Kršenje sporazuma
Klincevič je, komentarišući izjavu Porošenkovog savetnika Jurija Birjukova da su ukrajinske snage praktično zauzele celokupan pojas razgraničenja u Donbasu, rekao da to predstavlja najgore kršenje mirovnog sporazuma iz Minska.
- Taj potez nedvosmisleno znači da se bliži veliki rat u regionu. Ukoliko je informacija koju je Birjukov objavio preko TV tačna, onda se iz toga mogu izvući najmanje dva zaključka. Kijev ne samo da grubo krši Minski sporazum već se time i drsko hvali - naveo je Klincevič.
On smatra da se Kijev neće zaustaviti samo na zauzimanju linije razgraničenja.
- U ovom trenutku je razumljivo to što borci u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici (LNR i DNR) žele da povrate status kvo, koji je dogovoren u Minsku. To znači novi oružani sukob. Međutim, veliki rat u centru Evrope nije samo problem Ukrajine - naglasio je Klincevič.
Slično misli i Andrej Suzdaljcev, zamenik dekana na ruskom Fakultetu za svetsku ekonomiju i svetsku politiku.
- Oružane snage Ukrajine spremaju se za bitku. Sva teška artiljerija je u zoni razgraničenja, te bi sukob mogao da počne vrlo brzo. Međutim, postoji problem. Vojska se ili bori ili se odmara. A ukrajinska armija je u ratnom stanju već četiri godine. Stoga su borbeni kapaciteti pali. Verujem da to zna i ukrajinsko vojno rukovodstvo - naveo je Suzdaljcev.
Inače, mirovni sporazum iz Minska potpisan je 15. februara 2015. Prema tom sporazumu, napravljen je pojas razgraničenja između ukrajinske vojske i paravojnih neonacističkih formacija s jedne strane i proruskih boraca s druge. Dogovoreno je da se sva artiljerija ukloni iz tog pojasa, a da se vojska povuče. Međutim, ukrajinska armija je u više navrata kršila sporazum, te su izbijali sporadični sukobi. Malo-pomalo, režim u Kijevu je smanjivao pojas razgraničenja, u kom je opet počeo da gomila oružje i ljudstvo.
Iskoristili provokaciju
Nakon pomorskog sukoba Ukrajine i Rusije u Kerčkom moreuzu kod Krima 25. novembra, kad je ruska mornarica zarobila tri ukrajinska broda sa posadom, Porošenko je proglasio ratno stanje na mesec dana. Taj period iskoristio je upravo za nagomilavanje dodatne vojne opreme u pojas razgraničenja sa proruskim borcima u Donbasu.
Moskva je još tada upozorila da je režim u Kijevu izveo provokaciju u ruskim vodama kod Krima da bi proglasio ratno stanje i pripremio ofanzivu na istok Ukrajine.
Krim podigao ogradu na granici s Ukrajinom
Krimske vlasti u petak su saopštile da su završile izgradnju ograde duge 60 kilometara na granici sa Ukrajinom.
- Planirana izgradnja inženjerskih struktura i instalacija složenog sistema alarma na senzor je završena kod Perekopa. Planiranje i razvoj dokumentacije pokrenuti su još 2015. godine - navedeno je u izveštaju krimskih vlasti.
Ograda se sastoji od nekoliko tipova barikada, različitih tipova senzora, kao i skrivenih i vidljivih sistema video-nadzora, uključujući infracrvenu opremu. Među sistemima postoji i jedan koji ima ugrađene senzore na vibraciju. Oni se aktiviraju kad osoba priđe ogradi, a prenose podatke do dežurnog policajca, koji prima audio-upozorenje. Takođe pokazuje i kojim pravcem se osoba kreće.
Osim toga, ugrađen je i sistem senzora koji aktiviraju kameru za noćno osmatranje.
Upotreba tih sistema je, prema rečima zvaničnika, neophodna zbog različitih pretnji, poput pokušaja nekih grupa iz susedne države da uđu na teritoriju Krima. Navedeno je i da ograda služi za sprečavanje pokušaja organizovanja trgovine oružjem, municijom, raznim dobrima, cigaretama, alkoholom, gorivom, drogom...
Traže oslobađanje ukrajinskih mornara
Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron zatražili su u petak od Rusije da pusti 24 ukrajinska mornara koje je zarobila zajedno sa tri broda prošlog meseca.
- Zahtevamo bezbedan, slobodan i neometan tranzit za sve brodove kroz Kerčki moreuz i hitno i bezuslovno puštanje svih nelegalno pritvorenih ukrajinskih mornara - naveli su Merkelova i Makron u zajedničkom saopštenju.
Ukrajina se naoružava! Nabavljaju 20 novih tipova oružja. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Informer
