Najnovije

NEMAČKI "NOŽ U LEĐA" AMERICI: Kažu da Rusija treba da nagovori Kinu da se pridruži...

Nemačka je saopštila da bi Rusija trebalo da nagovori Kinu da se pridruži Sporazumu o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa , navodeći u tom smislu opasnost za Rusiju od kineskih raketa, u zadnjem pokušaju da spasi Sporazum koji je već odbačen od strane SAD, usled razvoja i modernizacije naoružanja.

Kina, vojna vežba (Foto: Jutjub)

"Rusija mora imati interes za uključivanje Kine u Sporazum o razoružanju", izjavila je nemački ministar obrane Ursula fon der Lien za magazin Fokus. Očigledno pozivajući se na Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa iz 1987. godine, ona je objasnila da bi kineske rakete srednjeg dometa mogle tehnički doseći rusku teritoriju, te da “kao što ruske rakete predstavljaju pretnju Evropi, tako i kineske pretstavljaju pretnju za Rusiju".
 
Ruski zakonodavci su na predlog, u principu, bili predusetljivi. Aleksandr Šerin, zamenik predsednika Komiteta za obranu Državne dume, izjavio je da Kina, Indija i druge zemlje koje imaju oružje srednjeg dometa treba da se pridruže okvirnom Sporazumu kojim se reguliše njegovo posedovanje, razvoj i korištenje. Međutim, on je rekao da bi za tvrdnju o kineskoj pretnji Rusiji trebali "čvrsti dokazi".

Vladimir DŽabarov, zamenik predsednika Odbora za međunarodne odnose Senata, bio je još skeptičniji, odbacujući izjavu nemačkog ministra kao "ništa više osim reči".

Iznenadna zabrinutost nemačkog ministra u pogledu ruske bezbednosti mogla bi biti iznenađenje. Međutim, motivi Nemačke postaju mnogo jasniji u kontekstu zategnutih odnosa između Moskve i Zapada.

Pretnja Evropi

Sporazum je na klimavim nogama, a Vašington je najavio izlazak pre mesec dana, a Moskva u ponedeljak. Čini se da su sve opcije dijaloga iscrpljene, a SAD i dalje odbijaju da saslušaju argumente Rusije, a Moskva je saopštila da će prestati da "kuca na zatvorena vrata".
 
Sporazum iz 1987. zabranio je rakete bazirane na kopnu sa dometom od 500 km do 5.500 km. Vreme doleta takve rakete obično je iznosilo između samo pet i sedam minuta, ostavljajući drugoj strani skoro da nema vremena da proceni pretnju i da reaguje. Lansirane iz Rusije, takve rakete ne bi stigle do kopna SAD-a, ali su sposobne da udare u bilo koji deo evropskog kontinenta, što znači da bi saveznici Vašingtona platili konačnu cenu svake opasne eskalacije.
 
„Rakete srednjeg dometa će predstavljati direktnu pretnju celoj Evropi ... To bi bilo vrlo važno za Nemce. Oni mogu da razgovaraju sa Rusima o uzdržanosti i sve to, ali je zaista potrebno da SAD ponovo razmotre i pokušaju da promene svoju odluku. Međutim, Trampova administracija ne sluša“, izjavio je RT bivši zvaničnik Pentagona, Majkl Maluf.

Neverovatan uspeh

Iako je fon der Lienova prestala direktno da poziva Rusiju da preuzme inicijativu u radu sa Kinom, njena izjava sugeriše da bi Moskva to trebala. Rusija je svakako u boljoj poziciji da se bavi ovim pitanjem nego SAD.

Vašington se trenutno nalazi u žestokom ekonomskom sporu sa Kinom, a koji je pogoršan zbog spora oko kineskog tehnološkog giganta Huaveja. SAD očajnički teže da izbace Huavej sa tržišta svojih saveznika, optužujući Kineze da prete njihovoj bezbednosti. Evropska Unija, kako je otvoreno priznala fon der Leienova, još uvek nema dovoljno poluga kako bi naterala Peking da sasluša njene zabrinutosti.

„EU ne može mnogo da uradi sa Pekingom“, izjavio je za RT Peter Šulc, ekspert za međunarodne odnose sa Univerziteta u Gotingemu. Moskva je, s druge strane, “partner Pekinga” i “može barem nagovoriti Kinu da se pridruži razgovorima o Sorazumu”, dodao je on.

Međutim, glavni nedostatak u ovom planu je da je malo verovatno da će Kina prihvatiti bilo čije zahteve kada je u pitanju njeena vlastita bezbednost.

„Ovde imamo strašan problem, jer od 70 do 80 posto [kineskih] raketnih snaga… su kratkog i srednjeg dometa. Nikada neće odustati od nečega ako ne dobiju nešto zauzvrat ”, rekao je Šulc. 

Niz američkih povlačenja iz različitih međunarodnih ugovora, od iranskog nuklearnog sporazuma do poslednjeg o likvidaciji raketa, verovatno bi učinio Kinu manje sklonom da prihvati bilo kakve bezbednosne garancije od Vašingtona u zamenu za de fakto razoružanje.

Pre nego što su objavile svoju odluku o povlačenju iz Sporazuma, SAD su tvrdoglavo optuživale Rusiju da ga je prekršila, ne pružajući dokaze i odbijajući da slušaju bilo kakve argumente iz Moskve. Izgleda da sadašnje američko rukovodstvo jednostavno ne želi da sporazum ostane na snazi, smatra Maluf.

"[Američki savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon] Bolton i drugi ne žele ograničenje sposobnosti Sjedinjenih Država - žele da budu u stanju da se naoružaju", rekao je bivši zvaničnik Pentagona RT-u.

Sada ćete videti ogromnu trku u naoružanju, koja će učiniti svet opasnijim.

Pojam optuživanja Vašingtona očigledno nikada nije pao na pamet nemačkom ministru, dok Nemačka i drugi saveznici NATO-a nastavljaju poslušno da slede američko vođstvo, čak i ako to znači narušavanje njihove sopstvene bezbednosti. Umesto da se nadaju da će dobra volja Moskve i na kraju Pekinga čudesno rešiti sve njihove probleme, Evropa i Nemačka bi bolje koristile tako što bi pokušale da se vrate nazad i pozabave ratnom politikom Vašingtona.

Pročitajte OVDE koliko milijardi ulaže Kina u naoružanje ove godine.

Izvor: vostok. rs

Bonus video

 

Da li je bilo doseljavanja Slovena, Srba, na Balkan ?! Aleksandar Mitić.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Pogledajte prošlogodišnju kinesku vojnu vežbu.

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA