Pravda

Ovaj stav iz zajedničkog saopštenja mešovite komisije Srpske patrijaršije i Hrvatske biskupske konferencije sa poslednje sesije dijaloga o ratnoj ulozi nadbiskupa Alojzija Stepinca, mnogima je poslužio kao pokazatelj da srpska strana nije dokazala umešanost kontroverznog nadbiskupa u genocid nad srpskim narodom u NDH.

Zbog nekoliko spornih stavova iz saopštenja, njegovog opšteg tona i upotrebljenih formulacija u crkvenim i naučnim krugovima, spekuliše se da srpske vladike i istoričari nisu izneli dovoljno jake argumente o Stepinčevoj ulozi u progonu, prisilnom prevođenju u katoličku veru i ignorisanju masovnih ubistava Srba u logorima smrti NDH.

U usaglašenom saopštenju, kojim je okončan jednogodišnji dijalog dveju crkava o ulozi kontroverznog hrvatskog nadbiskupa, sugeriše se da je "Stepinac mučenik i ispovedalac vere Rimokatoličke crkve". Oba tima mešovite komisije smatraju, između ostalog, i da je njihov rad bio prilika da se osvetle "život i služba jednog uglednog katoličkog pastira u posebno teškom istorijskom periodu". O njegovoj odgovornosti i mogućoj umešanosti u zločine - nema ni slova.

U vrhu SPC zasad nemaju zvanični komentar ovih teza.

- Vladike koje čine srpski deo ovog tela još nisu doputovale iz Rima, a patrijarh je na službenom putu u Americi. Tek kada se oni vrate biće moguć razgovor o učinku razgovora sa katolicima i iznetim stavovima - rečeno je "Novostima" u sedištu SPC.

U crkvenim krugovima nezvanično, ipak, priznaju da je objavljeno saopštenje neobično snishodljivo prema rimokatoličkom kleru, što drastično odstupa od uobičajenog sagledavanja rata, NDH i masovnih zločina nad Srbima.

Da su katolici i praktični dobitnik ovih razgovora, kako se tumači u crkvenim i naučnim krugovima, pokazuje i činjenica da vatikanske arhive nisu otvorene srpskim istraživačima, iako je to bio jedan od uslova za razgovore.

Duboko razočaranje tokom i ishodom razgovora dveju crkava o kontroverznom nadbiskupu ne krije istoričar i direktor beogradskog Muzeja genocida Veljko Đurić Mišina. Na osnovu objavljenog saopštenja on tvrdi da su u razmeni naučnih argumenata Hrvati očigledno odneli pobedu.

- To se dogodilo zahvaljujući brojnim kompromisima i igrama koje su se u režiji političkih i drugih krugova odvijale iza scene - tvrdi Đurić. - U celom procesu nauka je bila u drugom planu. Od prvog, pripremnog sastanka u Vatikanu sve je vodilo unapred poznatom cilju - sprečavanju svakog zaoštravanja odnosa sa Hrvatima.

Ton saopštenja i rezultat šest sesija razgovora na sličan način se tumači i u Zagrebu - kao potvrda uspešne odbrane lika i dela Alojzija Stepinca. Izvori iz Kaptola tvrde da srpska strana nije iznela nijedan novi dokument koji bi bacio novo svetlo, posebno na događaje iz 1941. godine, kad su ustaše došle na vlast. Tvrdi se da su vatikanski domaćini od predstavnika SPC uporno tražili da pokažu nove argumente, ali da se to nije dogodilo.

- Sve što je predstavljeno za vreme rada komisije već je poznato. Ničeg novog nije bilo - tvrde na Kaptolu.

Na istom tragu je i varaždinski biskup Josip Mrzljak, inače rođak kontroverznog kardinala. On pozdravlja razgovor između dve crkve, ali i naglašava da su optužbe na račun Stepinca - pale u vodu.

- Treba izlaziti s dijalogom i dokumentima o onome što je bilo. Često smo slušali mitologiju kada se govorilo - "Stepinac ovo, Stepinac ono" - a na kraju od toga nije bilo ništa. Verujem da je ovo jedan dobar početak - zaključio je Mrzljak gostujući na HRT-u.

Istoričar Instituta za savremenu istoriju Predrag Marković u prvi plan ističe izgradnju poverenja i boljih odnosa između dve crkve.

- Ovo je kraj višedecenijskog procesa u kome je najvažniji rezultat potpuno promenjena atmosfera u odnosima između dve crkve. Veoma značajno je i što je papa Franja pokazao spremnost da zaustavi proces kanonizacije i otvori naučni dijalog - navodi Marković. 

U crkvenim krugovima gotovo od početka rada komisije, formirane na inicijativu pape Franje, govori se o nekoliko ključnih propusta prilikom pripreme razgovora. Unutar SPC veliki je broj uticajnih klirika koji su se protivili i samom učešću u dijalogu. Pristajanjem na ograničeni jednogodišnji rad komisije i svega šest sesija razgovora, srpska strana unapred je izgubila priliku da studiozno pripremi odbranu svoje pozicije.

- Stali smo na crtu mnogo spremnijim i naučno potkovanijim Hrvatima. Naš deo komisije nije imao jasnu metodologiju rada, nije dovoljno koristio izvore, a napravljeno je i više grešaka u pripremi razgovora. Na drugoj strani stola naš tim sačekala su, između ostalog, dva izuzetna hrvatska poznavaoca istorije predratnog perioda, ustaškog pokreta i Stepinčevog delovanja. Sve to najverovatnije je doprinelo ovakvom ishodu - ističe sagovornik "Novosti" blizak vrhu SPC.

Papa Franja neće u dogledno vreme proglasiti Alojzija Stepinca za svetitelja. Završetak rada mešovite komisije dveju crkava neće imati uticaja na njegov stav. Ovo tvrde izvori "Novosti" bliski vrhu Rimokatoličke crkve, koji tvrde i da će poglavar Svete stolice dobro proučiti zaključke sa zasedanja ovog tela. U Vatikanu, kao i u vrhu Katoličke crkve u Hrvatskoj, međutim, svesni su da razgovori o Stepincu imaju i širi kontekst.

- Sigurno je da će rezultat ovih razgovora imati veze i sa odnosima Svete stolice sa Srbijom, ali i sa Rusijom - navode na zagrebačkom Kaptolu. A pogledajte emisiju Hrvatske televizije o Stepincu: A ko su bili članovi mešovite komisije ispred hrvatske i srpske crkve, čitajte OVDE. Izvor: Novosti