Najnovije

Gde su Trampovi igrači!? U Prištinu došli samo oni sa „pravom pljačke“ (VIDEO)

O tome šta su ustvari kosovski Albanci obeležavali prošle nedelje kada su „slavili slobodu“, u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili su general Stojan Konjikovac, učesnik rata 1999. i bitaka na Paštriku, gde je bio ranjen, kao i sociolog Slobodan Reljić.

Lazanski (Foto: Jutjub)

Učestvovanje bivših američkih zvaničnika — Bila Klintona, Medlin Olbrajt i Veslija Klarka na obeležavanju dve decenije od ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju, Reljić naziva lešinarskim poslom.

„To su ljudi koji su nekada bili u politici, sada na osnovu toga imaju neka prava pljačke, pošto posle svakog rata imate pravo pljačke. I sada su oni akcionari u nekim preduzećima na Kosovu i drugo, daju velike pare da bi se došlo na takve događaje na kojima im podižu i spomenike. To samo pokazuje da Kosovo nema više onu vrstu podrške kakvu je imalo kada je pravljeno. Da im je ono važno, tu bi došao američki predsednik, ali pošto je ovo potpuno efemerna stvar, dolaze trećepozivci. Dolazi Vesli Klark da objasni kako Putin ovde može da pokrene rat. Dakle, to su isprazne priče bivših ljudi i to takođe pokazuje odnos Zapada prema Kosovu“, smatra Reljić. 

Na nivou održavanja atmosfere — kako Kosovo nešto znači Americi — poseta Klintona, Olbrajtove i Klarka ima smisla, ali na operativnom nivou, poseta bivših političara je nizak nivo, dodaje Reljić.

„Kada je Amerika počela delovanje na KiM, ona je bila najveća sila na svetu. Danas je jedna od barem tri sile. NJena mogućnost uticaja na Kosovo sada je neuporedivo manja nego pre dvadeset godina“, kategoričan je Reljić. 

Mali broj prisutnih na proslavi dve decenije od dana „kada je na Kosovo stigla sloboda“, kako je godišnjicu dve decenije ulaska NATO-a na KiM definisao Hašim Tači, Reljić tumači na prvom mestu ekonomskom situacijom u južnoj srpskoj pokrajini i nezadovoljstvom građana.

„Mi teško živimo. A na Kosovu se živi deset puta teže. Mi imamo nešto od tih investicija, oni nemaju ništa. Ako ste bili na Kosovu, znate da je tamo glavni posao pranje automobila. Jedan vrlo tanak sloj ljudi zarađuje od transfera heroina iz Avganistana“, objašnjava Reljić. 

Osim toga, prema njegovim rečima, veliki je odliv kosovskih Albanaca u zapadnu Evropu. Dvadeset pet godina od početka tranzicije u državama nastalim raspadom SFRJ svi su svesni da su postali robovi Zapada. Poslednji koji su toga postali svesni, kaže Reljić, jesu kosovski Albanci. Time se može tumačiti činjenica da je mali broj ljudi prisustvovao proslavi dvadeset godina od ulaska NATO-a na KiM u Prištini.

Na Skenderbegovom trgu bili su prisutni samo oni koji imaju neke koristi od uspostavljanja Kosova kao nezavisne države pod pokroviteljstvom SAD i NATO-a, obični građani, nezadovoljni time kako žive dvadeset godina kasnije, nezainteresovani su za takve događaje.

Konjikovac se prisetio ratnih dana u koje je ušao kao potpukovnik, a iz bitaka izašao kao najmlađi pukovnik u istoriji Jugoslavije. Tokom NATO agresije bio je ranjen kao komandant isturene komande 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (VJ).

Na Paštriku je sprečen kopneni napad NATO-a i OVK i njihov prodor u Metohiju, priseća se on. Prema rečima Konjikovca, zbog učešća snaga NATO-a, albanske armije, terorista OVK, kao i avijacije zapadne Alijanse, bitka na Paštriku, ili operacija „Strela“, kako je poznata u NATO izvorima, jedna je od najasimetričnijih bitaka u istoriji ratovanja.

Sva pravila o korišćenju artiljerije i oklopnih jedinica koja se uče na vojnim akademijama, oficiri i vojnici VJ morali su da modifikuju tokom bitke za Paštrik.

„Kreativnost i domišljatost u komandovanju morala je doći do punog izražaja da bi se uspelo sačuvati ljudstvo i tehnika. Na primer, pravilo za artiljeriju je koncentracija i dejstvo na jednom mestu. Mi smo vršili disperziju artiljerije na više tačaka kako bismo je sačuvali i obezbedili podršku snagama na frontu. Postavljanje maketa i lažnih položaja je nešto što nas je spašavalo“, priča Konjikovac. 

Kada je tadašnji portparol NATO-a DŽejmi Šej govorio da je NATO pogodio 154 cilja, nije znao da je devedeset odsto tih ciljeva bilo lažno.

Vojska Jugoslavije ne samo da je branila, nego i odbranila Kosovo i Metohiju, kaže Reljić, a NATO je morao da na ne tako slavan način okonča rat, uz pomoć Rezolucije 1244. Međutim, kada vojska obavi posao, počinje političko delovanje u kome se pokazujemo kao nedostojni takmaci, objašnjava Reljić činjenicu da je bitka za Paštrik dvadeset godina bila u zapećku istorije.

Amerika pojačava sajber napade na Rusiju i energetske mreže! Putin sprema osvetu. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: rs.sputniknews. com

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA