Najnovije

PONOS SRPSKOG ORUŽARSTVA: Kragujevačka izrada i američki kalibar (VIDEO)

Američka vojska i policije svih američkih država koriste različite tradicionalne pištoljske kalibre kao što su 9 mm Para, .40 S&W i, najlegendarniji među njima, .45 ACP.

Z10 (Foto: Jutjub)

Opšta popularnost pištoljskog metka, kako je istorija pokazala, u najbližoj je vezi sa tim: da li se nalazio u službenoj upotrebi i kako se pokazao u praksi, dok je korišćen. Tako su mnogi kalibri zaboravljani veoma brzo, skoro preko noći, a neki su u upotrebi ostali i duže od sto godina. Od nastanka, naročito posle Drugog svetskog rata (u kome su ga koristili i Nemačka i savezničke zemlje), metak kalibra 9 mm Parabellum (9x19 Luger) najpre je potpuno osvojio Evropu, da bi se do danas proširio i na ostatak sveta.

U SAD, najvećoj vojnoj sili 20. veka, koja je oduvek razvijala sopstvene standarde, najveću popularnost do danas stekao je .45 ACP, napravljen još 1905. i usvojen nekoliko godina kasnije kao službeni, zajedno sa kultnim pištoljem M1911, sa kojima su Amerikanci dobili oba svetska rata. Zahvaljujući američkoj propagandnoj mašineriji, holivudskoj filmskoj industriji, ali najviše neverovatnoj zaustavnoj moći ovog teškog, krupnog i sporog metka, kalibar .45 ACP je stekao mnogo poklonika i u ostatku sveta, koji su po svaku cenu pokušavali da se dokopaju ponekog američkog oružja, u ovom legendarnom kalibru. U međuvremenu je popularnost ovog metka dostigla kultne razmere, pa je i mnogo drugih manje ili više poznatih proizvođača širom sveta, izbacilo svoje modele u ovom kalibru. 

Iako se o tome pomalo pisalo i u domaćoj štampi, još uvek je nepoznato da su i u Srbiji do sada proizvedena čak dva modela pištolja u ovom kalibru. Smatrali smo da je interesantno da ta dva modela predstavimo i međusobno uporedimo, jer su zasnovani na sasvim različitim konstrukcijama, pa je na strelištu SAJ MUP Republike Srbije organizovan zanimljiv test, na kome je isproban po jedan primerak ovih, za sada prilično retkih modela. Iako u startu zvuči kao da se radi o nepoznatim modelima, u suštini nije tako.

Popravljena ergonomija

Prvi od ova dva modela, nazvan jednostavno Zastava 45 Auto, nastao je krajem devedesetih godina prošlog veka, a do sada je napravljeno samo nekoliko primeraka, uglavnom proizvedenih posle 2000. NJegova konstrukcija je na veoma neobičan način, zatvorila pun krug: od početnog američkog modela M1911, preko sovjetskog pištolja TT i domaćeg M57, preko malo proizvođenog Z10 iz 1998, da bi poslednji nastao 45 Auto i konstrukciono se ponovo približio svom uzoru.

Zbog toga, navodimo nekoliko detalja. Svi delovi su napravljeni od čelika, klasičnom mašinskom obradom. Bravljenje je podrazumevalo da cev u navlaci fiksiraju vodeća čaura na vrhu i karika sa spojnicom, sa donje zadnje strane cevi. Vezna spona je za cev fiksirana sopstvenom osovinom, a cev kroz otvor spojnice u ramu drži osovina kočnice navlake. Bravu čine dva krupna "rebra" sa gornje strane cevi, koja brave u odgovarajuće otvore na unutrašnjoj strani navlake. Tako, posle opaljenja, cev i navlaka polaze unazad zajedno za 6 mm (ovo bravljenje je poznato i kao princip kratkog trzaja cevi), što daje dovoljno vremena zrnu, da za to vreme napusti cev, a pritisci opadnu na bezbedni nivo, posle čega cev tone povučena spojnicom, a navlaka produžava dalje odbravljena (izbacujući čauru na kraju puta i uvodeći u cev, u povratku, novi metak). Najveću novost ove konstrukcije predstavlja maksimalno uprošćen mehanizam za okidanje sa okruglim spoljašnjim orozom objedinjen u posebnu celinu, koja može da se izvadi iz rama zbog održavanja, a udarna opruga je smeštena unutar samog oroza. Od sigurnosnih uređaja TT je imao samo zarez za poluzapeti položaj oroza i ništa više, jer su i mehanička i automatska kočnica izbačene. Ipak, silueta pištolja M1911 je donekle ostala prepoznatljiva, barem u prednjem delu oružja. 

