Roman "Oduvek" je četvrti nastavak, ali može da se čita i kao zasebna knjiga. Da li Vas čitaoci podstiču da pišete o istim likovima ili zapravo Vi ne želite da se odvojite od njih?
Uzajamna je to magija i psihopatija. Za čitaoca je najlepši tren kada izađe knjiga, za pisca najlepši ''tren'' je pisanje. Kada godinu dana svakodnevno i predano radite na nečemu, kada se sa svojim junacima budite, pijete prvu jutarnju kafu, proživljavate stotinu avantura, kada od njih učite... Tačka je užasno bolna, a kraj donosi prazninu i melanholiju. Praznina se popuni, melanholija potisne kada knjiga izađe, ali kada vam čitaoci traže da pišete o junacima koje su zavoleli, verujete mi, teško je reći ne. Zabluda je da je lakše pisati o junacima koje ste već stvorili. Zapravo, veliki je to izazov jer svaki nastavak napisan je tako da ljudi koji me prvi put čitaju upoznaju junake, a da ljudi koji su me čitali, ponovo uživaju uz junake koje su već upoznali.
Koliko je u životu bitan jedan sekund?
I bitan i presudan i dovoljan da napravite korak napred. Ili nazad.
Postoji li grešna ljubav ili je svaki greh zbog ljubavi oprošten?
Nemamo svi iste grehe, niti isto volimo. Bolujemo od univerzalnog suda, a neke stvari izmiču definisanju, individualne su. Često me pitaju šta je pouka nekog mog romana. Ne verujem u jednu pouku, pouku istu za sve, niti težim tome da ljudima nešto plasiram kao ispravno mišljenje. Na meni je da napišem dobru priču, da progovorim o nekim temama i postavim pitanja. Čitalac je taj koji sam nalazi svoj odgovor, pouku. 
Opisali ste odnos glavne junakinje Jane sa majkom. Koliko je Janina majka bila u pravu?
Mame su uvek u pravu. Osim kada vam kažu : Nemoj da pišeš o tome. Šalu na stranu, Janina mama je jedan od mojih omiljenih sporednih junaka, njena priča je počela u romanu "Zauvek". U romanu "Oduvek" kroz lik Janine majke shvatamo da se istorija često ponavlja i da na kraju, kada nas čitav svet odbaci, kada sami sebe preziremo, postoji neko ko nas voli ma kakvi da smo. Bezuslovno.
Ako biste morali da birate da li biste izabrali da volite oduvek ili zauvek?
Iako je "Oduvek" ljubavna priča, najmanje tu ima partenerske ljubavi. "Oduvek" je priča o ženi koja je zavolela sebe, posle dugo godina. Zato je roman i posvećen svakoj ženi koja je nekada nekome bila pogrešna i otuda reči– ne valjaš onima koji ne valjaju sebi. Dakle, izabrala bih da volim oduvek. Sebe. Tada su vremenske odrednice za sve ostale ljubavi, nevažne.
Kakvi su Vam planovi za naredni period?
Ako izuzmemo izdavačke planove, obaveze i nesanice, pripremu književne večeri u Beogradu, završavam roman koji nosi naziv "Indigo". Od svih knjiga koje sam napisala, ovaj roman prati najduži i najzahtevniji istraživački rad. Pišem o nečemu o čemu društvo ćuti, ne zato što se lažno srami, već zato što se plaši. Samim tim, teško je bilo doći do informacija značajnih za temu, ali i do sagovornika koji bi podelili svoja iskustva. "Indigo", izlazi u oktobru ove godine. Svi planovi, podređeni su njemu.
Izvor:Pravda/Marija Gojković
