„Moj predlog je da Rusija za sva raseljena lica, koja svoju imovinu nikad nisu prodala Albancima, donese leks specijalis i da svima njima, koji bi želeli da budu državljani Ruske Federacije, dodeli državljanstvo. Pa da onda vidimo ko će da uzurpira imovinu ruskog državljanina”, rekao je za „Sputnjik” Jugović, potpredsednik PS-a i potencijalni predsednički kandidat na predsedničkim izborima.
Jugovićev predlog, za koji sam kaže da je njegov lični stav ne samo što nije u duhu briselskih sporazuma Beograda i Prištine, već nije naišao na odobravanje većih koalicionih partnera – SNS-a i SPS-a.
Za naprednjake i socijaliste je nerealna i Jugovićeva ideja da se razgovori Beograda i Prištine iz Brisela presele u Moskvu.
Vladimir Đukanović, poslanik SNS-a za „Politiku” kaže da „uz potpuno razumevanje ljubavi prema Ruskoj Federaciji, što je nešto što je prirodno” raseljeni sa Kosmeta „ipak imaju svoju zemlju, a ona se zove Republika Srbija”.
„Ako želimo da sačuvamo KiM moramo da imamo što više naših državljana sa tog prostora. Nerealna je i ideja da se pregovori iz Brisela presele u Moskvu. To nema utemeljenje i svi moramo da se krećemo u granicama realnosti, a da li bih ja voleo da se oni odvijaju u Moskvi , naravno da bih”, naglašava Đukanović.
Dijana Vukomanović, predsednica Izvršnog odbora SPS-a poručuje da je Jugovićev predlog „neozbiljna ideja”.
„Podsećam da je od 2013. adresa za rešavanje pitanja Kosova u Briselu. U briselski dijalog su (ne)posredno uključeni legitimni politički predstavnici Srba i Albanaca, a u obzir se uzimaju i mišljenja ključnih evropskih i svetskih aktera, uključujući i Rusiju”, naglašava Vukomanović za „Politiku”.
Da Jugovićev predlog „nije realan” uveren je i analitičar Branko Radun koji dodaje da ni sama „Rusija ne želi da se u tako nešto upliće”.
„To je više neki apel da ruska država obrati pažnju na status tih ljudi. Ali, mislim da ni taj ko je to predložio ne očekuje da se to realizuje”, ocenjuje Radun za naš list.
Na sličan način pažnju ruske javnosti pre pet godina privukao je gotovo identičan zahtev koji je tada uputio deo Srba iz južne pokrajine. Oni su, prema pisanju medija, najpre u leto 2011. od tadašnjeg ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina prilikom njegove posete Kosovu, zahtevali državljanstvo njegove zemlje. Potom su krajem 2011. ambasadi Rusije u Beogradu predali spisak sa imenima više od 21.000 Srba sa Kosova za ovakvom željom.
„Od dolaska mirovnih snaga, ubijeno je više od hiljadu Srba. Potpuno smo obespravljeni, preti nam i biološki nestanak, a i u Srbiji se pojavljuju stranke koje traže priznanje Kosova. U Rusiji vidimo zaštitu i spas”, rekao je tada inicijator zahteva Zlatibor Đorđević iz Leške, nekadašnji poverenik Demokratske stranke za KiM.
Od tadašnjeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbima je stigao odgovor da po Zakonu o državljanstvu njegove zemlje, Moskva ne može da ispuni ovaj zahtev, ali da će na sever Kosmeta poslati pomoć i u Unesku podržati obnovu srpskih pravoslavnih svetinja.
Jedina razlika u odnosu na predlog Srba od pre gotovo pet godina i Jugovićeve ideje, jeste što je ovom prilikom tako nešto sugerisao visoki funkcioner vladajuće partije. Na naše pitanje kakav odjek bi moglo da ima to što je potpredsednik partije koja je članica vlade istakao takve ideje, Đukanović kaže da „svako ima pravo na svoj lični stav”.
„Da smo svi isti bili bismo u istoj stranci. Ja imam mnogo toga što se ponekad razlikuje i od stava stranke čiji sam član. Lični stav svako zastupa, ali se zna šta je jasno uspostavljena državna politika”, dodaje Đukanović.
Dijana Vukomanović veruje kako bi „svako od političara trebalo vrlo dobro da promisli šta, kada, kako, gde i zašto će nešto da izjavi o životu i političkoj budućnosti Srba sa KiM”.
„Srbi sa Kosmeta su izuzetno mnogo propatili da bi bilo ko od beogradskih političara smeo da na njima testira svoje egzotične ’ideje’ i ’rešenja’, kao što to čini gospodin Jugović”, dodaje predsednica IO SPS-a.
A Branko Radun upitan da li Jugovićev istup znači poraz države odgovara: „Naravno, ali, mi smo tu odavno poraženi kao država”.
„Tako da i ovakve ideje govore o tome da imamo problem koji odavno već ne znamo kako da rešimo. A mislim da ovo nije rešenje”, zaključuje Radun.
Izvor: Politika
