Najnovije

NOVI HAŠKI SUD ZA DŽIHADISTE NIJE MOGUĆ: Šta će EU dalje da radi sa krvavim ratnicima?

Inicijativa švedskog ministra unutrašnjih poslova da se formira međunarodni sud za teroriste. Novi Haški tribunal za džihadiste nije moguć jer je on postao sinonim za nepravdu.

DŽihadisti (Foto: Jutjub)

Status oko hiljadu i po evropskih džihadista, koji su preostali posle uništavanja Islamske države na teritoriji Sirije i Iraka, brine u poslednje vreme vlade širom kontinenta. Velika većina političara i javnog mnjenja se uglavnom protivi njihovom vraćanju u matične zemlje, odakle su krenuli u teroristički pohod, strahujući da bi mogli da postanu pokretna opasnost za mir i bezbednost na evropskom tlu.

Na originalnu ideju je tim povodom došao švedski ministar unutrašnjih poslova Mikael Damberg, koji je nedavno predložio da se formira Specijalni međunarodni sud za džihadiste.

Ovaj sud bi, prema ideji švedskog socijaldemokrate, trebalo da funkcioniše po principu Tribunala za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu. To bi, po njemu, olakšalo prikupljanje dokaza, izjave svedoka i ispitivanja.

- To je odlična ideja. Veoma ozbiljno pitanje, kao što je situacija sa džihadistima, ne potpada pod nadležnost samo jedne zemlje. Takvim stvarima treba da se bavi internacionalna pravda. Zemlje imaju problem kako da se postave u novonastaloj situaciji, a međunarodno pravosuđe ima nadnacionalne prerogative - ističe, za "Novosti", francuski istoričar Aleksi Trud.

Ali, Trud misli da ovaj sud ne bi trebalo da se nalazi gde i ostali međunarodni tribunali koji bi mu poslužili kao primer.

- Hag kao mesto nije dobra ideja. Možda bi sud baš trebalo da ima sedište u Švedskoj. Ili, na primer, u Beču. Hag je obeležen neuspehom i predstavlja mrlju u međunarodnom pravosuđu - ističe naš sagovornik.

SLIČNO, iz istih razloga, misli i njegov

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, međutim, smatra da pitanjem povratka džihadista treba da se bavi svaka zemlja pojedinačno. Ona je posle nedavnog sastanka s ministrima spoljnih poslova država članica poručila da s tim u vezi neće biti odluke na evropskom nivou i da je najviše što može da se učini po tom pitanju evropska saradnja koja bi omogućila razmenu mišljenja i olakšala odluku državama.

- Nije potrebna saglasnost EU. Mogerinijeva je i sama rekla da to pitanje treba da rešava svaka zemlja ponaosob. Evropske države, i ne samo one s našeg kontinenta, već iz celog sveta, mogu same da se organizuju i osnuju ovaj sud - tvrdi Trud.

Ovaj francuski istoričar smatra da ne bi bilo teško osnovati jednu takvu supranacionalnu instituciju, iako bi za to, tehnički, bilo potrebno malo vremena.

- Postoji konsenzus po tom pitanju. Svim evropskim zemljama bi to odgovaralo. Ima mnogo i drugih država koje bi, siguran sam, sarađivale, kao što su Irak, Sirija, Turska…

Francuska senatorka centrističkog opredeljenja Natali Gule je takođe, poput švedskog ministra unutrašnjih poslova, predložila osnivanje evropskog suda za džihadiste, ali joj se čini da je, posle svega, njegovo osnivanje malo moguće, pa se zato preorijentisala na "specijalizovanu ustanovu", formiranu "negde u Evropi", gde bi pripadnici obaveštajnih službi evropskih zemalja mogli najpre da ispitaju učesnike u džihadu, pre nego što budu predati matičnim zemljama na suđenje.

Računa se da se u kampovima koje drže Kurdi, među uhvaćenim džihadistima, nalazi oko 800 muškaraca iz Evropske unije, 700 žena i oko 1.500 dece. Alarm je upaljen kada je Donald Tramp nedavno poslao poruku evropskim zemljama da preuzmu svoje džihadiste zbog povlačenja američkih trupa, inače će oni završiti na slobodi. Kurdi smiruju situaciju, ističući da ih neće puštati, ali je jasno da nisu u stanju da o svima njima vode računa.

kolega istoričar, profesor sa Sorbone Žan-Pol Bled.

- Ako se bude osnivao taj tribunal, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu nije baš dobar model - kaže Bled za naš list.

Ideja je tek u povoju, a detalji još nisu razrađeni. Švedski ministar je, ipak, istakao da je nerealno očekivati da se taj sud osnuje pod okriljem UN, kao što je to bio slučaj s Jugoslavijom ili Ruandom, ističući da bi takav predlog mogao da se suoči s vetom. Zbog toga smatra da bi organizovanje takvog suda na sebe trebalo da preuzme Evropska unija.

Francuska ima u Siriji zatočenih oko 150 svojih državljana, od kojih su pedesetak odrasle osobe. Stotinak Šveđana takođe tamo čeka šta će biti s njima, kao i tridesetak Austrijanaca. Vlasti u Beču ističu "tehničke probleme" da bi ih preuzeli, ne želeći da izlažu opasnosti svoje državne službenike. Jedino se Nemci drže principa da su obavezni da preuzmu svoje državljane i da im sude, ali i oni priznaju da bi to bilo veoma teško i opasno.

Kako Nemačka krije propast svoje avijacije, pročitajte OVDE.

Izvor: Večernje novosti

Bonus video

U Crnoj Gori uvedeno vanredno stanje! - Velimir Eraković 

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Malagurski: BiH najveći izvoznik terorista

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA