Најновије

ПОНОС СРПСКОГ ОРУЖАРСТВА: Крагујевачка израда и амерички калибар (ВИДЕО)

Америчка војска и полиције свих америчких држава користе различите традиционалне пиштољске калибре као што су 9 мм Para, .40 S&W и, најлегендарнији међу њима, .45 ACP.

Z10 (Фото: Јутјуб)

Општа популарност пиштољског метка, како је историја показала, у најближој је вези са тим: да ли се налазио у службеној употреби и како се показао у пракси, док је коришћен. Тако су многи калибри заборављани веома брзо, скоро преко ноћи, а неки су у употреби остали и дуже од сто година. Од настанка, нарочито после Другог светског рата (у коме су га користили и Немачка и савезничке земље), метак калибра 9 мм Парабеллум (9x19 Лугер) најпре је потпуно освојио Европу, да би се до данас проширио и на остатак света.

У САД, највећој војној сили 20. века, која је одувек развијала сопствене стандарде, највећу популарност до данас стекао је .45 ACP, направљен још 1905. и усвојен неколико година касније као службени, заједно са култним пиштољем М1911, са којима су Американци добили оба светска рата. Захваљујући америчкој пропагандној машинерији, холивудској филмској индустрији, али највише невероватној зауставној моћи овог тешког, крупног и спорог метка, калибар .45 ACP је стекао много поклоника и у остатку света, који су по сваку цену покушавали да се докопају понеког америчког оружја, у овом легендарном калибру. У међувремену је популарност овог метка достигла култне размере, па је и много других мање или више познатих произвођача широм света, избацило своје моделе у овом калибру. 

Иако се о томе помало писало и у домаћој штампи, још увек је непознато да су и у Србији до сада произведена чак два модела пиштоља у овом калибру. Сматрали смо да је интересантно да та два модела представимо и међусобно упоредимо, јер су засновани на сасвим различитим конструкцијама, па је на стрелишту САЈ МУП Републике Србије организован занимљив тест, на коме je испробан по један примерак ових, за сада прилично ретких модела. Иако у старту звучи као да се ради о непознатим моделима, у суштини није тако.

Поправљена ергономија

Први од ова два модела, назван једноставно Застава 45 Auto, настао је крајем деведесетих година прошлог века, а до сада је направљено само неколико примерака, углавном произведених после 2000. Његова конструкција је на веома необичан начин, затворила пун круг: од почетног америчког модела М1911, преко совјетског пиштоља ТТ и домаћег М57, преко мало произвођеног Z10 из 1998, да би последњи настао 45 Auto и конструкционо се поново приближио свом узору.

Због тога, наводимо неколико детаља. Сви делови су направљени од челика, класичном машинском обрадом. Брављење је подразумевало да цев у навлаци фиксирају водећа чаура на врху и карика са спојницом, са доње задње стране цеви. Везна спона је за цев фиксирана сопственом осовином, а цев кроз отвор спојнице у раму држи осовина кочнице навлаке. Браву чине два крупна "ребра" са горње стране цеви, која браве у одговарајуће отворе на унутрашњој страни навлаке. Тако, после опаљења, цев и навлака полазе уназад заједно за 6 мм (ово брављење је познато и као принцип кратког трзаја цеви), што даје довољно времена зрну, да за то време напусти цев, а притисци опадну на безбедни ниво, после чега цев тоне повучена спојницом, а навлака продужава даље одбрављена (избацујући чауру на крају пута и уводећи у цев, у повратку, нови метак). Највећу новост ове конструкције представља максимално упрошћен механизам за окидање са округлим спољашњим орозом обједињен у посебну целину, која може да се извади из рама због одржавања, а ударна опруга је смештена унутар самог ороза. Од сигурносних уређаја ТТ је имао само зарез за полузапети положај ороза и ништа више, јер су и механичка и аутоматска кочница избачене. Ипак, силуета пиштоља М1911 је донекле остала препознатљива, барем у предњем делу оружја. 

Крајем осамдесетих година 20. века, када се тржиште оружја у бившој СФРЈ комерцијализовало, фабрика "Застава" је из пишоља М57 развила још неколико модела. Пре свега М70 и М70А, а затим и М88 и М88А у 9x19 Пара. Вођени модом из САД развили су и модел Z10 за веома снажни нови метак 10 мм Ауто, који се појавио средином деведесетих година 20. века. Управо Z10 је представљао мали помак у односу на М57, јер је због знатно јачег метка ојачан, а странице су му обрађене равно, са обореним ивицама. Незнатно је модификован браник обарача и обарач, али је то остао исти, само мало повећан пиштољ. Прво дрвене, а затим и гумене дршке, нешто су му поправиле ергономију. Показао се као издржљив, јер је на фабричком тесту испалио 5.000 ултрајаких метака 10 мм Auto, без иједног застоја или лома, што је и за најпознатије светске моделе у овом калибру - "рукавица бачена у лице". Коначно, овај јаки, тешки и модернизовани ТТ послужио је као основа за први модел Заставе у калибру .45 Auto.


