Kada bi ulice mogle da govore, Balkanska bi sigurno imala mnogo toga da nam kaže. Nekada je bila poznata po najboljoj ćeten-alvi i sladoledu, ali i po zanatskim radnjama u kojima se moglo naći sve, od igle do lokomotive. Bila je jedan od najvećih zanatskih centara za beogradske dame i gospodu, odisala je duhom prestonice i karakterističnom atmosferom, čega se stari Beograđani i danas rado sećaju.
U Beograd se decenijama zvanično i dolazilo ovom strmom ulicom, jer je najveći broj putnika u prestonicu dolazio vozom, a potom sa Železničke stanice peške ka Terazijama i ostatku grada. NJome su prvi put prošli svi oni zanesenjaci koji su sa koferima u rukama, očarani lepotom našeg velegrada, hrabro krenuli za svojim snovima i srećnijim životom u prestonici.
Ovako je o Beogradu govorio Marija Bećković:
''Oduvek sam želeo da dođem u Beograd i da u njemu ostanem. Ta želja mi se ispunila. Kad god mi je majka plela novi džemper govorila bi mi: Ovaj bi ti valjao za Beograd''. Svi u Beograd gledaju i svi o njemu sanjaju. Ko god se uz tu Balkansku ulicu penje, zna da ga na vrhu čekaju Terazije i da tu počinje - Beograd. Tim putem sam prošao i ja...''
Mnogi Beograđani se sećaju čuvenog majstora Voje koji je šio odela i kapute u svojoj krojačkoj radnji u gornjem delu Balkanske. Neposredno ispod hotela "Moskva", pri vrhu ulice, bio je jedan od prvih gradskih restorana brze hrane "Leskovčanin", koji je pravio i prodavao, po mnogima, najbolje pljeskavice u gradu. Ne smemo zaboraviti ni bioskop "20. oktobar", kultno mesto druženja i susretanja mladih. Pored bioskopa, nalazilo se studentsko kulturno-umetničko društvo "Krsmanović", u čijim su se prostorijama održavale probe akademskih ansambala ovog društva: hora, orkestra i pozorišta. Gradski momci željni zabave dolazili su na večernje probe "Krsmanca" da posmatraju studentkinje, a zatim su prelazili u obližnji "Indeks bar".
Zanimljivo je da je Balkanska ulica jedna od retkih koja se od 1872. nije ''zamerila'' nijednoj vlasti, pa je sačuvala svoje ime, što sa mnogim drugim nekadašnjim simbolima Beograda nije bio slučaj.
Kada je nastupilo vreme modernizacije i kada je Beograd počeo da se razvija u velegrad, Balkanska ulica je izgubila na značaju. Danas se na mestu nekadašnjeg bioskopa i "Indeks bara" nalazi prva beogradska tzv. "pametna zgrada" – čudo savremene nauke i tehnologije, koje se, moramo priznati, baš i ne uklapa u ambijentalnu celinu Balkanske ulice i Terazijskog platoa.
Otvoreno je na desetine robnih kuća i velikih trgovinskih lanaca u kojima se prodaju sve neophodne potrepštine, što je neminovno dovelo do toga da zanatske radnje i male, porodične trgovine skoro potpuno nestanu. Svega pet zanatskih radnji do danas je opstalo u čuvenoj Balkanskoj. To su skromni i trošni porodični lokali tašnera, kožara, šeširdžije, poslastičara, a njihovi izlozi odudaraju od modernih radnji i privlače poglede znatiželjnih prolaznika. Te radnjice su bastioni nekadašnjeg duha Balkanske ulice i Beograda, a ovo je bila priča posvećena njima…
Izvor: Pravda
