Pravda

Juče je u svom stilu na tviter nalogu poručio ovom diplomati da pozove američke specijalce da ga uhapse i sprovedu u američki zatvor Gvantanamo jer bi ga tamo „lakše ućutkali”. Ovakvim porukama lider radikala kao da je bacio rukavicu ne samo Skotu nego i Vučiću, koji je pre nekoliko dana poručio da ovakve izjave neće biti dopuštene ni Šešelju ni bilo kome drugome. Neki su posle Šešeljevog istupa očekivali možda i demarš iz američke ambasade, ali umesto toga Skot se požalio Dačiću, izrazivši uverenje da će se Vlada Srbije „oštro suprotstaviti i boriti protiv ove štetne retorike” koja prevazilazi diplomatske standarde. Zašto je izostala oštrija reakcija iz američke ambasade? Upućeni u diplomatske odnose tvrde da je Šešelj svojom izjavom zapravo narušio običajno diplomatsko pravo, ali da time nije povređena Bečka konvencija, koja reguliše status diplomata. To je i razlog što SAD nisu, kako se tumači, uputile demarš srpskoj vladi. Šešelj je, podsetimo, na prvoj sednici novog parlamenta 3. juna, kada se povela priča o uticaju na izborni proces i Republičku izbornu komisiju, rekao i da se „Skot umešao naprednjacima u upravljanje državom” i poručio: „Nemojte optuživati Dveri ili DSS da su uticali na RIK, jasno je ko je uticao. Kajl Skot!” Na ove Šešeljeve optužbe upućene na račun američkog diplomate reagovao je zatim mandatar Aleksandar Vučić prilikom boravka u Subotici minulog petka, navodeći da ne može da bude dozvoljeno ni Šešelju, niti bilo kome drugom da se tako ponaša. Međutim, Šešelj je istoga dana na svom tviter nalogu zapisao: „Vučić je danas rekao da mi više neće biti dozvoljeno da dajem izjave o američkom ambasadoru Skotu. Da vidimo ko će mi to zabraniti.” Pored toga, on je naveo: „Vučić ne sme da eliminiše Skota tako što će ga proglasiti personom non grata. Moj prijatelj Donald Tramp će ga opozvati čim preuzme vlast.” Iako su neki ocenili da je američki ambasador zapravo zatražio da se umiri srpska skupština, što bi se dalje moglo tumačiti i kao mešanje u unutrašnje stvari, Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Berlinu, ističe da je Skot „istupio protiv štetne retorike, onoga što se obično naziva govor mržnje u političkom žargonu i protiv čega se mora reagovati”. Ne možete, kako dodaje, čoveka osuditi zbog nečega što je rekao, ali ga možete politički osuditi i diskvalifikovati. „Ambasador, naravno, nije samo ličnost. On je predstavnik jedne zemlje u drugoj zemlji. Ako se on na neki način maltretira, omalovažava ili vređa, time se dovodi u pitanje i čast njegove zemlje”, naglašava Visković, uveren da politička retorika koju smo nedavno čuli od strane Šešelja nije nigde poželjna, pogotovu ne u parlamentu zemlje koja želi da gradi demokratske i evropske vrednosti. Prema njegovom mišljenju, dobro je što je Vučić reagovao na tu izjavu, „jer je, na neki način, dužan da štiti strane diplomate”. „Vlada uvek ima tu obavezu”, naglašava on. Kad je to tako bilo, da li se onda mogao očekivati i američki demarš vlastima u Beogradu? „Da su procenili da je to toliko opasno i neprihvatljivo da se mora reagovati na takav način, oni bi to tako uradili. Procenili su, međutim, da je dovoljno da se izrazi javno nezadovoljstvo i da se ne ide dalje od toga, kako se ne bi pogoršavala situacija u odnosima bez potrebe”, smatra Visković. I stručnjak za diplomatske odnose koji nije želeo da ga imenujemo ocenjuje da je očigledno da SAD ne žele remećenje odnosa. „Demarš nije upućen zbog želje da se ne čini ništa što bi prejudiciralo bilo kakvo narušavanje odnosa. SAD, dakle, ne žele da ’signale’ pretvore u uzrok pogoršanja odnosa, nego samo izražavaju zabrinutost zbog toga što se to sada dešava. Izražavaju i očekivanje da će, kada se obrazuje vlada, takvi događaji, poput Šešeljevog istupa, biti nezamislivi”, kaže on i dodaje da „ovaj slučaj” ne uređuje Bečka konvencija, već da to spada u domen običajnog diplomatskog prava. „Predstavnici u parlamentu su zaštićeni imunitetom u iskazivanju svog mišljenja. Možete osuditi ono što je rečeno u parlamentu, ali ne i nekakve radnje. Ako bi se to nastavilo, onda bi se moglo govoriti o ugrožavanju dostojanstva diplomate (o čemu govori Bečka konvencija). Ako hoćete ekscesne stvari, onda ćete reagovati tako da eksces izazovete”, kaže diplomatski izvor, uveren da se ne želi dramatizacija slučaja, jer se polazi od toga da je temperatura povišena zbog formiranja vlade, čiji će pravac onda biti bitan. Inače, prema Bečkoj konvenciji, diplomate su veoma zaštićene. Tako se u članu 29 tog dokumenta navodi da je država dužna da stranog diplomatu tretira sa dužnim poštovanjem i da preduzima sve razumne mere kako bi sprečila nanošenje uvreda njegovoj ličnosti, njegovoj slobodi ili njegovom dostojanstvu. Izvor: Politika