Petrušić je, u intervjuu za Večernje novosti koji vam prenosimo u celosti, govorio o procesu protiv grupe "Pauk" u kojoj se i sam našao. - Lično sam srpskom obaveštajcu pukovniku Marku Lugonji i Živku Kuliću, savetniku Slobodana Miloševića, 8. novembra 1994. predao dokument da se sprema velika podvala u Srebrenici. Neshvatljivo mi je da se ceo establišment srpske vojske našao potom u tom gradiću, tog jula 1995. godine, kako bi se "slikao", tvrdi Jugoslav Petrušić, nekadašnji obaveštajac, veza, kako kaže, francuske obaveštajne službe i državnih organa Jugoslavije. NJega je zajedno sa Miloradom Pelemišem, Slobodanom Orašaninom, Radetom Petrovićem i Brankom Vlačom, Viši sud u Beogradu nedavno oslobodio optužbi da je, radeći za francusku obaveštajnu službu, naneo štetu Srbiji. On sa gorčinom u glasu podseća da je u novembru 1999. pred velikim brojem naših i stranih novinara Goran Matić, tadašnji savezni sekretar za informisanje, okrivio ovu petorku, poznatiju kao grupa "Pauk", za pokušaj ubistva Slobodana Miloševića, kao i genocid nad muslimanima u Srebrenici... - Predstavljeni smo kao esencija svakog srpskog zločina tokom ratova devedesetih. "Pauk" je bio maratonski proces. Za 18 godina održano je 350 ročišta u raznim sudovima u Beogradu. Sudilo mi je šest sudija i 20 sudskih veća sa 156 članova. Cilj je bio da me isključe iz svakog utvrđivanja istine šta se zaista događalo u Bosni, odnosno na Kosovu. Suđeno vam je i u BiH, Hrvatskoj, bili ste u Hagu... - Zbog toga što me je Matić okrivio za genocid u Srebenici, marta 2012. prijavio sam se sudu u Sarajevu i pojavio se na procesu protiv Franca Kosa, jednog od onih koji su streljali. Moje svedočenje je već drugog dana u Sarajevu zatvoreno za javnost, a optužnica nikad nije ugledala svetlost dana. Čak ni Kos nije osuđen za genocid nego za ratni zločin. U Hagu sam proveo četiri puta po četiri dana 2002. i pošto sam im pokazao dokumentaciju koju posedujem - izbacili su me. Kategorički tvrdite da u Srebrenici genocida nije bilo... - Da se sprema diverzija u Srebrenici znalo se još 1993. kada je grupa Franca Kosa i Dražena Erdemovića, koji su tada ratovali za Hrvate, iz Tuzle trebalo da bude ubačena u Srebenicu i da napravi krvavi pir. Nisu uspeli 1993. i pojavili su se 1995. Takođe, bio sam u helikopteru sa pomoćnikom šefa francuske obaveštajne službe, od 13. do 19. jula, koji je "pretresao" 38 kilometara borbi oko Srebrenice i prebrojali smo i slikali 484 leša na više lokacija, koji su tu namerno ostavljeni. Iste te slike imaju i u NATO. To nije genocid. Vaše ime je vezano i za Ovčaru... - To je bila podvala iz KOS JNA da sam navodno ja komandovao vojnim i policijskim pukovnicima koji su zadnji viđeni na Ovčari. Zbog toga sam otišao u Zagreb na suđenje i to se završilo, isto tako, kao "zatvoreno za javnost". Bili ste i na Kosovu 1999? - Od 1997. do 24. marta 1999. u Parizu sam bio kontakt francuske obaveštajne službe sa Mišom Marjanovićem, srpskim obaveštajcem u ambasadi. Na poziv Obaveštajne službe VJ došao sam u Beograd i već 6. aprila otišao na izviđanje u inostranstvo, u Albaniju. Odatle sam 13. aprila doneo izveštaj da je glavni NATO igrač u VJ kapetan Nik Peraj, potonji glavni čovek za montiranje slučaja "Batajnica". Bio sam na Košarama, i ja sam minirao karaulu. Učestvovao sam u borbama i doneo prvi vesti o vađenju organa zarobljenim Srbima. To mi je svedočio Jan Tofaj, njihov borac koga sam ranio i ostavio u sobi 115 prvog sprata Pećke bolnice. Oteli su ga njegovi i ubili da bi se njegovo telo u bolničkoj pidžami pojavilo na Juničkom groblju. Vas je Vojna bezbednost uhapsila 17. maja 1999, po povratku u Beograd. - Pozvali su me sa KiM i, kada sam došao, bio sam u vojnom pritvoru mesec dana. Isleđivala su me ona dvojica obaveštajaca kojima sam ja navodno komandovao u Vukovaru. Vojska nije našla moju krivicu i pušten sam, ali je sve ono što sam rekao u toj istrazi poslužilo da me DB uhapsi posle četiri meseca i napravi aferu "Pauk".
Kome je bila potrebna afera "Pauk"? - Soroševim plaćenicima koji su posle hapšenja Miloševića hteli da zauvek namaknu omču srpskom narodu. U osam grobnica Batajnice tako je nađeno i 15 leševa iz Vukovara i sedam iz Srebrenice. Posedujem dokaze da su svi leševi iz 42 navodne grobnice sa KiM donete posle 2000. godine, odnosno posle hapšenja Miloševića. Moramo rasvetliti tajne batajničkih grobnica i tako skinuti krivicu sa srpskog naroda. Sve to je Soroševo maslo i postoji dovoljan broj ljudi u svetu koji će to potvrditi. Kažete da su leševi u Srbiju sa KiM preneti posle 1999, kada više nismio imali kontrolu nad pokrajinom. - U zaveri su učestvovali tadašnji najvažniji srpski obaveštajci i za to su debelo nagrađeni. Iskopavanja grobnica vršile su osobe koje nisu sertifikovane za to - svi odreda dugogodišnji Soroševi službenici. Moji eksperti iz inostranstva, koje sam lično platio da naprave analize posmrtnih ostataka, tvrde da je 90 odsto ovih ljudi čuvano u hladnjačama pre prebacivanja u Batajnicu, odnosno da njihovi posmrtni ostaci nisu mogli biti u stanju u kakvom su nađeni. Nedirnuti truljenjem.