На примерку који смо добили за тестирање, јасно је видљива највећа измена овог модела у односу на Z10 - штитник шаке од ороза, по угледу на "дабров реп", односно продужетак аутоматске кочнице код М1911, који дефинише силуету овог пиштоља, што је детаљ, који је још први ТТ изгубио. Тако су ергономија, али и изглед драстично поправљени, а као добар детаљ, додати су и нови, нижи и шири, веома употребљиви борбени нишани, које претходни модели нису имали. Уосталом, овај пиштољ је скоро идентичан претходном Z10, укупне дужине 190 мм, висине 146 мм, ширине само 30 мм, масе 980 г и цеви од 116 мм. Капацитет једноредних оквира, са ослонцем за мали прст на дну, смањен је са осам на седам метака, што је условљено великим пречником метака, али је уствари исти, као код узоран М1911. Првим прегледом, уочили смо да овај примерак и поред видљивог напора произвођача, ради помало грубо и неуједначено, а звук кретања навлаке и рама је тешко оценити као - перфектан. Ипак, да је реч о посебно добро направљеном оружју, могло је одмах да се примети: по екстра фином, меком и кратком окидању, наштелованом као код врхунских кастом пиштоља. Оквир се упркос једноредном распореду теже пуни од оних на другим савременим моделима, посебно у односу на каснији CZ999, наравно и гребе о рам приликом постављања и ослобађања, али ради поузданије него на пиштољима М57, од кога генерално потиче. Општи финиш је добар, заштита овог примерка је сјајним тврдим хромирањем, што му још више повећава отпорност на хабање и корозију.

Висок квалитет израде

Други пиштољ је такође добро познати TOP XX, конструисан као службено, мултикалибарско оружје (са изменљивим цевима у калибру 9x19 Para, .40 S&W и .45 ACP), засновано на конструкцији познатог пиштоља Sig-Sauer P226. 

Са системом брављења (проширењем задњег дела цеви у отвор за избацивање чаура), TOP XX се значајно разликује од првог модела. Најуочљивија разлика се састоји у потпуно промењеној ергономији, али и битно суженом рукохвату у односу на друге пиштоље дворедних оквира и повећаног капацитета, поготово у горњем делу, чиме се добио савршен хват. На овај примерак су монтиране стандардне пластичне корице са модела CZ999, али и левкасти алуминијумски уводник оквира на дну дршке. Ударни механизам овог примерка није мењан у односу на претходне моделе CZ99 и CZ999, па је окидање остало DA/SA (двоструке и једноструке акције), али перфектно дотерано и лако. Постављен је и нови, лаки и брзи ударач без репа, што га чини погодним за ношење испод гардеробе, без опасности да запне приликом потезања. 

Оружју је максимално стесана ширина, а начињено је од најквалитетнијих материјала врхунском прецизношћу израде и с беспрекорним финишем. Навлака, цев и остали челични делови су од челика тврдоће 30-31 Rch, док је рам класичан, као код CZ999 од легуре дуралуминијума за авио-индустрију, али са пикатини шином за монтажу светлосно-нишанске јединице на доњој предњој страни. На први поглед је видљиво да је израда заиста врхунска, до последњег детаља, вишег квалитета него на било ком сличном домаћем оружју. Финиш је беспрекоран, са најбољом заштитом челика класичним брунирањем и елоксирањем алуминијумског рама. 

Укупна дужина овог модела је остала стандардних 190 мм, са цеви од 108 мм, док је с висином од 146 мм, нишанском линијом од 165 мм и масом од 870 г у стандарду свих осталих примерака. Максимална ширина навлаке је само 27 мм, а на најширем делу 34 мм, што га чини ужим од свих сличних модела. Цев брави и у предњем делу (у зони водећег канала предњег отвора навлаке), због чега му је и прецизност супериорна у односу на све сличне моделе. Користи класичне оквире пиштоља CZ99, којима је алуминијумским продужецима и редизајнираним доносачима добијен капацитет од 10 метака .45 ACP, што је много за оружје ових габарита и танке дршке. Оквири се лако пуне до последњег метка и глатко улазе у рукохват. Команде са класичним декокером су преузете са модела CZ99, а расклапање је једноставно и брзо. 

