MAX Mara, Garinello, Time Out, Blue Rose, Accessorize,... neki su od naziva prodavnica ispisani latinicom koji će vas dočekati na ulazu u Knez Mihailovu ulicu. Ćirilična slova su ovde, čini se, puka slučajnost. Ova ulica ima više od 140 radnji, ali su nazivi samo tri ispisani srpskim pismom.
Spomenik knezu Mihajlu (Foto: Vikipedija)
Knjižara "Geca Kon" je jedna od njih. Osim što čuva duh prošlih vremena i knjige stare više od veka, "brani" i ćirilicu od zaborava. Žuta štampana slova, jasno vidljiva na izlogu mame da ih pročitate naglas. Ko traži taj i nađe, pa ako pažljivo gledate spazićete nedaleko odatle i prodavnicu obuće "Knez". - Ćirilična slova u crvenoj boji bila su gazdina ideja - kaže jedan od radnika. - Želeo je ćirilicu i ništa drugo! U srcu ulice, pored česme, nalazi se poslednja odbrana našeg pisma - pekara "Hleb i kifle". Bela slova na crnoj podlozi će vam privući pažnju, dok će vas miris peciva namamiti unutra.
- Dosta je marketingških razloga zbog kojih su vlasnici želeli da pekara nosi baš ovaj naziv, ali je najvažniji taj što je ovo srpska firma, a ćirilica prvo pismo koje su oni naučili u školi - priča njihov predstavnik.
Đonove cipela ćete izlizati ako se uputite u potragu za još nekim ćiriličnim nazivom. Smenjuju se fontovi, boje, veličina slova, ali ne i pismo. Dok ih čitate, ako ne znate engleski, možda ćete da se osetite kao Alisa u Zemlji čuda. Znaju trgovci da Sterijine "Feme" radije troše novce u radnjama sa zvučnim imenima. - Ne iritiraju me nazivi na latinici - kaže penzionerka Branka J. u prolazu. - Hvala bogu, išla sam u školu i pismena sam. Koristim ćirilicu i latinicu podjednako. Smeta mi samo to što je većina njih stranog porekla.
Prepravljali zbog mušterija
I KOSOVSKA ulica ima svoj ćirilični naziv ispisan pisanim slovima. To je pekara "Užina". - Sve mušterije su bile oduševljene imenom, a kada su videli da su nam nazivi peciva na latinici, molili su nas da to prepravimo. Starije mušterije pogotovo - priča radnica Milka T.
Strancima lakše sa latinicom
ČINI se da većini šetača ne smetaju latinični nazivi. - Više volim ćirilicu, zalažem se za njeno očuvanje i trudim se da je koristim što više. Ipak, treba biti realan. Mnogo stranaca dolazi u naš grad i lakše im je da se snalaze kada je sve na latinici. Trebalo bi naći neki kompromis - navodi Damjan.
Pročitajte još:PANIKA U BEOGRADU: Širi se zaraza u Kliničkom centru Srbije!NOVI BEOGRAD BEZ STRUJE: Gorela trafostanica„Nasilje u porodici nema opravdanje“
Izvor: Večernje novosti
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
NATO pogođen u živac u sred Beograda 
DŽEVAD GALIJAŠEVIĆ: „Bosna“ - Titova mafijaška država 
CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: Srpski politički „Crven ban“ 
Tri hapšenja, dve sahrane i osveta