Pravda

Piše: Matija Bećković I kako bismo priču koja se priča dve hiljade godina ispričali drukčije ako je ne svedemo na jedno ime i na jednu reč. To je ime Isusa Hrista i ta reč je postala telom i naselila se među nama. Sveti Sava je izvadio prvu ličnu kartu srpskog naroda – i od njega znamo ko smo, kako se zovemo i kome pripadamo. I zato sa Svetim Savom ratuju svi koji bi hteli da nisu ono što jesu. Sveti Sava se nije zalagao za međe, nego za duhovne vidike i otvorene granice uma. Iako je živeo u dvanaestom, najviše je postradao u dvadesetom a ponajviše u ovom poluveku. Iako nije znao za međe i međusobice, strane i stranke, u njih je naknadno upisivan, uvek u one koje su stradali Hrista radi. Srpska Crkva, živa duša Srba, od koje je srpski narod čuo i svoje ime, održala ga je i u ropstvu i u vreme kada nije imao države. Sveti Sava je utvrdio i učinio nerazdvojnim njene duhovne temelje – tako je kroz vekove, pa i danas, jedina tvrđava i jedini krov koji ima Srpski narod. Putevoditelj, brigovođa i savesnik srpskog naroda, Sveti Sava podigao je mnoge hramove, a još više je onih koji su posvećeni i oni su danas dospeli na svih pet kontinenata. Ali, najveći hram koji je Sveti Sava podigao je sam njegov narod. Taj hram ozidan je od živog kamenja njegove duhovne dece i nebo je njegov krov i kupola. Svaka nacija je deo Božje primisli i istog nauma, slovo u svetoj istoriji spasenja. I zato je svetosavlje – posrbljeno Pravoslavlje, a Sveti Sava jedno od imena Isusa Hrista. Šta je mitropolit Amfilohije poručio povodom Savindana, pogledajte OVDE. Izvor: Sedmica