U Moskvi očekuju da im Vartolomej objasni šta je stvarno kazao ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku, koji tvrdi kako mu je obećao da će Ukrajinska pravoslavna crkva dobiti autokefalnost.

Minulog proleća predsednik Ukrajine Petar Porošenko i Vrhovna rada (parlament), obratili su se patrijarhu Vartolomeju sa molbom da se odobri samostalnost Ukrajinske pravoslavne crkve. Porošenko je putovao u Istanbul i tada tvrdio da mu je Vartolomej obećao "tomos", tj. ukaz o autokefalnosti. To se do sada nije desilo, ali pominje se da bi takva odluka mogla da bude doneta na Arhijerejskom saboru Konstantinopoljske crkve, koji će biti održan u septembru.

Nije tajna da odnosi između Konstantinopoljske i Ruske pravoslavne crkve odavno nisu idilični. Dokaz je i to što Ruska pravoslavna crkva nije htela da prisustvuje Saboru crkava koji je održan na Kritu 2016. godine. U Moskvi su smatrali da taj Sabor nije bio dovoljno dobro pripremljen.

- Ruskim velikodostojnicima najviše smeta što patrijarh Vartolomej pretenduje da bude neka vrsta "pravoslavnog pape", to jest ne da bude prvi među jednakima, nego i nešto više. Uoči Sabora na Kritu bilo je čak i sporova oko toga gde će ko da sedi, a sveštenstvu u Moskvi smetalo je što Vartolomej želi da sedi u posebnoj, "vizantijskoj fotelji", ili na čelu stola - ističu upućeni u odnose dveju crkava.

Dobri poznavaoci pravoslavne istorije kažu da to suparništvo ima korene još iz vremena ruskog carstva, kad su u Peterburgu smatrali da su oni spasitelji i pokrovitelji svih pravoslavnih naroda.

Rivalitet između Moskve i Carigrada je nastavljen i u vreme postojanja SSSR. Staljinov režim je napravio velika zla Ruskoj pravoslavnoj crkvi, pobijeno je ili poslato u logore mnogo monaha, porušeno na stotine hramova... U Staljinovo vreme je potpirivan rivalitet sa Konstantinopoljem, a, navodno, Amerikanci nisu dozvolili da Moskva preuzme prevashodstvo, mada su Rusi najveći pravoslavni narod.

Inače, do podele pravoslavaca u Ukrajini došlo je još posle raspada SSSR i formiranja nezavisnih država, a uprkos nastojanjima nelegitimne i nepriznate Ukrajinske crkve Kijevskog partijarhata, u ovoj državi i dalje je najbrojnija Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata, koja priznaje patrijarha Kirila za svog poglavara. Ona, u suštini, ima autonomiju i sa Moskovskom patrijaršijom samo koordinira spoljnopolitičku delatnost.

Poglavar Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata je mitropolit Onufrij Berezovski (72). Ukrajinska pravoslavna crkva lojalna Moskovskoj patrijaršiji ima oko 13.000 crkvenih opština, što je više nego sve ostale konfesije. Osim toga, ona nastoji da bude neutralna u sadašnjem sukobu i propagira zaustavljanje krvoprolića i bratoubilačkog rata i stalno poziva na uspostavljanje dijaloga. Druga po veličini pravoslavna crkva pripada Kijevskom patrijarhatu i nju predvodi samoproglašeni patrijarh Filaret, a nije je priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.

- U vreme žestokih ratnih sukoba, samoproglašeni patrijarh Filaret šokirao je ne samo vernike, nego i obične građane, izjavom da nije greh ubijanje separatista i onih koji ih podržavaju u Donbasu. Ukrajinski samozvani patrijarh Filaret, sveštenike i vernike koji su ostali verni Moskovskoj patrijaršiji naziva "petom kolonom" i optužuje ih da sarađuju sa okupatorima i doprinose separatizmu - podsećaju poznavaoci ovog problema.

Treća pravoslavna crkva je autokefalna i ima 3,4 odsto ukupnog broja verskih opština.

Sve tri crkve sa nestrpljenjem očekuju rezultat razgovora u Istanbulu. Rukovodstvo Ukrajinske pravoslavne crkve lojalne Moskovskoj patrijaršiji veruje da će ostati status kvo i da neće doći do raskola u pravoslavnom svetu.

Na drugoj strani, vrh Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevskog patrijarhata ubeđen je da će dobiti autokefalnost u septembru. Kad se sve to zna, jasno je da je vaseljenski patrijarh Vartolomej pred važnom istorijskom odlukom od koje zavisi budućnost odnosa u pravoslavnom svetu.

Rat za hramove

Od početka sukoba na istoku Ukrajine, u toj zemlji se vodi pravi rat za pravoslavne hramove. Oteto je i silom zauzeto više od dvadeset hramova koji su do rata pripadali Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovskog patrijarhata. U tim napadima su učestvovali nacionalisti iz Desnog sektora, po veroispovesti unijati tj. grkokatolici.

OVDE pogledajte kako u CG pokušavaju da promene istoriju.

Izvor: Večernje Novosti