Franc Ferdinand je namerno izabrao Vidovdan za svoju posetu Bosni, znajući koliko je ovaj datum svet srpskom narodu. Pokazaće se ipak, da će ovaj datum za njega biti koban.
Svojim čuvenim pucnjem Princip i ostali su zapisani u istoriji kao heroji.
Pripadnicima Mlade Bosne suđeno je na montiranom Sarajevkom procesu (1914), najznačajnijem u nizu veleizdajničkih procesa u Austro-Ugarskoj.
Sam Princip je u mukama umro 28. aprila 1918. i nije dočekao da vidi oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda čijim je delima za svog kratkog života bio opčinjen. Imao je samo 24 godine.
Nakon atentata, poslužio je kao izgovor Velikim silama da ceo svet gurnu u rat i stradanje, stavljajući teret celog užasa na njegova mlada pleća.
„Mislio sam da se atentatima skreće pažnja inteligenciji, da najpre među inteligentnim ljudima treba stvoriti raspoloženje za revoluciju i oslobođenje, a tek posle među masama. Nisam želeo da postanem heroj, hteo sam samo da umrem za svoju ideju“, kazao je Princip u svojoj ispovesti dr Pupenhajmu, koji ga je povremeno posećivao u zatvorskoj ćeliji u češkom gradu Terezinu.
Život Gavrila Principa trebalo bi da nas podseti da je sloboda vrhovna i jedina nezamenljiva vrednost.
Istaknuti srpski intelektualci potpisali su “Vidovdanski poziv”, više o tome OVDE.
Izvor: IN4S
