Najnovije

NOVA STRATEGIJA BEZBEDNOSTI: Kakve veze ima jugoistok Ukrajine sa Crnom Gorom

Crnogorska Vlada je nakon deset godina utvrdila Predlog strategije nacionalne bezbednosti kojim se definiše potpuno novi sistem bezbednosti Crne Gore, kako je objašnjeno, zbog izmenjenog bezbednosnog okvira u kom Crna Gora danas živi. Strategija je konkretizacija prvih negativnih efekata pripadnosti NATO-u, ocenjuje analitičar Igor Damjanović.

Crna Gora u NATO (Foto: Vlada CG)

Razlozi zbog kojih se krenulo u definisanje nove strategije državne bezbednosti su, kako navodi crnogorski ministar odbrane Predrag Bošković, višestruki, a prevashodno se odnose na članstvo zemlje u NATO. Bošković je pojasnio da su se izmenile bezbednosne okolnosti, ne samo u Crnoj Gori nego i u regionu i Evropi, istakavši da od 2008. godine, kada je pisana poslednja strategija, nije bilo migrantske krize, sukoba u Ukrajini, a ni navodnog „državnog udara“ u Crnoj Gori.

„Nije bilo svega što se dešavalo zadnjih deset godina, pokušaj terorizma u Crnoj Gori, različiti interesi na Balkanu koji su se sukobili“, istakao je Bošković, što je, prema njegovim rečima, zahtevalo potpuno drugačiji odgovor države koja je sada punopravna članica NATO-a.

On je takođe kazao da punopravnim članstvom u NATO Crna Gora nema potrebu da razvija svoj sistem bezbednosti kada su oružane snage u pitanju, kako je to činila od obnove nezavisnosti, „s obzirom da sistem kolektivne bezbednosti i mogućnosti aktiviranja Člana 5 (NATO) omogućava Crnoj Gori da svoje prioritete i resurse koristi na drugi način“.

S tim u vezi, crnogorski ministar odbrane je naglasio da umjesto razvijanja skupih sistema za odbranu, Crna Gora može sada te sisteme da „koristi od svojih 28 partnera drugih članica NATO-a“.

„Sada se možemo fokusirati na one sisteme o kojima se dogovorimo sa NATO-om. To su pre svega pešadijske jedinice, zatim ono po čemu je Vojska Crne Gore poznata, za šta ima tradiciju i znanje“, saopštio je Bošković.

Analitičar i koordinator mirovnog pokreta „Ne u rat, ne u NATO“ Igor Damjanović za Sputnjik kaže da najnoviji sadržaj Predloga strategije nacionalne bezbednosti Crne Gore „predstavlja konkretizaciju prvih negativnih efekata pripadnosti NATO paktu“. On dodaje da je elaborirajući strategiju odbrane, ministar Predrag Bošković izneo dve „veoma opasne teze“.

„Prvo, ministar je naveo da strategija nacionalne bezbednosti naše zemlje mora biti usaglašena sa interesima NATO pakta i da crnogorska vojska od svih rodova vojske planira jedino da ’razvija pešadijske jedinice‘, primećuje Damjanović. Međutim, on dodaje da pitanje „kakve će zaista efekte na nacionalnu bezbednost Crne Gore imati povećano angažovanje pešadijskih jedinica javnosti nije objašnjeno“.

„Namerom da se dodatno razvije pešadija, direktno je potvrđeno ono na što mi iz pokreta ’Ne u rat, ne u NATO‘ godinama upozoravamo. Naime, pored vojnih baza na našoj teritoriji i geopolitičkog previranja sa Rusijom, treći osnovni cilj NATO pakta u Crnoj Gori jeste obezbeđivanje topovskog mesa za buduće vojne pohode. Još je Vijetnamski rat pokazao da američka javnost može da proguta i istrpi bukvalno sve, osim masovnog stradanja njihovih vojnika. Stoga je za imperijalističke ciljeve SAD potrebno da ginu drugi, a shodno predlogu ove strategije, to bi mogli da budu i Crnogorci“, smatra Damjanović.

Drugi „bizaran detalj“ naveden u izjavi ministra Boškovića, prema mišljenju ovog analitičara, jeste da su na izradu novog Predloga strategije nacionalne bezbednosti, kako je navedeno, „uticali migrantska kriza i sukobi na jugoistoku Ukrajine“.

„Za izbijanje i rasplamsavanje obe ove krizne situacije duboko su odgovorne članice NATO pakta koje su razorile Libiju, podržale ekstremne terorističke grupe u Siriji i uz pomoć pronacističkih organizacija izvršile obojenu revoluciju u Ukrajini. Sa druge strane, autori Predloga strategije nijednom rečju nisu obrazložili na koji način građanski rat u Ukrajini ima implikacije na bezbednosnu situaciju u Crnoj Gori, tako da se nameće zaključak da je potenciranje ove krizne situacije još jedna naručena provokacija usmerena ka Rusiji“, smatra Damjanović.

S tim u vezi, naš sagovornik zaključuje da Predlog strategije nacionalne bezbednosti Crne Gore upravo „predstavlja konkretnu ilustraciju kakve sve pogubne posledice sa sobom nosi članstvo u NATO paktu“, kao i da dosadašnje iskustvo potvrđuje da ne postoje garancije da će Crnu Goru bilo ko braniti u slučaju vojne agresije.

„Male zemlje-članice su primorane da razvijaju rodove vojske po zahtevima Alijanse, a ne po vlastitim potrebama. Prinuđene su da povećavaju rashode za odbranu i kupuju američku vojnu opremu, kao i da provociraju geopolitičke protivnike SAD. Sa druge strane, kako smo videli prilikom terorističkih napada na Belgiju, Francusku i Tursku, ne postoje nikakve garancije da će odredbe iz, u predlogu pomenutog, Člana 5 o NATO kolektivnoj bezbednosti biti primenjene“, jasan je Damjanović.

Šiptari dižu spomenik “svom” nacionalnom junaku u Crnoj Gori, više o tome OVDE.

Izvor: rs.sputniknews. com

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

NATO čuva crnogorsko nebo

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube