Pravi mali rat dnevnih novina između Politike i Kurira ne jenjava. Nakon što je greška politike uzburkala javnost u Srbiji, usledla je široka ofanziva na ovaj dnevni list, za koju su Smajlovićka i njena ekipa svakako imali odgovor...
Svež kredit AIK banke Aleksandru Rodiću u iznosu od 1,9 miliona evra relevantan je i kao politička činjenica uoči izbora. Otkriće Politike da je AIK banka biznismena Miodraga Kostića Koleta, koji odavno kreditira familiju Rodić, pre nekoliko dana odobrila svežih 1,9 miliona evra vlasniku Kurira Aleksandru Rodiću, izazvalo je nezadovoljstvo i jednog od najbogatijih Srba, koji nije navikao da se o njemu u srpskim medijima piše na način koji nije odobrio, ali pogotovo kod vlasnika tabloida koji je Koletov klijent, ocenjuje se u tekstu najstarijeg lista na Balkanu. AIK banka je, nakon obelodanjivanja ove informacije izdala saopštenje kojim je podatak o kreditu koji je otkriven na sajtu državne Agencije za privredne registre nazvala „spekulacijom”, što se svakako ne bi moglo nazvati demantijem, a nije objasnila ni kako je moguće da dokument koji je banka sama po zakonu dostavila APR-u može biti „spekulacija”. Politika je tada odlučila da obelodani i ugovor do kog svaki građanin u Srbiji, koji se potrudi da skokne Brankovom ulicom do zgrade ove agencije, može sa lakoćom da dođe, jer je zakon tako uredio javnost podataka o finansijskom poslovanju. Zbog Rodićevog pokušaja neprijateljskog preuzimanja Politike, redakcija ovog lista navodi da redovno prati ono što je javnosti dostupno o poslovanju Kurira. Rodićeva firma, koja pored reputacije ima problem i sa likvidnošću, pre nekoliko meseci javno je istupila sa lažnom tvrdnjom da je kupila sporna potraživanja nemačkog VAC-a od Politike, da bi se brzo ispostavilo da Rodići ne samo što nisu kupili Politiku, već da ih vlasnik polovine Politike, Miroslav Bogićević, optužuje da su i njega reketirali. Te optužbe su sada u redovnom zakonskom postupku, ali afera „kredit” zanimljiva je i sa aspekta predizborne kampanje. Naime, otkako je predsednik Vlade Srbije u Nemačkoj osporio mogućnost da Kurir ima sredstva da kupi Politiku, ovaj tabloid krenuo je u kampanju protiv Vučićevog kabineta i stranke. Podatak da je posle najave izbora Miodrag Kostić odlučio da finansijski pomogne uzdrmani Kurir, relevantna je politička, a ne samo finansijska činjenica. Tim pre što Kostić ne važi za „antivladinog tajkuna”. Ugovor koji je Politika dobila u APR-u za 180 dinara, kolika je važeća tarifa ove agencije, objavljen je sa zatamnjenim ličnim podacima. Ipak, načinjen je propust: prebrisali su lične podatke na sedam mesta, ali su propustili da to urade na jednom. Nakon što je greška, koja je uzburkala javnost u Srbiji uočena, glavna urednica se izvinila Kuriru, propust je ispravljen na sajtu Politike, a Rodić je dobio i pismeno izvinjenje u štampanom izdanju. Kurir to nije interesovalo, tvrde iz Politike, već su počeli da grade teoriju zavere. Tabloid je ovu grešku proglasio „torturom vlasti nad Kurirom”, „osvetom Slobinog ministra”, dokazom da „Vučić opet teroriše medije” i ugrožavanjem bezbednosti porodice Rodić, a dodata je i tvrdnja da „iza cele igranke stoje tajne službe”. Demonstrirajući „meku moć” koju redakcija Kurira ima u srpskom društvu, pridobili su čitavu galeriju likova sa naše opozicione scene da se uklope u njihove teze i daju im legitimitet: Bojana Pajtića iz DS-a, Borka Stefanovića iz Levice Srbije (novopečeni levičar u Kuriru kaže da „neki govore” da se Politika vraća u devedesete), Aleksandra Đurđeva iz nečeg što se zove „Srpska liga”, Zorana Živkovića iz Nove stranke (reč je o bivšem premijeru koji je u biznis sa vinogradima ušao partnerski sa Miodragom Kostićem, nakon što je dobio pare iz državne kase). Oglasili su se i Aleksandar Stevanović, koji je predstavljen kao ekonomista ali je reč o političkom aktivistu pokreta „Dosta je bilo” Saše Radulovića, radikal Zoran Krasić iz SRS-a, ali i Sanda Rašković Ivić iz DSS-a, stranke koju je u vreme Vojislava Koštunice bio glas da predstavlja umerenu i umivenu građansku desnicu, navodi se u tekstu Politike. Kako tvrde u najstarijim srpskim novinama, ovo savezništvo nekadašnjih ljutih neprijatelja sklopljeno je na jasnim političkim osnovama i jedino što ih iznenađuje je kako se u tom društvu našao Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, jer je, kako kažu, njegova izjava sasvim u duhu Kurirove teorije zavere: kao da ne zna da je Politika odmah priznala i ispravila očigledno tehničku grešku, Šabić izjavljuje da „nema cilja zbog kojih bi se mogla kršiti osnovna ljudska prava”. On još i postavlja pitanje APR-u zašto su izdali dokument novinaru a da nisu sakrili lične podatke koji se u njemu nalaze. Teško je razumeti da čovek sa tolikim iskustvom u službi građana Srbije, sa bezbroj objavljenih tekstova u Politici i drugim medijima, tek prekjuče otkriva kakve dokumente APR izdaje građanima. Ako je Šabić u pravu da treba postaviti pitanje zašto se ne kriju javno dostupni lični podaci u finansijskim registrima, zašto to pitanje nije davno postavio sam sebi? APR na istim principima radi već nekoliko godina unazad. Zar nije upravo posao gospodina Šabića da ispravi tu nepravilnost – ako je to uopšte nepravilnost? Zar država Srbija nije upravo njemu poverila posao da o tome brine? Tim pre što je gospodin Šabić počasni član NUNS-a, pita se autor teksta Dušan Telesković.
Odbačena tužba Raje Rodića protiv LJilje Smajlović
Na adresu Politike juče je stigao dokument Prvog osnovnog suda kojim se odbija privatna krivična tužba koju je Radisav Raja Rodić u oktobru podneo protiv glavne urednice Politike. Rodić je tužio LJiljanu Smajlović zbog teksta „Politika i neprijateljsko preuzimanje” od 15. oktobra 2015. godine, a sud je ocenio da Politika nije prekoračila granice postavljene članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Nije staršno ako ja...
U jučerašnjoj Politici objavljeno je izvinjenje Aleksandru Rodiću, ali u jučerašnjem Kuriru nije bilo izvinjenja fudbaleru Partizana Andriji Živkoviću, iako je ovaj tabloid objavio njegovu adresu i jedinstveni matični broj na tri mesta na svom sajtu, i to istog dana kada je Kurir padao u nesvest zbog Politikine omaške. Tako ispada da je briga Kurira za poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti trajala ukupno 49 minuta. Živkovićev ugovor sa Partizanom objavili su 50 minuta nakon što su najavili podnošenje krivične prijave protiv Politike. Interesantno je da je sam Aleksandar Rodić okačio svoju adresu i fiksni i mobilni broj telefona na jednom internet sajtu, tri godine pre nego što je primetio da mu je Politika ugrozila bezbednost objavljivanjem adrese.
Pročitajte još:
Izvor: Politika
