1 Kada bi pitali ljude ko je Ludvig van Mocart, šta mislite koji bi odgovor bio?
Pa, pitali su ljude! Prvo poglavlje romana je istinita anketa , sprovedena na ulicama Beograda, I ja sam to slušala na Naksi radiju, i slatko se smejala! U njoj niko nije “provalio” da je reč o trik pitanju, ljudi su bukvalno odgovarali onako kako sam i ja navela! I to mi je u trenutku dalo ideju, da bismo mogli i sebi da se nasmejemo, i da možda ne bi bilo loše “zaviriti” u detinjstva Mocarta i Betovena, jer njihovom muzikom obeležena su naša odrastanja i naši životi. Ja sam pevala “Odu radosti” u horu kao dete, i to je jedina melodija koja me nikad nije umorila i koja mi uvek, uvek izazove ježenje kože.
2 Da li deca znaju više od odraslih?
Deca imaju veću radoznalost za saznanjem, neki urođeni nagon ka duhovnosti i odrasli treba samo malo da daju “vetra u leđa” toj otvorenosti i spremnosti za učenjem. Zašto bi samo deca koja idu u muzičke škole znala o slavnim kompozitorima, zašto ne pružiti i ostalima mogućnost i zainteresovati ih? Nijednog trenutka nisam pomislila da je tema zastarela, posle sam se i uverila u to. Na promociji na Sajmu knjiga, pokazala sam deci čipkane rukavice kakve je nosila Nanerl, Mocartova sestra. Posle promocije, decu su anketirali za jednu radio emisiju Novog Sada, i kad sam posle to slušala , čula sam da je svako dete upamtilo priču o rukavicama , zapravo da im je to bio najupečatljiviji utisak. To mi je baš bilo drago. Taj njihov interes.
3 Kakav je bio Mocart kao dete, a kakav Betoven?
O Mocartu ima više podataka, napisano je mnogo knjiga. Nijedan deo njegovog kratkog života nije ostao nerazjašnjen. O Betovenovom detinjstvu ima tako malo podataka. Ipak, posle mnogo pročitanih knjiga o njima moj utisak je sledeći: Mocart je bio veselo, živahno, duhovito dete, često i površan i sa naglašenom željom da ismeje druge zbog različitih mana, opravdano ili ne. Prosto, bio je zvrk! NJegov otac se veoma brinuo zbog takvog sklopa osobina, posle se pokazalo da je bio u pravu! Zbog tog “viška šarma” Mocart je i pao u nemilost kod gospode, a prenstveno kod carice Marije Terezije, što se pokazalo vrlo nepovoljnim za njegov život. Mrzeo je bogataše. Betoven je bio nesrećno dete, zlostavljeno od strane oca, ipak, od najranijeg detinjstva on je sebi postavio cilj da će biti "neko", gospodin, važan! Kad je to, relativno rano i postigao, prezreo je gospodstvo, to mu više nije bilo važno, njegovi ciljevi su postali visoki i svi su se odnosili na muziku! Ipak, muzikom je hteo da pokrene okamenjena srca ljudi i da probudi milosrđe koje je nestalo: sve to je i uspeo. Premijera njegove Devete simfonije sa “ Odom radosti” izazvala je veliku ekspolziju emocija u ljudima, ljudi iz orkestra su plačući svirali ,a pošto je policija cele noći morala da intervenise po Beču, možemo reći da je taj koncert preteča najboljih rok koncerata, onih koji bude ljude i srca!
4 Koja je najveća sličnost između njih dvojice, a koja je najveća razlika?
Sličnost je što su dva titana u pitanju, što su stvorili besmrtnu muziku, što su u krajnjoj liniji nemačku muziku učinili univerzalnom i što su svojim zdravljem i životima platili tu visoku cenu besmrtnosti.
5 Šta nam govore prva Mocartova pisma o njemu?
Da je bio polupismen ali britke pameti, da je bio nestašan kao skakavac, da je voleo da krši norme uštogljene malograđanštine još kao dete, potpuno svestan šta radi. “Ukrao“ je sluhom sve note važne papske muzike i zapisao ih kod kuće. Pošto je to bilo strogo zabranjeno, oca je bolela glava dugo. Mislim da je tog sirotog Leopolda mnogo bolela glava zbog svog sina na čemu sam ja insistirala u romanu, ali šta da se radi? Vredelo je! Kažu da i danas, u podzemnim železnicama gde je puštena Mocartova muzika da svira- nema nasilja!
6 Koliku je ulogu i uticaj na njega imala starija i stroga sestra?
Nikav uticaj ona nije imala na njega. Ona je kao starija sestra samo shvatala opasnosti koje ga vrebaju kao i otac što je, ali nije mogla da mu pomogne! On je, kao i svaki genije, bio veliko dete!
7 Otkrite nam ko je gospođa Panajotović?
Gospođa Panajotović je učiteljica kakvih je sve manje u današnjem životu, jedna od onih posvećenih, erudita, jedna od onih koje žele da sva njihova deca odu u starije razrede što obrazovanija i što načitanija! Ona smatra da decu nije važno samo nečemu naučiti, već , kao treći roditelj, uticati i na njihovu sudbinu!
8 Po čemu je značajan jedini susret ova dva talentovana muzičara?
Betovenu je bio značajan kao ulaz u društvo najboljih muzičara. On je obožavao Mocarta do kraja svog života. Mocart je, s druge strane, pazeći i na partiju bilijara usput, kad je saslušao divljeg dečka iz Bona samo ovlaš rekao: “Držite na oku ovog malog, o njemu će svet tek čuti!” Tom rečenicom, ispisao mu je veliku sudbinu! Kad je Betoven umro, sviran mu je Mocartov "Rekvijem", i vejao je sneg s olujom, istom onakvom kakva je bila i kad su sahranjivali Mocarta! NJihove sudbine su na različite načine ipak duboko isprepletane!
Izvor:Pravda/Marija Gojković
