Najnovije

"PUCANJE PO ŠAVOVIMA": Izlazi li Nemačka iz Šengena zatvaranjem granica?

Posle granica prema Austriji i Danskoj, Nemačka najavljuje oštrije kontrole i na drugim granicama prema susedima.

Nemačka (Foto: Pixabay.com)

Izbeglička kriza iz temelja je poljuljala mnoga pravila na kojima počiva Europska unija, a posebice jedan od ključnih – otvorenost granica njenih članica, naročito onih koje se nalaze u šengenskom sastavu.
Mogućnost prelaska granica bez pokazivanja dokumenata jedna su za drugom počele ukidati mnoge evropske države, a sva je pažnja bila usmerena prema Nemačkoj, državi koja je primila najmanje milion izbeglica. Rigorozne kontrole prvo je uvela na granici prema Austriji, potom i prema Danskoj, a poslednjih dana stižu najave i o pojačanim kontrolama na granicama prema ostalim susedima. Takve su mere ocenjene kao mogući nemački izlazak iz Šengena na neodređeno vreme.
„Kontrole granica prema susedima moraju da budu biti toliko dugo na snazi dok Evropskoj uniji ne pođe za rukom bolja zaštita i kontrola granica. No ne vidim da bi to u dogledno vreme moglo uspeti“, rekao je Horst Sihofer, novi ministar unutrašnjih poslova, najavljujući da bi kontrole trebale da budu proširene i na ostale nemačke granične prelaze.
„Trenutno nisu mnogi granični prelazi u Nemačkoj trajno kontrolisani. Moramo da govorimo o tome može li to tako da ostane. Ne radi se samo o sprečavanju ilegalnih prelazaka granice, nego i o ostalim zaštitnim funkcijama“, dodao je Sihofer.

Nemačka stvara pritisak

Ali, i s jedne i s druge strane austrijsko-nemačke granice, na kojoj su na snazi kontrole dokumenata, tvrde da Šengen nije ukinut, niti da Sihoferova izjava implicira da se Nemačka planira da povuče iz tog sastava kontrole granica.
Prema stajalištu političkog analitičara Martina Brusisa, ministar Sihofer zapravo „želi da izvrši pritisak na EU i države koje se nalaze na njenim spoljnjim granicama da pojačaju zaštitu šengenskog područja od ilegalnih graničnih prelazaka“. S druge strane, nastavlja, postoje jaki interesi (unutar Nemačke i unutar aktualne vlade), „posvećeni održavanju šengenskog područja jer se smatra da olakšava prekograničnu trgovinu i putovanja – dva postignuća evropske integracije“.
Ne vidi ni postojanje političke većine u EU za napuštanje otvorenih granica, podsećajući kako su Evropska komisija i države članice uspostavile graničnu i obalnu stražu čiji je ključni zadatak poboljšanje kontrole spoljnjih granica Unije.
„Akteri EU-a takođe pregovaraju o reformi pravila za dobivanje azila u cilju postizanja zajedničkih standarda, ravnomernijeg deljenja tereta među zemljama članicama, te sprečavanja neregularne sekundarne migracije tražitelja azila. Sporazum o ovim pravilima će pridoneti održavanju otvorenih ili ponovno otvorenih unutrašnjih granica u šengenskoj zoni. Dakle, čini se da do sada dominantna politika za cilj ima očuvanje otvorenih, ali bolje zaštićenih granica“, objašnjava Brusis.