Krajem osamdesetih godina 20. veka, kada se tržište oružja u bivšoj SFRJ komercijalizovalo, fabrika "Zastava" je iz pišolja M57 razvila još nekoliko modela. Pre svega M70 i M70A, a zatim i M88 i M88A u 9x19 Para. Vođeni modom iz SAD razvili su i model Z10 za veoma snažni novi metak 10 mm Auto, koji se pojavio sredinom devedesetih godina 20. veka. Upravo Z10 je predstavljao mali pomak u odnosu na M57, jer je zbog znatno jačeg metka ojačan, a stranice su mu obrađene ravno, sa oborenim ivicama. Neznatno je modifikovan branik obarača i obarač, ali je to ostao isti, samo malo povećan pištolj. Prvo drvene, a zatim i gumene drške, nešto su mu popravile ergonomiju. Pokazao se kao izdržljiv, jer je na fabričkom testu ispalio 5.000 ultrajakih metaka 10 mm Auto, bez ijednog zastoja ili loma, što je i za najpoznatije svetske modele u ovom kalibru - "rukavica bačena u lice". Konačno, ovaj jaki, teški i modernizovani TT poslužio je kao osnova za prvi model Zastave u kalibru .45 Auto.


Na primerku koji smo dobili za testiranje, jasno je vidljiva najveća izmena ovog modela u odnosu na Z10 - štitnik šake od oroza, po ugledu na "dabrov rep", odnosno produžetak automatske kočnice kod M1911, koji definiše siluetu ovog pištolja, što je detalj, koji je još prvi TT izgubio. Tako su ergonomija, ali i izgled drastično popravljeni, a kao dobar detalj, dodati su i novi, niži i širi, veoma upotrebljivi borbeni nišani, koje prethodni modeli nisu imali. Uostalom, ovaj pištolj je skoro identičan prethodnom Z10, ukupne dužine 190 mm, visine 146 mm, širine samo 30 mm, mase 980 g i cevi od 116 mm. Kapacitet jednorednih okvira, sa osloncem za mali prst na dnu, smanjen je sa osam na sedam metaka, što je uslovljeno velikim prečnikom metaka, ali je ustvari isti, kao kod uzoran M1911. Prvim pregledom, uočili smo da ovaj primerak i pored vidljivog napora proizvođača, radi pomalo grubo i neujednačeno, a zvuk kretanja navlake i rama je teško oceniti kao - perfektan. Ipak, da je reč o posebno dobro napravljenom oružju, moglo je odmah da se primeti: po ekstra finom, mekom i kratkom okidanju, naštelovanom kao kod vrhunskih kastom pištolja. Okvir se uprkos jednorednom rasporedu teže puni od onih na drugim savremenim modelima, posebno u odnosu na kasniji CZ999, naravno i grebe o ram prilikom postavljanja i oslobađanja, ali radi pouzdanije nego na pištoljima M57, od koga generalno potiče. Opšti finiš je dobar, zaštita ovog primerka je sjajnim tvrdim hromiranjem, što mu još više povećava otpornost na habanje i koroziju.

Visok kvalitet izrade

Drugi pištolj je takođe dobro poznati TOP XX, konstruisan kao službeno, multikalibarsko oružje (sa izmenljivim cevima u kalibru 9x19 Para, .40 S&W i .45 ACP), zasnovano na konstrukciji poznatog pištolja Sig-Sauer P226. 

