Pravda

Pritom je naglasio: „Neophodno je iskoristiti sve moguće metode za deeskalaciju situacije (u Ukrajini). Ukoliko u tome  mogu pomoći sankcije (Zapada protiv Rusije) - treba ih obavezno uvesti. Ali, ako sankcije ne budu funkcionisale, moguće je da ćemo morati da se obratimo Kongresu SAD da nam da status osnovnog saveznika izvan NATO“. Status „glavnog saveznika“ podrazumeva razvoj vojne saradnje sa zemljama NATO, ali ne i obavezu SAD da takvom savezniku pruže vojnu pomoć. Takav status imala je Argentina uoči rata za Foklandska (Malvinska) ostrva, ali joj to ništa nije pomoglo. Sada su „glavni saveznici“ SAD - Izrael, Japan i Južna Koreja. Moskovski list Vzgljad razgovarao je sa počasnim predsednikom moskovskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergejom Karaganovom o tome šta takav status može doneti Ukrajini i šta će s njom biti dalje. VZGLJAD: Porošenko je, izgleda, sve skloniji da zatraži od SAD status Major non-NATO Ally ili MNNA. Šta je njegov glavni motiv da to traži? Hoće li SAD i NATO izaći u susret ukrajinskom predsedniku?        Karaganov: Prvo, takvog statusa nema u strukturi NATO. Koliko ja znam, status „saveznik NATO“ ne postoji. Da, postoje saveznici SAD. To su zemlje koje su sa Amerikom povezane sporazumima o bezbednosti: Koreja, Japan, a u nekoj meri i Australija. VZGLJAD: Ako takvog statusa u strukturi NATO nema, zašto ga onda Porošenko traži? Valjda bi morao da dobro zna šta može tražiti od NATO, a šta ne može...Karaganov: Porošenkov motiv je jedan - privući pažnju. On je kao političar već osuđen na krah. Politička i ekonomska situacija u Ukrajini će se svakog meseca samo dalje pogoršavati. Zato Porošenku ostaje jedino da se uzda u veliki i dugotrajni rat Zapada protiv Rusije. Ako do takvog rata ne dođe, Porošenku će - ako zagusti - jedino preostati da na lep način pobegne iz Ukrajine. U sadašnjoj situaciji, njegov aparat je osuđen da bude metodično gažen, kao i svaka druga vlada te vrste. VZGLJAD: Pres-služba Bele kuće objavila je da su Obama i poljski predsednik Komorovski razgovarali o povećanju vojnih rashoda NATO u Evropi. Nije li i to podstaklo Ukrajinu da radi na svojoj asocijaciji sa alijansom?Karaganov: Obama i Komorovski ne mogu se ni o čemu dogovoriti. Oni mogu jedino pozivati evropske zemlje da povećaju svoje vojne rashode. Takvih zahteva sam se naslušao - svake godine po nekoliko. Amerikanci pozivaju svoje bliske saveznike i partnere u Evropi da povećaju vojne rashode svih poslednjih 50 godina. Suština je u tome što osnovne rashode u NATO snose SAD, a Evropljani su svoje vojne rashode sve više smanjivali. Sada ih je većina zemalja Evrope dovela ispod minimuma. Zato je većina evropskih članica NATO sasvim borbeno nesposobna. VZGLJAD: Mogu li takva „talasanja“ koja ništa ne menjaju uticati na odnos međunarodne zajednice prema ukrajinskoj situaciji i Rusiji? Mogu li, na primer, uticati na tok istrage katastrofe malezijskog Boinga, prema kojoj je prikovana pažnja praktično celog sveta?Karaganov: Na tok istrage neće nikako uticati. Konfrontacija Rusije i Zapada bila je u punom zamahu dugo pre tragedije malezijskog Boinga i nastaviće se. Ne tiče se ona samo Ukrajine. Zapad je svih poslednjih 25 godina prema Moskvi vodio versajsku politiku u mekim rukavicama. Stalno je potiskivao Rusiju i udarao na zone njenih životno važnih interesa. Sada je Rusija Zapadu na tom planu postavila crtu. Sve je fokusirano u jednom pitanju: ko na Zapadu želi da uvuče Rusiju u krupan konflikt i da na teritoriji Rusije napravi drugi Avganistan? Neki politikolozi o tome već direktno govore. VZGLJAD: Mediji u Rusiji objavili su tekst „Akta o sprečavanju agresije sa strane Rusije“ koji se razmatrao u Kongresu SAD. U tom tekstu postoji pominjanje statusa „saveznik koji nije član NATO“. Autori tog zakonskog predloga tvrde: osim Ukrajine, najbliže dobijanju takvog statusa su Gruzija i Moldavija. Šta to može da znači?Karaganov: U Kongresu SAD vole i umeju da smišljaju uvek nešto novo. Stvar je u tome šta bi značio takav status za pobrojane zemlje i šta bi im doneo? Moguće je da autori pomenutog zakona pokušavaju da zaobiđu NATO. Jer, Brisel ni pod kakvim uslovima ne bi hteo da uzme za saveznike ni Gruziju, ni Moldaviju, a o Ukrajini da se i ne govori. Čak i ako Obama potpiše taj dokument, to uopšte ne znači da će NATO bilo kome bilo šta dati. Sama Amerika ne želi da daje garancije bezbednosti ni jednoj zemlji, pogotovo ne jednostrano i još zemlji na granici sa Rusijom. Mnogi američki političari već su izjavili da SAD za Ukrajinu nikako neće ratovati. Tim pre ne za Gruziju i Moldaviju. VZGLJAD: Treba li očekivati neke promene u postsovjetskom geopolitičkom prostoru - na pravcima prema Ukrajini, Gruziji i Moldaviji?Karaganov: Na Rusiju sa tih strana teško da će vršiti pritisak. Koliko god pokušavali - od toga ništa neće biti. Danas je glavno pitanje: u kojoj meri je Rusija u stanju da razreši krizu povodom Ukrajine. To pitanje je još otvoreno.

Pročitajte još:Kijev nosi razaranje i smrt na jugoistok UkrajineAmerikanci žele da Rusiji po svaku cenu nanesu bolan poraz – da nestane Novorosija

Izvor: Fakti