Najnovije

Vašingtonu odgovara „kontrolisani haos“ na Bliskom istoku

Saveznici su se umorili, zapadni i bliskoistočni učesnici koalicije na čelu sa SAD gube interesovanje da učestvuju u zajedničkoj borbi protiv Islamske države u Siriji. Američka štampa piše da se međunarodna koalicija sve više okreće rešavanju drugih problema — konkretno, rešavanju krizne situacije u Jemenu i u drugim državama regiona.
Sirija(Foto: Jutjub)

Sirija(Foto: Jutjub)

Takođe, pominje se i da Vašington ima nameru da aktivira vazdušne udare protiv terorista. Stručnjaci smatraju da se ovo dešava i zato da bi se Rusiji i čitavom svetu pokazalo da SAD imaju „veliku vojnu moć i plemenite namere“. Ipak, možda će se ispostaviti da će Vašington protiv radikalnih islamista morati sam da se bori. Na predloge Rusije da dođe do intenzivnije saradnje u toj borbi, Amerika zasad, blago rečeno reaguje nezainteresovano. Vladimir Prohvatilov, predsednik Fonda realne politike i ekspert Akademije vojnih nauka, smatra da su na prvom mestu troškovi koalicije visoki, ali da su tu i drugi faktori. Konkretno, mnogi odlično shvataju da SAD nisu zapravo zainteresovane da dođe do brze pobede nad ID. Amerikanci rade na stvaranju kontrolisanog haosa. Ovim povodom se stvara čitav niz geopolitičkih i geoekonomskih problema. Konkretno, stvara se alternativna infrastruktura za snabdevanje EU američkim gasom dobijenim iz škriljaca. I za sve ovo je neophodan krvavi, kontrolisani haos na Bliskom istoku, smatra Prohvatilov. „Znate, ako se Amerika sprema da snabdeva Evropu svojim gasom, njoj onda nije u interesu da Katar ili Iran postave gasovode do Evrope i da tamo otpremaju svoj gas po povoljnoj ceni. Za to je neophodno stanje konstantnog rata. Mislim da Kanađani, koji sad povlače svoj kontingent sa Bliskog istoka, to jako dobro shvataju“, kaže Prohvatilov. Predsednik Fonda realne politike smatra da bi što se tiče nekih arapskih država koje učestvuju u ovoj koaliciji trebalo reći da je njihovo stanovništvo prilično razmaženo i da su oni navikli na visok standard. Saudijsku vojsku zapravo čine Pakistanci, jer sami Saudijci ne žele da ratuju. Nedavno je, prema rečima Prohvatilova, bila sprovedena anketa u Americi, gde je svega jedan procenat ispitanika rekao da bi bio spreman da ratuje za interese Amerike bilo gde u svetu. Stanovništvo nema tako strastveni poriv da ratuje za nejasne interese. Sa druge strane, arapske države imaju vrlo strastvenu omladinu koja, ako joj pođe za rukom, beži u istu tu Islamsku državu i sluša propovedi fanatičnih mula koji i sami učestvuju u terorističkim napadima. „Zato Amerikanci silno žele da Rusija ili povuče svoju vojsku iz Sirije, što bi bio povod da se Rusija optuži za kukavičluk i vojni poraz, ili obrnuto — da maksimalno učestvuje u toj kampanji kako bi na nju svalili najveći deo troškova. (Žele) i to da Rusija na sebe navuče mnogo neprijatelja. Poznato je da samo vazdušna operacija nikada ne daje rezultate“, smatra Prohvatilov. U prilog tome, on podseća da je Amerika tokom Drugog svetskog rata bespoštedno bombardovala Japan. Nemačku su takođe krvavo bombardovali, doduše bez atomskog oružja. Ali predsednik Fonda podvlači da se ni Nemci ni Japanci nisu predavali i nastavljali su da se bore, dok nisu bili pobeđeni u kopnenim sukobima. U Nemačkoj je bio zauzet Berlin, u Japanu je bila razbijena Kvantunska vojska. To što se Amerikanci sad ovako ponašaju pokazuje da oni vode delikatnu političku igru, ondosno žele da pokrenu veliki krvavi konflikt i da pokušaju da uvuku druge u nju. Čak i pitomci koji su tek stupili na vojne akademije znaju ovo, pa je smešno pretpostaviti da ove činjenice nisu jasne američkim rukovodiocima. „Delikatna igra je strategija indirektnih dejstava koja je oduvek bila svojstvena anglosaksoncima. Blokovska solidarnost se javlja onda kada pripadnicima vojnog ili ekonomskog bloka preti ista opasnost ili ako je neophodno učestvovati u nekoj zajedničkoj operaciji. Kanada više ne vidi svoj interes da učestvuje u akcijama alijanse, dok Saudisjkoj Arabiji realno preti opasnost“, kaže on. Ta opasnost zaista postoji i predstavljaju je zapravo Huti — militantno krilo šiitske sekte zeida koji deluju u Jemenu. Oni mogu, u principu naoružati 200 hiljada ratnika i to ne bilo kakvih, već iskusnih. Sukobi tamo traju već decenijama. Isto važi i za Jordan, koji je faktički bio i ostao britanski protektorat. Huti su, ponavlja Prohvatilov, realna opasnost. Između ostalog oni nisu toliko fanatični kao Islamska država, pa ne izazivaju zgražavanje svetske javnosti. Ipak, Huti se bore da postanu neprikosnovene gazde ne teritoriji Jemena, iako i u njihovim redovima ima nesloge i nesuglasica. No, oni su vrlo usmereni na borbu. Saudijskoj Arabiji, ako preti realna opasnost, ona upravo potiče iz Jemena. ID to je takođe deo te delikatne političke igre i ne zaboravimo da je još Osama bin Laden maštao da osvoji Saudijsku Arabiju, kaže on. „Ali svi savršeno shvataju da ID, na čijem se čelu u nejavećem broju nalaze bivši generali Sadama Huseina, neće ići van granica Iraka. Takođe, ID će obnoviti suverenitet sunita, kao i neke druge oblike islamskog radikalizma na teritoriji Iraka. Tu bi se ova geopolitička igra mogla završiti. Saudijci realno shvataju da je glavna opasnost zapravo Jemen“, zaključuje ruski vojni ekspert.
Pročitajte još:POSLEDNJIH 48 SATI: Rusi i vojska Sirije razbili opsadu vojnog aerodroma!U REDOVIMA AL-NUSRE: Pogledajte žestoke ulične borbe u Siriji! (VIDEO)MEGA SNIMAK: Kad baćuška diže u vazduh! (VIDEO)
Izvor: rs.sputniknews.com

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA