Krajem avgusta 1941. prvi logoraši počinju pristizati u Jasenovac. Masovna ubistva hrvatskih Srba i Jevreja u tom trenutku traju već mesecima. Ovaj najveći i najzloglasniji logor, "balkanski Aušvic", postaće mesto užasa i smrti za desetine hiljada nevinih ljudi.
Maljem po lobanji
O Jasenovcu su napisani brojni naučni i publicistički radovi. I iako je bilo manipulacija brojem žrtava, niti jedan istoričar koji se ovom temom bavio nije dovodio u pitanje sam karakter logora. Uz sve naučne radove koji ukazuju na nezamisliv teror posebno je bolno čitati svedočanstva onih koji su u Jasenovcu "boravili" ili o njemu dobivali saznanja iz prve ruke.
“Zatukli su ih čekićem. Ubijanje je trajalo tri i pol sata”
Ilija Jakovljević, Hrvat, pristaša HSS u logoru je proveo nešto više od godine dana. U njegovoj knjizi "Konclogor na Savi" možda najpotresniji prizor koji opisuje je onaj o odnosu ustaša prema srpskoj deci.
- Još su početkom meseca odveli i odneli nekoliko stotina u onu staru tursku kuću kraj pravoslavne crkve. Zastavnik Ante i još jedan zatukli su ih čekićem. Ubijanje je trajalo tri i pol sata. Na Antunovo ih je opet nestalo oko četiri stotine. Oblepljeni su prozori na jednoj kući, kako se radi kada se tamane stjenice. Ugušili su ih ciklonom.
Egon Berger u Jasenovcu je proveo 44 meseca i svedočio svakodnevnom teroru.
- Grupa koljača išla je prema našim barakama i zaustavila se pred barakom drugova Srba. Dok je jedan dio koljača ušao u samu baraku, dotle su pred njom LJubo Miloš, Modrić, Kojić, koji su imali u ruci drvene maljeve, čekali. Dok su ustaše koje su ušle u baraku izbacivale jednog po jednog zatvorenika, dotle su ih oni s maljevima dočekivali i maljem po lobanji za jedan nepuni sat stvorili čitavu hrpu pobijenih.
I nacisti zgroženi
O zverstvima u Jasenovcu, ali i susednim selima piše u svojim memoarima i Hitlerov "čovek" u NDH, general Edmund Glaise von Horstenau. Jedan od "najupečatljivijih" prizora je onaj iz Crkvenog Boka, srpskog sela na Savi u koje su "upali ustaški zločinci iz susednog koncentracionog logora Jasenovac (mesto užasa)". Von Horstenau piše da je "u ovo nesretno mesto nagrnulo u dva navrata oko 500 propalica od 15 do 20 godina pod vođstvom dvojice ustaških natporučnika, sve su ubijali, silovali su žene i mučili ih do smrti, ubijali decu", te nastavlja kako je lično vidio "u Savi leš žene kojoj su izvađene oči, a u polni organ ugurano drvo". Na osnovu svega što je doživeo tokom svog mandata u NDH za nemačkog generala nije bilo dileme da su ustaše i njihov Poglavnik pre svega "banda ubica i zločinaca" i "neljudski sadisti".
Video ispod: Suđenje Andriji Artukoviću, nekadašnjem ministru unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske, u Zagrebu 1986. godine zbog zločina nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima hrvatske nacionalnosti
Stepinac je pisao kako je “Jasenovac ljaga za NDH”
Uostalom, i nadbiskup Stepinac imao je saznanja što se događa u Jasenovcu. Nije bio baš glasan u osudi, ali je u jednom pismu Paveliću, osvrnuvši se na sedam katoličkih sveštenika koji su umrli u logoru između ostalog rekao da je "čitav Jasenovac sramotna ljaga za NDH". Nažalost, u današnjoj Hrvatskoj, niti radovi svetskih istoričara, niti ovde pomenuta i brojna nepomenuta svedočanstva više nisu relevantan izvor. Na osnovu selektivnih i tendencioznih interpretacija hrvatskih revizionista sada čak i jedne od najtiražnijih dnevnih novina pišu o Jasenovcu kao mestu gde "je bilo i zabave...sportskih utakmica... koncerata, kazališnih predstava..." i gde su logoraši čak imali i skečeve u kojima su "ismejavali" zapovednike logora. Tako za novinara Milana Ivkošića izgleda "Jasenovac očišćen od ideologizacije, pristranosti i komunističkih krivotvorina". Ne znam samo je li se i svedočanstva Hitlerovog opunomoćenika ili zagrebačkog nadbiskupa takođe ubrajaju u komunističke krivotvorine.
Svetska zavera Jevreja, masona i komunista
Ali, sve je to već viđen scenarij. Poput onih koji pokušavaju relativizirati, umanjiti i negirati nacističke zločine, svedoci smo istog pristupa kada su u pitanju i ustaški zločini. I jednima i drugima ono što se događalo u logorima je mit, preuveličavanje i deo svetske zavere za koju su po potrebi krivi Jevreji, masoni, komunisti, Srbi itd. Postoji naravno po tom pitanju i velika razlika. U razvijenim društvima oni koji tako razmišljaju ne pišu kolumne u jednim od najtiražnijih novina niti im se knjige promovišu na nacionalnim televizijama.
“Glasnoća rasista povezana je s tišinom većine”
I nije to samo pitanje funkcionisanja pravne države nego i odnosa svakog člana društva prema takvim pojavama. Jer, kako je nedavno prilikom posete Aušvicu rekao nemački ministar spoljnih poslova "mislim da je glasnoća rasista i antisemita povezana s tišinom većine". I u Hrvatskoj postoje oni koji su glasni i oni koji su tihi. Problem je samo što već neko vreme nisam siguran koji predstavaljaju većinu, a koji manjinu.
Heroji sa Košara žive i umiru u najgoroj bedi, a branili su Srbiju dok su neki samo pričali. Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Net.hr
