Најновије

"Аој Лико док ти име траје" (ВИДЕО)

У  шестој емисији Разбуђивање, на Хелмкаст каналу гост је био Никола Ђапић, оснивача и вођу групе "Плитвице". Група "Плитвице" је етно група која је основана у лето 2006. године, са циљем да чува традицију и наслеђе динарских Срба, односно крајишких Срба који су столећима насељавали подручије Лике, Северне Далмације, Босанске Крајине, Кордуна и Баније.

Никола Ђапић (Фото: Јутјуб)

Никола Ђапић је рођен 1986. године у Кореници, иако има и далматинских корена из Сиња. У Лици је започео школовање, које је услед ратних дешавања прекинуто, а он се нашао у августовској колони 1995. године са 280.000 прогнаних крајишких Срба и тако дошао у Београд, где је наставио школовање. Дружећи се својим земљацима крајем 1990-их година у њему су прокључали крајишки гени, тако да је слушајући стихове личког ојкана и кордунашке ојкаче добио жељу да и сам запева такве песме.

Као поштовалац народне традиције објаснио је зашто је своју изворну групу баш тако назвао, по националном парку Плитвице, а не рецимо по планинама Пљешевица или Велебит рецимо. Прву поставку групе "Плитвице", чинили су поред њега: Лазар Ћук, Рајко Кесић и Бранислав Вујанић... због породичних и пословних обавеза група је често доживљавала измену вокалног кадра, тако да су кроз групу "Плитвице", прошли још: Милан Свилар, Никола Радека, Саша Лукић, Јован Тричковић, Никола Жигић, Саша Вукша и др.
Никола Ђапић је причао и о животу Срба пре више од једног виека, какав је био на том личком кршу, што је описано у књизи: "Сваки своју рече", аутора: Илије Дракулића и Николе Радеке.
 
Група Плитвице је до сада имала велики број наступа за протеклих 12 година (често и хуманитарних), а наступали су углавном по Београду, Војводини, Босанској Крајини, Далмацији, Лици, Кордуну... Са крајишком песмом увек разгале наше људе који се тако врате пут завичаја макар мало у мислима.Освајали су и награде: у Ваљеву на "Златном опанку", у Пландишту "Крајишки бисери"... а задњих година често учествују на ревијалном такмичењу у Стрмици код Книна на "Сијелу Тромеђе", једној од највећих и најбољих смотри народног стваралаштва које деценијама траје.
 
Са групом "Плитвице" Никола Ђапић је био један од организатора личког прела у земунском насељу Бусије новембра 2013. године, које је било и посећено и служена је аутентична личка храна: баса, полице, купус, пршут, кобасице и др.
 
У емисији Разбуђивање, Никола је објаснио неке термине и разлике између: розгалице, ојкаче, ојкана...  засвирао је личку тамбурицу - дангубицу, двојнице, а на крају запевао своју чувену пјесму: "Мрки вук се с' Пљешевице чуди". Поред тога, Ђапић је најавио нове наступе које је планирао са својом групом Плитвице: 15. јула у Београду на XII Крајинади, 21. јула у Стрмици на XXIV Сијелу Тромеђе.

Тројански рат је вођен у Србији, а где се налазила Троја сазнајте ОВДЕ.

Извор: Правда/Helm Cast

Бонус видео

Мрки вук се с' Пљешевице чуди:

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА