Pravda

Srpski pravni tim očekuje da Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu odbije hrvatsku tužbu protiv Srbije, kao i da utvrdi da su oružane snage Hrvatske tokom i posle akcije "Oluja" počinile masovne zločine nad srpskim nadorom, dok su pravni eksperti uvereni da će obe tužbe odbačene. Očekuje se da će sud najpre izreći svoju odluku povodom tužbe Hrvatske protiv Srbije koja je podneta 1999. godine, a potom i povodom protivtužbe Srbije protiv Hrvatske iz 2009. godine. Presuda MSP će biti konačna, jer na nju ne postoji pravo žalbe, a države će biti u obavezi da po njoj postupe. Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović rekao je ranije Tanjugu da očekuje da tužba Hrvatske bude odbijena. "Što se tiče protivtužbe Srbije koja se odnosi na operaciju "Oluja" i zločine koji su izvršeni u toku i po završetku te operacije, mi ostavljamo sudu da oceni da li su se u tim zločinima stekla bitna obeležja krivičnog dela genocida", dodao je Obradović. U svakom slučaju, kako je naveo, pravni tim očekuje da sud konstatuje da su se masovni zločini dogodili i da to na neki način bude prepoznato bar pred MSP-om pošto nije pred haškim Tribunalom. Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi pak očekuje da će i hrvatska tužba i srpska protivtužba za genocid pred Međunarodnim sudom pravde biti odbačene. On je prošle sedmice u izjavi za „Mađar so" podsetio da su se početkom devedesetih godina događali strašni zločini i u Hrvatskoj, ali da za razliku od Bosne i Hercegovine, haški tibunal nije nikog osudio za genocid počinjen u Hrvatskoj. "Ne samo da niko nije osuđen, nego niko nije ni tužen za genocid. Zbog toga nije verovatno da će MSP osuditi bilo Srbiju, bilo Hrvatsku, jer je nadležan samo za slučajeve genocida", rekao je Varadi. Bez obzira kakve budu odluke MSP-a po tužbama Srbije i Hrvatske one su u obavezujuće za sve članice UN. Ukoliko bi sud izdao neki nalog državi, na primer u pogledu naknade šte, onda bi ta država bila dužna da po njemu postupi. Međutim sud u ovoj fazi postupka ne donosi odluku o konkretnoj naknadi štete, već ostavlja izvestan period državama da se oko toga dogovore. Ukoliko do dogovora ne dođe, države bi opet išle pred sud specifiranim zahtevom. Što se tiče sprovođenja takve odluke njeno izvršenje nadgledao bi Savet bezbednosti UN. Srbija je od MSP zatražila da operaciju "Oluja" koju su izvršile oružane snage Hrvatske proglasi za genocid nad sprskim narodom i tu državu proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o sprečavanju genocida. Pored toga, protivtužbenim zahtevom Srbija je predložila da MSP presudom obaveže Hrvatsku na reparacije Srbima iz Krajine zbog zločina koje su pretrpeli tokom "Oluje". Zatrazeno je i da se omogući slobodan povratak Srbima koji se još nisu vratili u Hrvatsku, da "Oluja" prestane da se slavi kao nacionalni praznik u Hrvatskoj, kao i da se kazne svi izvršioci zločina. Ovaj spor počeo je 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, a usmena rasprava završena je 1. aprila prošle godine. Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine. Srbija je odgovorila kontratužbom 10 godina kasnije, koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Presudu o tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije donosi ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske. Presuda neće uticati na odnose u regionu  Kakva god presuda bila, ona neće bitno poremetiti odnose dveju država, ocenjuje se u Hrvatskoj pred presudu Međunarodnog suda pravde povodom hrvatske tužbe za genocid protiv Srbije i srpske protivtužbe, javlja Radio Slobodna Evropa. Uz sve intenzivniju medijsku pripremu Hrvatska očekuje izricanje presude 3. februara, povodom hrvatske tužbe za genocid i srpske protivtužbe, navodi američki radio. Vesna Crnić Grotić koja je na čelu hrvatskog pravnog tima ocenila je da se po reakcijama može zaključiti da je njen tim učinio maksimalno što je mogao, a sada je na sudu da donese odluku. Iako su mnogi upozoravali da su presude za genocid u Ruandi postavile izuzetno visoke kriterijume za utvrdivanje genocida, što se videlo i na presudi povodom bosanskohercegovacke tužbe protiv Srbije, izjave hrvatskih zvaničnika uz glavnu raspravu prošlog proleća pobudile su izvestan entuzijazam u javnosti da je izvesna osuđujuća presuda protiv Srbije, podseća RSE.

Pročitajte još:Obama kuje plan: Pojačaćemo diplomatski i ekonomski pritisak na RusijuNigerijska vojska uspela da odbije napad islamista na grad Majduguri

Međutim, kako se navoi, dugogodišnji dopisnik „Novog lista“ iz Haga Denis Romac. "Ne može se prognozirati kakav će biti ishod – nezahvalno je – ali na osnovu onoga što je međunarodni sud pravde odlučio u onom jedinom sličnom slučaju, dakle slučaju Bosne i Hercegovine protiv Srbije, ja mislim da je razumnije pretpostaviti da će se pronaći neko srednje rešenje, gde ni jedna ni druga država neće biti osuđene zbog genocida“, kaže Romac za RSE. Više drugih analitičara takođe ne očekuje da će presuda bitno poremetiti odnose dveju država, ali ne žele da špekulšu o sadržaju presude, navodi američki radio. Izvor: Tanjug