени као лековита воћка која делује противупално на цео организам. Вековима су је користили за решавање различитих пробавних сметњи јер сузбија цревне и желудачане упале и уопште поспешује рад црева. Осим тога, делује и као благи лаксатив, што је посебно важно у савременој прехрани. Такође, ово воће је богато и беланчевинама, воћним киселинама, али и пектином који помаже у снижавању холестерола.
Идеалне за еко-узгој
Стабалце мушмуле, иако у првим годинама узгоја делује крхко, врло је отпорно. Одлично подноси ниске температуре и сигурно се неће смрзнути ни за најхладнијих зима. Добро подноси и сушу па је идеално за узгој у континенталној клими, с хладним зимама и топлим летима. Предност му је и то што цвате у мају, када је прошла опасност од мраза па нема губитка цветова. Због тога мушмула рађа редовно и обилно, не трпећи ни од напада болести и штеточина. Овде је реч о правом еко-воћу, здравом и укусном. Иако се обично конзумира свеже, може се искористити и за припрему мармелада, ликера, ракија, али и компота. Будући да су слатке, у воду за компот не треба додавати шећер. Напротив, обогатите ли га циметом, ккаранфилићем и кришкама лимуна, могли бисте да доживите ово старо воће на нов, креативан начин.
Прочитајте још:
Извор: vecernji.hr
