Pravda

Da bi objasnio svoje „predosećanje rata“, Duda se u rezonovanju poslužio „ruskom pretnjom“, u suštini - rusofobijom. Onim za čime Poljaci, po pravilu, uvek posegnu. Prvo je, boraveći u Vašingtonu, rekao: „Otkako je Krim priključen Rusiji uz pomoć vojne sile – vreme mira u Istočnoj Evropi je, izgleda, prošlo“. Pa nastavio:  „Tada su u Evropi, prvi put posle Drugog svetskog rata, bile izmenjene državne granice uz pomoć sile. Zato postoje ozbiljna strahovanja da je prošlo vreme mira u našem delu Evrope“. Govoreći o Ukrajini, Duda je pozvao NATO da „deluje“. Istovremeno je zatražio da alijansa obezbedi svoje stalno prisustvo uđ Centralnoj i Istočnoj Evropi: „Mi želimo da se soldati NATO trajno nalaze u našem delu Evrope. Jer, Rusija koja je anktirala Krim – nastavlja da podržava separatiste u Ukrajini. Ovo što radi Rusija je bez presedana. Rusiji se ne sme popuštati“. Mali poljsi imperijalizam je preko Dude u Všingtonu još izgovorio da bi ublažavanje sankcija Rusiji značilo „prihvatanje njene agresivne politike“: „Moramo tražiti povratak na situaciju kakva je bila do aneksije Krima. Dakle: moramo tražiti da Rusija napusti Krim“. Krim je 16. marta 2014. održao referendum o prisajedinjenju Rusiji na koji je izašlo bezmalo 90 odsto njegovih stanovnika, od kojih se 96 odsto izjasnilo za „povratak kući“. Odnosno: za ulazak u sastav Ruske Federacije. Kao što se vidi: za Dudu, kao ni za njegove pokrovitelje u Vašingtonu, nije nikakav problem da laže da su (u slučaju Krima) granice u Evropi promenjene vojnom silom. A ni da „zaboravi“ da je upravo NATO, kojem i njegova zemlja pripada, promenio granice SRJ i Srbije vojnom silom... Bezmalo 15 godina pre krimskog referenduma... Izvor: fakti.org