S obzirom na procene da je iz Srbije u Nemačku od 2000. godine otišlo više od 200.000 građana, jasno je zašto se i na domaćim onlajn platformama za zapošljavanje nalazi sve više oglasa za posao u najjačoj evropskoj ekonomiji. Neki od najčešćih su za vozače, električare, varioce, medicinsko osoblje, keramičare, ali sve je više oglasa i iz oblasti matematike i informacionih tehnologija.
Nude se različiti uslovi, a plate su od 1.400 evra, koliko iznosi minimalac u Nemačkoj, do oko 4.000 evra, koliko zarađuju profesionalni vozači. Mnogi poslodavci obezbeđuju i smeštaj ali i zbrinjavaju porodicu radnika, barem u početnom periodu rada.
Srbi u Nemačkoj uglavnom rade u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, uslugama čišćenja... Ono što radnicima, barem u početku mnogo znači, jeste što za većinu ovih poslova ne treba dobro znanje jezika, iako je poželjno. Dosta njih ode pa jezik uči tek kada počnu da žive u toj zemlji.
Naravno, što imaju veću kvalifikaciju i bolje znanje jezika, to im je lakše da dođu do boljeg posla. Ipak, većina pretežno radi manje plaćene poslove za koje se traži srednje obrazovanje i površno znanje jezika. Tako je svaki treći zaposlen u proizvodnji, poljoprivredi i građevini, svaki četvrti u hotelijerstvu, svaki peti u metalnoj industriji.
Profesionalni vozači zarađuju najviše - do 4.000 evra. Radnici na obezbeđenju mogu da zarade 1.800 evra mesečno, koliko otprilike i mašinovođe, dok se recimo održavanje kuća plaća 30 evra po satu. Medicinske sestre 2.300 evra mesečno, a negovateljice oko 1.800 evra.
Kako kažu Srbi koji rade u Nemačkoj, nije samo plata ono što im godi. Poštovanje osmočasovnog radnog vremena nije izuzetak, čak naprotiv, svaki sat prekovremenog rada je veoma dobro plaćen. Na mnogo poslova radnici se mogu odlučiti i da li će te sate da "ostave" za odmor. Kući kako ističu idu bez stresa, a znaju da će imati novca i za letovanje i zimovanje, bez planiranja godinu dana unapred.
"Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš", rekao je Mario koji se iz Beograda sa porodicom uputio put Nirnberga pre četiri godine, a danas radi na poslovima obezbeđenja u jednoj nemačkoj privatnoj firmi.
Stanarina najveći trošak
Najveći deo plata odlazi na iznajmljivanje stana, jer to mesečno košta od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko odluče da zakupe kuću.
Čak i ako na posao moraju da putuju kilometrima, najčešće naši ljudi zakupljuju stanove na periferiji, jer su cene zakupa u centralnom delu grada i duplo veće. U blizini Nirnberga prazan stan od 75 kvadrata, bez režija, košta 500 evra, dok trosoban namešten stan u industrijskoj oblasti Hesen kod Frankfurta staje 1.300 evra.
Stanovnici Srbije će od marta 2020. moći da dođu do posla u Nemačkoj pod istim uslovima kao i njeni građani, za ona zanimanja koja su označena deficitarnim. Novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačkoj, koji će tada početi da se primenjuje, olakšaće građanima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da se zaposle u toj zemlji.
Novi zakon će doneti olakšice u pogledu zapošljavanja građana Zapadnog Balkana, ali s druge strane, i ograničenja za pojedine generacije koji žele da žive i rade u najjačoj evropskoj ekonomiji.
Pročitajte OVDE kakav nas to užas očekuje u Srbiji.
Izvor: Blic
