Pravda

Pismo prenosimo u celosti: "Dragi Glogi, Čitam tvoju poruku od pre neki dan: "Znam da će biti dobro... Pričaćemo... Samo malo da prođe ovo ludilo... Što kažu, Srbi pamte do četvrtka, tako da se čujemo za vikend, a do tada, evo ti par viceva..." Jesenas smo, čekajući prevoz na aerodromu u Bostonu, pravili planove da nešto radimo zajedno. Rekao si "radićemo sigurno ili ovde ili tamo". Onda ti je stigla poruka i poskočio si kao malo dete: "Dobio sam nagradu u Londonu!". Bila je to nagrada za najboljeg glumca prestižnog evropskog festivala. Svi smo, poneti tim osećajem velikog ponosa, odigrali poslednje izvođenje "Hadersfilda". I te noći sam te, kao i na celoj kanadsko-američkoj turneji, gledao na sceni, sa strane, nem od sreće što prisustvujem jednom čudesnom predavanju i davanju sebe glumi kakvo nikada ranije nisam video. Moja nastarija ćerka je godinama imala svog omiljenog i najboljeg glumca. Onda mi je jednog dana bojažljivo izjavila: Tata, ti više nisi moj najbolji glumac!". "Ah, ko je taj što je čedu mome pomutio razum?" - promucah nekog patetičnog Šekspira iz sećanja. "Nebojša Glogovac..." - skrušeno mi priznade. Zagrlih je. "Pa, on je i za mene najbolji glumac" - priznah i ja njoj. Laknulo joj je. I zbog tebe je otputovala iz Čikaga s nama u Boston da ponovo odgleda predstavu. Glogi, od kada sam čuo za tvoju boljku, krenuo sam nešto da pišem za nas. Pa da odigramo... ili ovde ili tamo. I čekam da se čujemo... za vikend. Tvoj Žarko. Čuveni snimak pokojnih Madžgalja i Glogovca možete pogledati OVDE. Izvor: Večernje novosti