Sa sistemom bravljenja (proširenjem zadnjeg dela cevi u otvor za izbacivanje čaura), TOP XX se značajno razlikuje od prvog modela. Najuočljivija razlika se sastoji u potpuno promenjenoj ergonomiji, ali i bitno suženom rukohvatu u odnosu na druge pištolje dvorednih okvira i povećanog kapaciteta, pogotovo u gornjem delu, čime se dobio savršen hvat. Na ovaj primerak su montirane standardne plastične korice sa modela CZ999, ali i levkasti aluminijumski uvodnik okvira na dnu drške. Udarni mehanizam ovog primerka nije menjan u odnosu na prethodne modele CZ99 i CZ999, pa je okidanje ostalo DA/SA (dvostruke i jednostruke akcije), ali perfektno doterano i lako. Postavljen je i novi, laki i brzi udarač bez repa, što ga čini pogodnim za nošenje ispod garderobe, bez opasnosti da zapne prilikom potezanja. 

Oružju je maksimalno stesana širina, a načinjeno je od najkvalitetnijih materijala vrhunskom preciznošću izrade i s besprekornim finišem. Navlaka, cev i ostali čelični delovi su od čelika tvrdoće 30-31 Rch, dok je ram klasičan, kao kod CZ999 od legure duraluminijuma za avio-industriju, ali sa pikatini šinom za montažu svetlosno-nišanske jedinice na donjoj prednjoj strani. Na prvi pogled je vidljivo da je izrada zaista vrhunska, do poslednjeg detalja, višeg kvaliteta nego na bilo kom sličnom domaćem oružju. Finiš je besprekoran, sa najboljom zaštitom čelika klasičnim bruniranjem i eloksiranjem aluminijumskog rama. 

Ukupna dužina ovog modela je ostala standardnih 190 mm, sa cevi od 108 mm, dok je s visinom od 146 mm, nišanskom linijom od 165 mm i masom od 870 g u standardu svih ostalih primeraka. Maksimalna širina navlake je samo 27 mm, a na najširem delu 34 mm, što ga čini užim od svih sličnih modela. Cev bravi i u prednjem delu (u zoni vodećeg kanala prednjeg otvora navlake), zbog čega mu je i preciznost superiorna u odnosu na sve slične modele. Koristi klasične okvire pištolja CZ99, kojima je aluminijumskim produžecima i redizajniranim donosačima dobijen kapacitet od 10 metaka .45 ACP, što je mnogo za oružje ovih gabarita i tanke drške. Okviri se lako pune do poslednjeg metka i glatko ulaze u rukohvat. Komande sa klasičnim dekokerom su preuzete sa modela CZ99, a rasklapanje je jednostavno i brzo. 

Opšti utisak pri prvom pogledu na TOP XX je vrlo povoljan, zahvaljujući sitnim lepim detaljima: perfektan sitan čekering prednje i zadnje strane navlake, pljosnata ukrasna poluga za rasklapanje i najkvalitetniji potpuno podesivi mikrometarski nišani, dodatno naglašen ozbiljnim i klasičnim dizajnom. 

Na ovom modelu skoro da i nema oštrih ivica, već se sve njegove linije stapaju u jednu kompaktnu finu siluetu. Kvalitet dodatno podvlači zvuk koji se čuje pri kretanju navlake, a koji je veoma tih i mekan, kao rezultat visokog kvaliteta izrade, vidljivog na svim detaljima. 

Moćni i sigurni

Testiranje ovih pištolja počeli smo merenjem početne brzine zrna, pri čemu je korišćena moderna municija "Prvog partizana" iz Užica, iz komercijalne proizvodnje, sa FMJ zrnom od 14,5 g. Hronografom su merene početne brzine za deset metaka ispaljenih iz oba oružja, a zatim je računata prosečna brzina. Uprkos nešto dužoj cevi od 116 mm, Zastava 45 Auto je imao prosečnu brzinu zrna od 243,7 m/s, dok je TOP XX ipak bio brži, sa 246,3 m/s, što je verovatno posledica dubljeg bušenja cevi kod ovog prvog. 