Општи утисак при првом погледу на TOP XX је врло повољан, захваљујући ситним лепим детаљима: перфектан ситан чекеринг предње и задње стране навлаке, пљосната украсна полуга за расклапање и најквалитетнији потпуно подесиви микрометарски нишани, додатно наглашен озбиљним и класичним дизајном. 

На овом моделу скоро да и нема оштрих ивица, већ се све његове линије стапају у једну компактну фину силуету. Квалитет додатно подвлачи звук који се чује при кретању навлаке, а који је веома тих и мекан, као резултат високог квалитета израде, видљивог на свим детаљима. 

Моћни и сигурни

Тестирање ових пиштоља почели смо мерењем почетне брзине зрна, при чему је коришћена модерна муниција "Првог партизана" из Ужица, из комерцијалне производње, са FMJ зрном од 14,5 г. Хронографом су мерене почетне брзине за десет метака испаљених из оба оружја, а затим је рачуната просечна брзина. Упркос нешто дужој цеви од 116 мм, Застава 45 Auto је имао просечну брзину зрна од 243,7 м/с, док је TOP XX ипак био бржи, са 246,3 м/с, што је вероватно последица дубљег бушења цеви код овог првог. 

Ипак, највеће изненађење je bilo на тесту прецизности, када сe iy oba гађалo по три групе од по пет метака, у кружну пиштољску мету, постављену на даљину од 25 м. 

Помало субјективно, очекивало се да је лепши, модернији и већ на први поглед финији TOP XX и знатно прецизнији, али је таква процена пала у воду. Наравно, TOP XX је био прецизан, гађао је као што сe i o;ekivalo (савршено), али је Застава 45 Auto показао врхунску, такмичарску прецизност коју нисмо очекивали. Оба пиштоља су груписала фантастично, углавном око 30-35 мм, а понеки флајер ван оваквих група, био је само последица нашег несавршеног стрељачког умећа, с обзиром да је пуцано из стојећег става, из руке, без ослонца. Ипак, то је вредело да се види, а присутни, су били фасцинирани. Гађање спорим, али тешким метком .45 ACP је посебно задовољство, пре свега због карактеристичног пуцња и нешто већег одскока, него код нама најуобичајенијег 9x19 Para, али и због јасног звука ударца зрна у мету (који код овог другог није одвојен) - који је јасно одвојен од самог пуцња, с обзиром на његову мању брзину. Уживање траје до последњег метка. Све време, оба пиштоља су радила вредно и упорно, поуздано и тачно, чинећи нас поносним, што су дело наше оружарске индустрије.

Овако прецизни, на полигону за борбено гађање, оба пиштоља су се одлично показала, дајући утисак моћи и сигурности док смо их користили. TOP XX је био у предности, с обзиром на већи број метака у оквиру. На грудним метама, распоређеним по полигонима на разне даљине, пиштољи су се показали веома брзим, прецизним, поузданим и тачним. Током теста није било застоја, иако се гађало дуго, оквир за оквиром. Никакав проблем није представљало погађање виталних зона на мети, ни на 50 м, а на 15 м били смо у стању да редовно погађамо етикете којима смо лепили поготке на метама. Током гађања, нишанска слика се на оба пиштоља појављивала муњевито, јер су нишани изузетно прегледни, хват угодан и природан, па је и код брзог, борбеног гађања, био могућ врло брз и прецизан погодак већ првим метком. Овај тест се заиста показао као најчуднији од када се наши оружари тиме баве, јер су имали прилику да гађају из два заиста вредна и врхунски прецизна и употребљива оружја. 

Укупно, комфор при коришћењу може да се оцени као првокласан, с предношћу модела TOP XX, који је функционисао савршено у сваком погледу, да не помињемо и његов значајно већи капацитет, иако се због мање масе "ритао" мало више. Ни код модела Застава 45 Auto, нисмо нашли никакву значајнију замерку, ако се занемари нешто превазиђени дизајн, сем једне ситнице. Једина права замерка на моделу Застава 45 Auto, је бела, хромирана мушица, која може да буде проблем у неким ситуацијама, када је позадина мете светла или амбијентално осветљење прејако. 

Генерално, оба пиштоља су више него добра. Истичемо на крају, да оба пиштоља до сада нису имали велику серијску производњу, већ су направљени само у малим ограниченим серијама, што је велика штета.

Какве митове руши руска пушка АН-94 Абакан, погледајте ОВДЕ.

Извор: Калибар

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

CZ99, CZ999 и EZ9

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА