Pravda

Čak i kad su događaji krenuli po tom scenariju, ni kijevske vlasti, ni njihove zapadne gazde nisu se zaustavile. Zato nisu potrebni dodatni dokazi da aktuelni događaji pokazuju novu strategiju Zapada prema Rusiji – strategiju koja se u odnosu na našu zemlju može okarakterisati kao prinuđivanje Rusije da prati generalnu liniju politike SAD i njihovih partnera koja je usmerena na održavanje projekta unipolarnog sveta. Ne radi se samo o hegemoniji Sjedinjenih Država na međunarodnoj areni. Svi vidimo i osećamo da je uspostavljeni međunarodni poredak nastao posle Drugog svetskog rata prestao da bude stabilan i predvidljiv i da daje bezbedan tok istoriji. Osećanje haosa u svetskom razvoju pojačano je nakon raspada Sovjetskog Saveza i globalne krize 2008. godine. Rusija je danas jedina zemlja, jedina sila koja kreira svoju misiju i koja raspolaže dovoljnim resursima za rušenje projekta unipolarnog sveta. Evo zašto su događaji u Ukrajini poslužili samo kao okidač sukoba Rusije i Zapada koji je odavno sazreo. Mislim da se prvi put ispoljio nakon govora predsednika Rusije Vladimira Putina na konferenciji o bezbednosti u Minhenu u februaru 2007. godine. Sada se taj proces razvija kako u formi političkog sukoba, tako i u formi informativnog rata. Najverovatnije će se, pre ili kasnije, žestina sukoba smanjiti pa ćemo se sa SAD i drugim zemljama Zapada na neki način dogovoriti oko Ukrajine. Ipak, u odnosima Rusije i Zapada neće biti potpunog mira. Rusija i Zapad su se suštinski razišli u viđenju sadašnjosti, u prognoziranju i planiranju budućnosti, kao i u izboru osnovnih ciljeva i vrednosti. Danas se mogu izvući polugodišnji bilansi informativnog rata povodom Ukrajine. Ostvarili smo uspeh kada je reč o podršci ruskog društva stavu i politici predsednika Rusije Vladimira Putina i generalno ruskoj državi. To prilično ubedljivo potvrđuju istraživanja javnog mnjenja. Ovolikog stepena konsolidacije ruskog društva nije ni blizu bilo, na primer, za vreme prvog čečenskog rata. Međutim, mi gubimo informativni rat van granica Rusije, u međunarodnim razmerama. Ovde se ne radi o tome da mi svoj stav saopštimo međunarodnoj zajednici i svetskoj javnosti. Tu stvari dobro stoje. Radi se o tome da smo daleko od strateške pobede u informativnom ratu. Ta pobeda podrazumeva osvajanje simpatija značajnog dela stanovnika Ukrajine i zemalja Zapada. Nismo uspeli da svetu pošaljemo svoju poruku. Trenutno u Rusiji vidimo najviši - za čitavu njenu istoriju, još od vremena Petra Velikog - stepen idejne i moralne oskudnosti. Relativno nedavno imali smo Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Fjodora Tjutčeva, Nikolaja Danilevskog – mislioce svetskog formata. Posle Oktobra 1917, naša zemlja je postala posrednik alternativnog komunističkog projekta uređenja sveta koji je u svetu takođe nailazio na odziv. Danas još nismo u stanju da kažemo nešto suvislo – ni sebi, ni čovečanstvu. Vladimir Putin je pozvao na intenzivnije traženje i formisanje nacionalne ideje. Međutim, teško da će se ona u doglednoj budućnosti pojaviti, obzirom da se takve ideje ne smišljaju, da ih rađa sam život, a u našim životima se zasad ništa ne dešava što bi većina ruskog društva doživela kao prodor, kao uzdizanje na kvalitetno novi nivo razvoja. Štaviše, imamo najvažnije – ponekad osvešćeno, a češće intuitivno - osećanje onoga šta čini smisao života. To je upravo ono naše rusko stremljenje organskoj punoći čovekovog načina života koji ne svodi na materijalno blagostanje i svakodnevni komfor. Takva stremljenja i osećanja narodi Zapada su u značajnoj meri izgubili. Kada to kažem, ne želim da ih uvredim ili ponizim. Oni su jednostavno, za razliku od Rusije, izabrali drugi put razvoja. Ne radi o povratku na ideje i praksu realnog socijalizma koje je oličavao Sovjetski Savez. To vreme i te realnosti zauvek su nestali. Ali, nisu nestali ideali koji su uvek bili bliski Rusiji i njenom narodu. Rusija i Zapad čine dva svetska pola. Radjard Kipling je pisao: „Zapad je Zapad, Istok je Istok, i nikad se to dvoje neće sastati”. Istina, on je pisao da se pod određenim uslovima i to može desiti. Da, to se – u slučaju Rusije i Zapada - može desiti samo ako Zapad bude spreman na komunikaciju i dijalog, razumevanje, ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju. U ovom trenutku - on na to nije spreman. To znači da će informativni rat između Rusije i Zapada biti ozbiljan i dug. On neće uvek biti ovoliko surov. Naši odnosi će oscilirati od „hladnog rata” različitog stepena usijanja do savremenih primera „pražnjenja” koji retko prelaze u ograničenu saradnju. Ali, to će ipak biti rat. Zato ne treba imati iluzije. Međutim, bolji je rat ideja, „hladni” rat, nego rat armijama, odnosno „vrući” rat.

Pogledajte i ovo:Čečenski lider zamrznuo račune Obami, Barozu, Van Rompeju, Eštonovoj i Šulcu!

Piše: Oleg JURJEV, član Zinovjevljevog kluba Izvor: Fakti.org