Ipak, najveće iznenađenje je bilo na testu preciznosti, kada se iy oba gađalo po tri grupe od po pet metaka, u kružnu pištoljsku metu, postavljenu na daljinu od 25 m. 

Pomalo subjektivno, očekivalo se da je lepši, moderniji i već na prvi pogled finiji TOP XX i znatno precizniji, ali je takva procena pala u vodu. Naravno, TOP XX je bio precizan, gađao je kao što se i o;ekivalo (savršeno), ali je Zastava 45 Auto pokazao vrhunsku, takmičarsku preciznost koju nismo očekivali. Oba pištolja su grupisala fantastično, uglavnom oko 30-35 mm, a poneki flajer van ovakvih grupa, bio je samo posledica našeg nesavršenog streljačkog umeća, s obzirom da je pucano iz stojećeg stava, iz ruke, bez oslonca. Ipak, to je vredelo da se vidi, a prisutni, su bili fascinirani. Gađanje sporim, ali teškim metkom .45 ACP je posebno zadovoljstvo, pre svega zbog karakterističnog pucnja i nešto većeg odskoka, nego kod nama najuobičajenijeg 9x19 Para, ali i zbog jasnog zvuka udarca zrna u metu (koji kod ovog drugog nije odvojen) - koji je jasno odvojen od samog pucnja, s obzirom na njegovu manju brzinu. Uživanje traje do poslednjeg metka. Sve vreme, oba pištolja su radila vredno i uporno, pouzdano i tačno, čineći nas ponosnim, što su delo naše oružarske industrije.

Ovako precizni, na poligonu za borbeno gađanje, oba pištolja su se odlično pokazala, dajući utisak moći i sigurnosti dok smo ih koristili. TOP XX je bio u prednosti, s obzirom na veći broj metaka u okviru. Na grudnim metama, raspoređenim po poligonima na razne daljine, pištolji su se pokazali veoma brzim, preciznim, pouzdanim i tačnim. Tokom testa nije bilo zastoja, iako se gađalo dugo, okvir za okvirom. Nikakav problem nije predstavljalo pogađanje vitalnih zona na meti, ni na 50 m, a na 15 m bili smo u stanju da redovno pogađamo etikete kojima smo lepili pogotke na metama. Tokom gađanja, nišanska slika se na oba pištolja pojavljivala munjevito, jer su nišani izuzetno pregledni, hvat ugodan i prirodan, pa je i kod brzog, borbenog gađanja, bio moguć vrlo brz i precizan pogodak već prvim metkom. Ovaj test se zaista pokazao kao najčudniji od kada se naši oružari time bave, jer su imali priliku da gađaju iz dva zaista vredna i vrhunski precizna i upotrebljiva oružja. 

Ukupno, komfor pri korišćenju može da se oceni kao prvoklasan, s prednošću modela TOP XX, koji je funkcionisao savršeno u svakom pogledu, da ne pominjemo i njegov značajno veći kapacitet, iako se zbog manje mase "ritao" malo više. Ni kod modela Zastava 45 Auto, nismo našli nikakvu značajniju zamerku, ako se zanemari nešto prevaziđeni dizajn, sem jedne sitnice. Jedina prava zamerka na modelu Zastava 45 Auto, je bela, hromirana mušica, koja može da bude problem u nekim situacijama, kada je pozadina mete svetla ili ambijentalno osvetljenje prejako. 

Generalno, oba pištolja su više nego dobra. Ističemo na kraju, da oba pištolja do sada nisu imali veliku serijsku proizvodnju, već su napravljeni samo u malim ograničenim serijama, što je velika šteta.

Kakve mitove ruši ruska puška AN-94 Abakan, pogledajte OVDE.

Izvor: Kalibar

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

CZ99, CZ999 i EZ9

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube