Poster je postavljen ispred hotela Rogner u Tirani, u kom će se održati regionalni sastanak lidera zemalja Zapadnog Balkana, kom će, tim povodom, između ostalih, prisustvovati i Vučić sutra i prekosutra.
Vest o Vučićevoj zvaničnoj poseti Albaniji danima se nalazi u centru pažnje medija u Prištini, jer brojni politički predstavnici, u prvom redu predstavnici LVV negoduju zbog ove posete.
Haki Abazi, jedan od novijih članova LVV, oglasio se putem Fejsbuka, navodeći da Vučić ne zaslužuje da poseti Albaniju “zbog poricanja masakra na Kosovu”.
“Negiranje masakra u Račku, poricanje sistemskog silovanja na KiM, podrška genocidu i rehabilitacija haških kriminalaca ne treba da dobiju dobrodošlicu u Albaniji, posebno ne na račun KiM i interesa Albanaca“, napisao je on na Fejsbuku.
U Tirani će se održati i treći po redu sastanak u sklopu inicijative mini-Šengena, koja je takođe nepopularna na KiM.
Ranije ove nedelje, kosovski premijer u ostavci, Ramuš Haradinaj, saopštio je da na ovaj sastanak niti je pozvan, niti bi išao da je pozvan, a dan kasnije se oglasio i predsednik Hašim Tači. On je potvrdio da je dobio poziv, ali i istovremeno najavio da će poziv odbiti zbog prisustva Srbije.
“Srbija je počinila genocid nad građanima KiM i danas ne samo da negira počinjene zločine, već i dalje negira postojanje naše države“, rekao je Tači.
O „Mini Šengenu“
Od njenog predstavljanja u oktobru u Novom Sadu, inicijativa mini Šengena, balkanskog Šengena ili malog Šengena, kako je sve nazivana u medijima, naišla je na brojne kontroverze na KiM.
Zajedničku deklaraciju koja predviđa eliminisanje graničnih kontrola i ostalih barijera za lakše kretanje u regionu do 2021. godine, i koja bi istovremeno omogućila i građanima da putuju u regionu samo uz ličnu kartu, kao i da se zaposle bilo gde ukoliko imaju potvrdu o svojim kvalifikacijama, za sada su potpisali samo inicijatori – Srbija, Albanija i Severna Makedonija.
Drugom sastanku u sklopu ove inicijative, održanom na Ohridu prošlog meseca, pridružili su se i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Denis Zvizdić i ministarka ekonomije Crne Gore, Dragica Sekulić, mada zvaničan stav o pridruživanju ili nepridruživanju ovoj inicijativi, ove dve zemlje do sada nisu iznele.
Na KiM je situacija, međutim, znatno drugačija. Pored toga što tzv. Kosovo nije bilo predstavljeno ni na jednom od dva sastanka, od kosovskih zvaničnika redovno stižu kritike i na račun same inicijative, ali i na račun inicijatora, koji, kako tvrde, tzv. Kosovo ni ne pozivaju. Kosovski zvaničnici su najkritičniji prema Albaniji od koje traže da ima odnos prema Srbiji kakav trenutno ima i tzv. Kosovo, dok samu inicijativu vide kao nastojanje Srbije da stvori novu Jugoslaviju.
S druge strane, inicijatori inicijative, a posebno premijer Albanije Edi Rama, kao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, više puta su naglašavali da su tzv. Kosovu otvorena vrata ove inicijative, dok su od međunarodnih predstavnika stizale poruke da takva inicijativa ne bi bila kompletna bez tzv. Kosova.
Da za tzv. Kosovo ima mesta na „stolu mini-Šengena“, nedavno je tvrdio i ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet, koji je izrazio i nadu da će se nova vlada pridružiti inicijativi.
Pročitajte OVDE kako su se ranije formirale vlade u Prištini.
Izvor: Kosev
