Na Tenkovskom biatlonu u Moskvi, nezvaničnom svetskom prvenstvu oklopnjaka, naši tenkisti su osvojili bronzu i stali rame uz rame s armijama Rusije i Kine.
Prve Međunarodne vojne igre koje su od 1. do 15. avgusta održane u 10 republika Ruske Federacije okupile su ukupno 54 ekipe iz 17 zemalja. Pozivu na nezvaničnu „vojnu olimpijadu“, nažalost, zbog zategnutih političkih odnosa Rusije i Zapada nisu se odazvale zemlje NATO. Tenkovski bijatlon, bez sumnje, bio je najatraktivnije takmičenje budući da se u međunarodnim okvirima održava već treći put i da je upravo on poslužio kao model za organizaciju sveobuhvatnih vojnih igara. Koliko je veliki i značajan uspeh srpskih tenkista najbolje svedoče podaci sa kojim i kakvim silama smo se takmičili. Bili su tu predstavnici ruske, kineske, indijske, kazahstanske armije, zatim tenkisti Kuvajta, Venecuele, Jermenije, Tadžikistana i Kirgistana, Angole. Bez obzira na to, čak deset zemalja gledalo je u leđa Srbiji na Tenkovskom bijatlonu. "Niti jedna zemlja na ovogodišnji bijatlon nije došla samo da ispuni broj. Svi su se ozbiljno pripremali i to je bilo jasno od samog početka. Nismo se uplašili iako smo znali da je većina drugih država mesecima pre početka takmičenja počela da selektuje i obučava posade. To su ogromne armije i njima nije teško da izaberu devet vrhunskih ljudi", kaže pukovnik Željko Kuzmanović, vođa i glavni trener naše ekipe. Da i Srbija ima vrhunske tenkiste, pokazao je i iskusni vozač desetar Saša Karadžić, pripadnik 2. brigade Kopnene vojske. Oficijalni spiker često je sa oduševljenjem komentarisao veštinu srpskog vozača. "Ovo je takmičenje gde i vozač i tenk idu do granica izdržljivosti. Niko se ne štedi. Motori rade na maksimalnom broju obrtaja, tenk bukvalno leti preko prepreka. Jedan pogrešan potez palicom i inercija mase od 43 tone odvući će vas sa staze ili sa prepreke. A svaki sekund je važan", kaže desetar Karadžić, koji je posle svake trke iz tenka izlazio mokar, što od znoja, što od vode koja je ulazila u tenk prilikom savladavanja prepreka. "Nema oklevanja kada se nađete na vatrenoj liniji", kaže nišandžija prve posade potporučnik Strahinja Grbić. "Od moje koncentracije zavisi konačno vreme ekipe. Tu sekunde traju kao minuti. Pritisnem dugme. Pucanj. Prašina. Mrak. Čujem preko veze 'Pogodak! Bravo! Idemo dalje!'. Tad adrenalin upravlja telom!" U finalnoj trci sve karte bačene su na sto. Rusija, Kina, Kazahstan i Srbija jurišali su ne štedeći ni sebe ni tenkove. Kada se našoj ekipi ukazala šansa za srebro iza gotovo nepobedivih Rusa, došlo je do kvara na punjaču topa, pa je poslednja posada ni kriva ni dužna morala da vozi tri kaznena kruga. Medalja je, ipak, zasijala na grudima naših vojnika. Celokupan snimak finalne trke možete da pogledate
OVDE.
Desetar vozio povređen
Desetar Vojske Srbije Milivoje Tijanić, koji je zbog lakše povrede kičme na biatlonu morao da bude zbrinut u vojnoj bolnici u Moskvi, doputovao je u četvrtak u Srbiju. Tijanić je povređen kada je njegov tenk nakon silaska sa prepreke jako udario o tlo i odskočio. Tijanić je zadobio povredu pršljenova, ali je i pored bola uspeo da dovrši zadatak i omogući ekipi plasman u finale.
Šta je Tenkovski biatlon
Reč je o takmičenju tenkovskih posada u brzini vožnje tenka, savladavanju protivtenkovskih prepreka i gađanju ciljeva topom, spregnutim mitraljezom i protivavionskim mitraljezom. Staza je duga sedam kilometara i svaka posada vozi po tri kruga sa po jednom ili više serija gađanja u zavisnosti od faze takmičenja. Svaka reprezentacija dovodi po četiri ekipe. Tri takmičarske i jednu rezervnu. Biatlon se održava na poligonu Alabino, Tamanske gardijske divizije u Podmoskovlju.
Pročitajte još:
Izvor: Odbrana magazin
