U visokim bezbednosnim strukturama potvrđeno da je Kurti, koristeći automobilske tablice kao izgovor, u stvari, hteo da napravi haos, a potom taj haos iskoristi za zauzimanje ključnih energetskih tačaka.
- Bio je to, moram priznati, lukavo smišljen plan, koji je stavljen u pogon onog trenutka kada je iz SAD stigla informacija koja je naterala Kurtija da stupi u dejstvo: da je spreman plan američkih eksperata o zajedničkom korišćenju resursa Valača i Gazivoda, shodno Vašingtonskom sporazumu. Sve do tog trenutka prištinski lider i njegovi sledbenici smatrali su da će to nekako uspeti da eskiviraju. Kada su videli da od toga nema ništa, krenuli su u akciji - objašnjava sagovornik, visokopozicionirani bezbednjak, s dobrim izvorima i u diplomatskim krugovima.
Sad se preigrao
Ovog puta, međutim, kako se ispostavilo, Kurti se preigrao. Možda prvi put, protiv Prištine su se okrenuli i Moskva, što se i očekivalo, i Vašington, što predstavlja svojevrsno iznenađenje. Razloge zašto je tako do detalja objašnjava direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić, poslovično odlično obaveštena.
- Tenzije na severu Kosova i Metohije, koje je izazvala Priština, samo su uvod za energetska pitanja koja nisu u interesu privremenih institucija u Prištini. Ovaj scenario nije bio pripreman samo da bi se sporazumi koji su isticali u septembru 2021. realizovali na pogrešan način i bez dijaloga. Bojim se da su se pripremale akcije koje bi izazvale još goru situaciju vezanu za Valač i Gazivode - ostala je pomalo zagonetna Milićeva, potvrđujući praktično ova saznanja.
Ona je podsetila na nedavni intervju novog izaslanika SAD Gabrijela Eskobara, koji je za Glas Amerike pomenuo pitanja energetike koja su ugovorena Vašingtonskim sporazumom.
- Kurti je malo nervozan zbog činjenice da se jedna od odredbi Vašingtonskog sporazuma odnosi na to da će američko ministarstvo energetike sa ekspertima izraditi studiju i dati predlog kako da se upravlja zajedničkim resursima celog sistema Gazivoda. Pomenuti predlog, koji je odnedavno dostupan javnosti nije po volji privremenih institucija na KiM jer predviđa ustupak prištinske strane da bi se napravilo kompromisno rešenje. Nešto iz Vašingtonskog sporazuma je konačno u korist Srbije. Mislim da Kurti to pokušava nekako da marginalizuje i iskoristi ovaj trenutak da podstakne nove tenzije - ocenila je direktorka CEAS.
Duža zadrška
Prema njenim rečima, dobro je da se međunarodna zajednica posle duže zadrške uključuje u rešavanje spora:
- Dobro je što su predsednik i premijerka alarmirali, možda na radikalniji način, ali potpuno primeren situaciji, zapadnu međunarodnu zajednicu zbog njenog ćutanja na flagrantno kršenje Briselskog sporazuma i ostalih dogovora koji su napravljeni oko Briselskog sporazuma.
Prema viđenju LJubana Karana, potpukovnika KOS u penziji, Kurtijevi krajnji ciljevi su jasni:
- Između ostalog, to je svakako preuzimanje kontrole nad prirodnim resursima koji su važni za opstanak i život stanovništva. Za mene, međutim, ova igra s Amerikancima, da li ga oni podstiču ili mu prete i disciplinuju ga, još je otvoreno pitanje. Postoje različite solucije, stvari će postati uskoro jasne.
Orhan Dragaš, stručnjak za bezbednost i međunarodne odnose, ističe da je plan koji Kurti i ne krije da u krajnjem ishodu uspostavi punu kontrolu na celom Kosovu:
- To su pokušavali i Haradinaj i Tači, ali on se pokazao kao najneodgovorniji. Koliko je to pogrešno i protiv svih dogovora govori i jasna izjava američkog Stejt departmenta kojom su oštro kritikovani njegovi potezi.
Vladimir Marinković, poslanik SNS i osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, ukazuje na posebnu važnost činjenice da je Beograd pokazao da će do kraja štititi vitalne interese srpskog naroda na KiM, da se neće povući niti dozvoliti da govorimo o nečemu što je neka vrsta magle, od svih tih sporazuma, da se mi svega držimo, a oni ničega i da nas onda, kad se ovako nešto desi, pozovu na deeskalaciju - precizira sagovornik.
Važnost Gazivoda
* Akumulaciono jezero većim delom u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinskim srpskim stanovništvom, a manjim u opštini Tutin u centralnoj Srbiji
* Ključna elektroenergetska tačka na KiM
* Gazivode, odnosno hidrosistem Ibar-Lepenac, pijaćom vodom snabdevaju sever Kosova, ali i Prištinu sa okolinom. Ukupno oko 800.000 stanovnika KiM pije vodu sa Gazivoda
* Ovaj hidrosistem takođe isporučuje vodu za termoelektrane u Obiliću
* Voda iz Gazivode koristi se i za navodnjavanje poljoprivrednih površina
* Kanal Ibar-Lepenac dugačak je 49 kilometara, od jezera Gazivode do Prištine, a završava se u jezeru Badovac. Prolazi kroz teritoriju pet opština: Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština
* Brana Gazivode, 25 km od Mitrovice, građena je između 1979. i 1984.
* Druga važna uloga je proizvodnja električne energije, godišnje se proizvodi oko 100 gigavat-sati.
Kako naš svet postaje konclogor pročitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
