Piše: Aleksandar Špunt

Objašnjenje za igre je jasno.

Samo što je američki Senat – gornji dom Kongresa SAD – odobrio predlog zakona S. 2943 koji definiše budžet Pentagona za 2017. finansijsku godinu, a pre nekoliko nedelja taj zakon je usvojio Predstavnički dom.

Posebnost formiranja vojnog budžeta u SAD je u tome što se prvo odobrava formalni budžet – okvirni dokument koji najpre određuje prioritete Amerike u odbrani, a konkretne cifre koje su povezane sa tenkovima, topovima i avionima, proprate akti godišnjeg konkretizovanja budžeta, malo primetni za laike.

Tako je udobnije za sve – za lobiste, vojsku, „stanare“ Kapitola i Bele kuće. Manje buke, više real politic.

Ali, čim konkretne cifre i modeli tenkova, aviona i podmornica postanu poznati – svi odrasli dečaci iz pristojnih vojnih analitičkih izdanja oduševljeno počinju da se „igraju malog rata“.

Dakle, ako sutra bude rat, ako sutra bude vojnih pohoda – ko će koga pobediti u okršaju Rusije, SAD i Kine?

Danas samo SAD imaju lovce pete generacije – teške F-22 i lake F-35 koji su u operativnoj upotrebi.

Programski budžet štednje predsednika Obame doveo je do toga da umesto 750 borbenih mašina, u naoružanju američkog RV ima svega 183 „Raptora“ F-22, što je očigledno nedovoljno i za rešavanje današnjih zadataka.

Za Pentagon je neprijatna činjenica da su američke snage ratnog vazduhoplovstva morale da radi rešavanja zadataka u Siriji povlače svoje „Raptore“ sa borbenog dežurstva na prioritetnom arktičkom pravcu.

Pri tom, Kina istovremeno radi na razvoju četiri modela aviona pete generacije. J-31 debitovao je na međunarodnim izložbama 2014. i dobio najviše ocene od probnih pilota SAD.

Mnogo manje se zna o J-20. Prvi prototip teškog dvomotornog J-20 poleteo je u decembru 2010. sa aerodroma koji pripada državnom koncernu „Čengdu Aerospejs Korp“ na jugoistoku Kine. Podaci satelitskog izviđanja pokazuju da je J-20 sa trupom dimenzija od 67 stopa do sada najteži avion pete generacije sa najvećim gabaritima.

Dva najnovija projekta kineskih snaga RV, J-23 i J-25, za sada postoje samo u saopštenjima zvaničnih propagandnih medija Narodne Republike Kine i u nagađanjima.

Rusija razvija samo jedan model lovca pete generacije, ali sudeći po podacima svetskih analitičkih centara, Rusi su krenuli drugim putem – putem formiranja univerzalnog lovca, nešto nalik na koncepciju „glavnog tenka“, koja je danas postala dominantna u kopnenim operacijama.

Krajem 2016. ili početkom 2017. verovatno će ući u eksploataciju T-50. Po mišljenju međunarodnih eksperata, avion poznat i kao PAK, pokazao se manje nevidljivim od „Raptora“, ali sa neuporedivo boljim letnim karakteristikama – veće manevribilnosti, borbene žilavosti i sa najboljim potencijalom za napad.

Eksperti danas govore o prednostima SAD – ali samo zato što su njihove letelice pete generacije već na dežurstvu u jedinicama. Bez sumnje, budućnost pripada Kinezima ili Rusima.

Amerikanci to shvataju i pokušavaju da hitno poprave položaj na račun isporuka japanskog lovca pete generacije H-2. Prema tome, na nebu je u punom jeku trka „nevidljivih“.

Najstarije skladište tenkova velikih vojnih sila nalazi se u SAD. Američka armija dobila je prvi M-1 Abrams pre skoro četiri decenije – 1980.

Naravno, od tada je tenk pretrpeo toliko promena, računajući i sistem oklopa, transmisije i naoružanja, da ništa, sem kućišta „Abramsa“, danas ne podseća na osamdesete.

Rusija razvija prototip T-14 na platformi „Armate“. Po mišljenju zapadnih vojnih eksperata, on se sada više oslanja na poznati obrazac prošle generacije- T-90A.

Ruska vojna izdanja to kategorično odbacuju i time izazivaju nedoumicu kod zapadnih kolega.

Radi se o tome što je T-90A – jedina perspektivna borbena mašina koja je prošla proveru na bojnom polju. Čitav svet su obišli snimci direktnog pogotka T-90 raketom američkog sistema TOW u Siriji – sistema koji je do tada smatran za „savršeno oružje“ protiv tenkova. Tada je ruska mašina samo otresla prašinu i nastavila boj – ne izgubivši ni sposobnost manevra, ni u sposobnosti za borbu.

T-90A, koji je uveden u naoružanje 2004, u početku je bio opremljen automatskim punjačem, aktivnom zaštitom, daljinskim upravljanjem vatrom, mitraljezom i topom kalibra 125mm, malo većim nego kod američkog. Pri tom, posada može da gađa protivtenkovskim navođenim raketama neposredno iz topa.

Kao i Rusija, i Kina danas ima u naoružanju nekoliko tipova opštih tenkova i aktivno radi na razvoju novih. U centru pažnje međunarodnih eksperata nalazi se tenk koji se u specijalnoj dokumentaciji uslovno označava kao „Tip 99“.

Tenk je opremljen 125mm glatkocevnim topom sa automatskim punjačem, koji takođe može da gađa raketama.

U javnosti nema podataka o testiranjima „Tipa 99“ na gađanjima, ali po mišljenju evropskih i severnoameričkih vojnih eksperata kineska mašina po izdržljivosti malo zaostaje za zapadnim i ruskim tenkovima.

Ratna mornarica SAD ima 14 strateških podvodnih nosača raketa, sa ukupnim arsenalom od 280 nuklearnih raketa, 4 podmornice nosače krstarećih raketa sa po 154 krstareće rakete „Tomahavk“ svaka i 54 napadne podmornice na nuklearni pogon opšte namene.

Rusija ima samo 59 podmornica, ali je, kako ističu svetski vojni analitičari, u poslednje vreme smanjenje njihovog broja dovelo do izrazitog povećanja kvaliteta flote. Nuklearne podmornice Rusije danas su po nevidljivosti potpuno ravnopravne sa svojim zapadnim pandanima.

Rusija takođe radi na novim tipovima podvodnog oružja uključujući torpeda ogromne razorne moći koja su namenjena napadu na kopnene ciljeve. Analitička izdanja takođe ističu primetno povećanje obučenosti posada.

Kina ima samo pet nuklearnih udarnih podmornica, 53 dizel podmornice, kao i četiri nuklearne podmornice sa balističkim raketama. Narodnooslobodilačka armija Kine shvata da je podvodna flota prioritet za oružane snage Kine i, kako ističu američki obaveštajni izvori, danas se koncentriše upravo na tom frontu.

Sve to su, naravno, samo ratne igre nalik na sve popularniju u svetu rusku igrariju ministra Šojgua – „Tenkovski biatlon“. Ipak, u svim tim istraživanjima postoji i drugi podtekst, koji nimalo nije za igru.

Upravo takva premeravanja pokazuju opšti nivo tehnološkog razvoja vodećih svetskih sila. To se ne meri brojem ajfona, verujte mi…

Izvor: fakti.org