U izveštaju piše da je Vladimir Putin "gajio, podržavao i pomagao Trampu u poslednjih pet godina". Navodi se da je "cilj Moskve da podstakne podele u zapadnom svetu", kao i da "obori ideale na kojima se temelji međunarodni poredak uspostavljen posle II svetskog rata". Putinov cilj, kako se navodi u neproverenom dosijeu, jeste povratak politike "velikih sila", koja je obeležila 19. vek, a po kojoj "velike države postupaju u skladu sa sopstvenim interesima, ne mareći za ostale".

U dosijeu se dalje navodi da je Kremlj Trampu nudio "mnoge privlačne i isplative poslove" u Rusiji, ali da ih je novi predsednik SAD odbio. Izveštaj tvrdi da su Rusi redovno "brifingovali Trampa o dešavanjima u rivalskoj Demokratskoj partiji SAD".

Prema spekulacijama iz dosijea ruski špijuni navodno su sakupili "kompromitujući materijal i o Trampu i o Klintonovoj, čiji se fajl zasniva na podacima dobijenim hakovanjem i prisluškivanjem". S druge strane, materijal o Trampu je navodno "eksplozivan i prepun skandala". Neprovereni dosije navodi da je Tramp tokom svoje posete Moskvi 2013. godine, gde je prisustvovao izboru za Mis univerzuma, odseo u predsedničkom apartmanu hotela "Ric Karlton", gde je učestvovao u seksualnim bahanalijama sa prostitutkama. Ruski FSB navodno je prikupio "kompromat" - kompromitujući materijal eksplicitno seksualne sadržine, kojim navodno ucenjuje Donalda Trampa, piše u izveštaju, prenosi britanski "Gardijan". Šta je istina? Britanski list navodi da je deo o Putinovim težnjama da oslabi zapadne sile neupitan, te da ruska spoljna politika u poslednjih 16 godina to "nedvosmisleno pokazuje". Putin je ponovo uzdigao Rusiju na poziciju globalne sile, i ima cilj da izazove američku hegemoniju. Što se optužbi za navodni seksualni skandal Donalda Trampa tiče, one su apsolutno neproverene i ne mogu se dokazati, jer se baziraju na čistim spekulacijama. To je istakao i sam Donald Tramp, nazvavši kompletan dosije "lažnom vešću". Tramp je istakao kako je "vrlo dobro svestan da špijunske službe nadgledaju sve velike hotele", te da se u skladu sa time i ponašao. Da FSB i njemu slične obaveštajne službe širom sveta prate visokoprofilne ličnosti poznato je svima. Tako je 1999. u javnosti osvanuo video-snimak tadašnjeg ruskog državnog tužioca Jurija Skuratova u krevetu sa dve mlade žene. Tadašnji šef FSB-a je na konferenciji za štampu potvrdio da je snimak autentičan, a Skuratov je ubrzo, zajedno sa predsednikom Borisom Jeljcinom koji ga je imenovao na tu poziciju, otišao u političku istoriju. Zanimljivo je da je šef FSB-a koji je održao spomenutu konferenciju za štampu bio - Vladimir Putin.

Izvori

Šta kaže "prljavi dosije"? Neprovereni izveštaj navodi citate brojnih anonimnih izvora. Među njima su i "visoki zvaničnik ruske obaveštajne službe koji i dalje radi u Kremlju", "visoki predstavnik Ministarstva spoljnih poslova", kao i "visoki zvaničnik Ministarstva finansija". Takođe se spominju i svedoci iz užeg kruga Donalda Trampa. Svi imaju šifrovana imena, a nigde se ne spominju ni inicijali, ni prave pozicije, niti bilo koji opipljivi dokazi. Šta je istina? Izvori su jedna od najslabijih karika ionako klimavog dosijea o Trampu. Prvo što izaziva sumnju je činjenica da su informacije unutar ruske obaveštajne zajednice strogo kontrolisane, te da se do sada nije desilo da su neki osetljivi podaci procureli. Putinov krug ljudi koji donose odluke je izuzetno mali i zatvoren. O tome svedoče čak i diplomatske depeše američke ambasade u Moskvi, koje je 2010. otkrio Vikiliks. američke diplomate požalile su se Beloj kući kako "ne mogu da pronađu dobre izvore".

Tajni sastanci

Šta piše u dosijeu? U izveštaju piše da je ključni Trampov čovek za sastanke sa ruskim rukovodstvom bio advokat Majkl Koen. U dosijeu se spekuliše da je u avgustu 2016. Koen leteo za Prag, gde se sa ruskim zvaničnicima sreo u prostorijama Rosotrudičenstva, ruske kulturne organizacije pod pokroviteljstvom Kremlja. Pored toga, u dosijeu se tvrdi da je Trampov spoljnopolitički savetnik Karter Pejdž posetio Moskvu u julu 2016, gde se "sedmog ili osmog jula susreo sa Igorom Sečinom, šefom ruske državne naftne kompanije Rosnjeft i Putinovim de fakto zamenikom". U neproverenom izveštaju spominje se kako je Sečin navodno rekao Karteru da će "svi budući energetski sporazumi zavisiti od odluke Trampove administracije o sankcijama Rusiji, koje je Obama uveo 2014. zbog aneksije Krima". Prema navodima iz dosijea, Karter se takođe susreo sa Igorom Devjekinom, višim zvaničnikom iz Putinove predsedničke administracije, koji je Trampovom savetniku "nagovestio da Rusija poseduje 'kompromat' o oba američka predsednička kandidata", i navodno upozorio Trampa da "ima tu činjenicu na umu". Šta je istina? Koen kaže da nikada nije bio u Češkoj. Tog 29. avgusta, kada je navodno imao jedan od tajnih sastanaka, Koen je sa sinom prisustvovao bejzbol utakmici u SAD. "NJujork tajms" i "Vašington post" poslali su reportere u Prag, koji su se u SAD vratili praznih ruku, jer nisu uspeli da pronađu nijedan dokaz o istinitosti spekulacija iz dosijea. Što se tiče posete Kartera Pejdža Moskvi, do nje je zaista došlo. Međutim, ne postoji nijedan dokaz o tome s kim se Trampov savetnik sreo u Moskvi. Sam Pejdž je tvrdnje iz dosijea nazvao "kompletnim smećem".

Hakovanje

Šta dosije kaže? U izveštaju se navodi da je "postojala obimna zavera Trampovog tima i Kremlja". Zavera je navodno smišljena na najvišem nivou, a uključivala je i ruske diplomate u SAD. U "prljavom dosijeu" piše i kako je Rusija odgovorna za hakovanje Nacionalnog komiteta Demokratske partije SAD, te da su Putinovi ljudi bili ti koji su Vikiliksu navodno dali materijal. DŽulijan Asanž je ove tvrdnje nazvao lažima i rekao da je informacije dobio od doušnika iz SAD. U dosijeu se takođe navodi da je i sam Tramp imao svoje krtice u štabu demokrata, kao i da je pomoć dobijao od hakera iz Rusije i SAD. Zauzvrat su Trampovi ljudi navodno Moskvi dostavljali podatke o ruskim oligarsima koji žive u SAD. Šta je istina? Ništa od ovih tvrdnji nije dokazano "crno na belo". Deo tvrdnji o ruskom hakovanju demokrata smatra se tačnim, pre svega jer su to saopštile i američke obaveštajne službe koje, doduše, javnosti nisu dostavile opipljiv dokaz o tome. CIA i FBI su sa tim izveštajem otišli kod Baraka Obame, koji je nakon sastanka s njima deportovao 35 ruskih diplomata i njihovih porodica iz SAD, pod optužbom da su pomagali Donaldu Trampu na štetu Hilari Klinton. Odlazeći predsednik SAD je optužio Moskvu za sajber-napade, i uveo sankcije ruskim civilnim i vojnim agencijama, dodavši da je "Putin kriv za hakovanje". Tramp je na svojoj konferenciji rekao da "veruje da je Rusija mogla da učestvuje u hakovanju", i dodao da "čak i da je to istina, takva praksa neće biti moguća za vreme njegovog predsednikovanja".

O Ukrajini

Šta piše u izveštaju? Navedeno je da je u zamenu za hakovanje demokrata Tramp obećao da neće spominjati "rusku intervenciju u Ukrajini". Umesto toga, novi predsednik SAD bi se fokusirao na obaveze NATO članica na Baltiku i na istoku Evrope. Cilj je navodno da se skrene pažnja s Ukrajine, koja je "Putinov prioritet". Šta je istina? Tramp je rekao da nije isključeno da će njegova administracija priznati Krim kao deo Rusije. Takođe je rekao da NATO nema obavezu da po automatizmu štiti sve svoje članice, naročito one koje ne ispunjavaju finansijske obaveze prema tom vojnom savezu. Pored toga, zvaničnici republikanske partije u avgustu su povukli nacrt platforme o dostavljanju naoružanja ukrajinskoj vojsci, koja se bori protiv proruskih pobunjenika na istoku zemlje. Izvor: Blic