Nekad veliki uspeh, a danas veliki rizik

Stručnjak za međunarodne odnose Stefan Lene, podseća da su, osim Nemačke, šengenska pravila ukinuli i privremeno omogućili ponovno uvođenje graničnih kontrola (što Šengen zapravo i omogućava) i Švedska, Danska, Austrija i Norveška (koja nije članica EU, ali jeste deo šengenskog prostora). Svestan je da je izbeglička kriza zasigurno promenila atmosferu jer se Šengen, „nekad smatran velikim uspehom, sada smatra povremenim faktorom rizika“.
„Sihofer je naglasio vezu između održivosti Šengena i kontrole spoljnjih granica EU-a. Dok god je to drugo problematično u velikom broju zemalja, malo je verojatno da će EU u potpunosti vratiti primenu šengenskih pravila“, navodi Lene.
Na pitanje odustaje li Evropska unija, od principa otvorenih granica novinar zagrebačkog portala Vanja Majetić primećuje da je „Šengen već dugo na klimavim nogama“. Po njemu, „lako je moguće da će pojedine članice EU pratiti nemački potez čime bi mogao nastati trend ukidanja, naročito zbog jačanja populizma i učvršćivanja desno orijentisanih protivmigrantskih stranaka, kako su pokazali nedavno održani izbori u Austriji i Italiji, uz već postojeću situaciju unutar EU“.
„Unutar EU mnogi se ugledaju u Nemačku u mnogo čemu, pa nije nemoguće da će nemačko ukidanje kopirati i drugi“, dodaje.
Majetić ukazuje kako su „svi integracijski procesi Evropske unije pokazali da onima koji se u to uključuju kasnije postupci traju znatno duže, dok su im uslovi istovremeno teži, pa je tako i slučaj s Hrvatskom“.
„Ulazak u Šengen bi trebao biti najbolji, a možda i jedini način da se u potpunosti dugoročno reši pitanje gužvi na graničnim prijelazima. Stoga je uz posredstvo Evropske komisije sa Slovenijom napravljen dogovor o načinu rešavanja problema na licu mesta u slučaju preteranih gužvi, a takvi su aranžmani u okviru izuzetaka, a ne pravila“, kaže Majetić.
Odgovarajući na pitanje očekuju li sve koji putuju prema državama koje su deo Šengena, a posebno građane država Zapadnog Balkana, višesatna čekanja na granicama čemu smo svedoci sve češće u poslednje vreme, konstatuje da pojačane kontrole znače gužve.
„Dodatne probleme mogle bi izazvati mogućnost korištenja kontrole unutarnjeg šengenskog prostora, odnosno vlastitih granica. Pojedine države to pravdaju strahom od terorističkih napada ili u strahu od ponavljanja migrantske krize, a kako su ti problemi itekako aktualni, gužve i problemi prilikom prelaska granica su neminovni“, prognozira Majetić.
Na istom tragu govore i drugi sagovornici, najavljujući gužve i na spoljašnjim i na unutrašnjim granicama Šengena. Putnicima, stoga, svi preporučuju jedino što im preostaje – strpljenje.
Fajon: Budućnost EU zavisi od Šengena
Nemačka i pet drugih članica Europske unije nastavljaju da sprovode granične kontrole kao deo aktivnosti na unutrašnjim granicama u prostoru Šengena, a to rade zbog sigurnosti i sekundarnih kretanja migranata, konstatuje Tanja Fajon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za reviziju Šengena.
Ukazuje kako kontrole nisu sastavne, nisu stalne i zavise o okolnostima, ali i primećuje da postoje sumnje u njihovu potrebu i proporcionalnost, jer su u većini slučajeva politički upitne.
"Trenutna pravila dopuštaju interne granične kontrole s trajanjem od maksimum dve godine. Od 2016. godine, pa do sada većina zemalja članica je već prekršila to pravila, pa je Evropska komisija, pod političkim pritiskom, predložila da se ona modifikuje i da se dopusti dalje trajanje tih kontrola. Usprkos kontrolama, uverena sam da je EU još uvek posvećena Šengenu i da nije kasno da se on spasi", konstatuje.
Po njenim rečima, "cena nepostojanja Šengena je previsoka i nijedna članica Evropske unije ne može sebi da priušti da odustane od njega". Zato poziva na oprez u budućnosti.
"Kao izvestiteljka Evropskog parlamenta za reviziju Šengena odbacujem pokušaj Komisije da se legalizuje ilegalna situacija. Evropski parlament to neće dozvoliti. Trenutne nepotrebne kontrole bi trebale biti ukinute i Šengen bi trebaoda bude ponovo uspostavljen. Budućnost Unije zavisi o tome", zaključuje Fajon.

'Nemačka puca po šavovima'

Službeni Berlin odustaje od zadanih pravila Šengena, pa je vrlo lako moguće da će se i ostale zemlje ugledati na Nemačku i priključiti joj se u odustajanju od najkonkretnijih stečevina EU, ukazuje Vanja Majetić.
„Nemačka 'puca po šavovima' zbog ranije uspostave politike kancelarke Angele Merkel i njenog stava da Šengen treba sačuvati pod svaku cenu. Istovremeno, Merkel je stanovišta da šengen može da funkcioniše isključivo ukoliko postoji zajednička odgovornost za prihvat izbeglica i za zaštitu spoljašnjih granica. Dani Merkelinih 'otvorenih vrata' sada su već davna prošlost, a upravo su je njen prihvat izbeglica doveli do gubitka popularnosti i podrške“, objašnjava Majetić.

Bez dokumenata preko granica

Potpisnice Šengenskog sporazuma su članice Evropske unije: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Grčka, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Češka, Poljska, Estonija, Latvija, Litva, Mađarska, Malta, Slovačka i Slovenija, i dve države koje nisu članice Unije: Island i Norveška.
Prema sporazumu, čiji je glavni cilj ukidanje i harmonizovanje graničnih prelaza između država-potpisnica, njihovi državljani mogu se slobodno kretati u bilo kojoj drugoj državi-potpisnici ne pokazujući bilo kakav dokument na granici.
Pročitajte OVDE da li Donald Tramp proteruje sve ruske dplomate i zašto?
Nabavite knjigu ruskih geopolitičara Dugina i Savina o tome kako Amerika ratuje protiv čitavog sveta metodama mrežnog rata Posted by ?????? ?????? ?????? on ????? 2. ???? 2018.
Izvor: Al DŽazira Balkans
Bonus video

Kralj Aleksandar i Meštrović su znali zašto razaraju Žrnov! - Prof. Radovan Damjanović

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

A pre tri godine, Nemačka je...
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA