Najnovije

"MORALI SMO DA UPOTREBIMO SILU": Vrhovni komandant NATO u Evropi o bombardovanju Srbije!

Vrhovni komandant Savezničkih snaga u Evropi general Tod D. Volters,koji je prethodnih dana boravio u Beogradu u sklopu posete regionu, govorio je o saradnji srpske vojske i NATO-a, projektima na kojima sarađuju i globalnim izazovima.

Bombardovanje Srbije (Foto: Jutjub)

Poseta Balkanu prvi je Vaš dolazak u region od kada ste u maju preuzeli funkciju vrhovnog komandanta NATO snaga u Evropi. Zbog čega upravo sada?

- Dolazimo u ovu posetu kako bismo se sastali sa srpskim liderima, podstakli komunikaciju i istražili mogućnosti da povećamo saradnju između NATO-a i Srbije pružanjem podrške vojnim reformama Srbije, pri čemu u potpunosti poštujemo njenu vojnu neutralnost. Ova saradnja osigurava da naše snage ostanu spremne i agilne prilikom suočavanja sa današnjim složenim bezbednosnim okruženjem. Vojska Srbije je na dobrom glasu u mirovnim misijama širom sveta. Vaši vojnici su istrajni, imaju osećaj dužnosti i posvećeni su izvršenju misija. Stabilnost i sigurnost na Zapadnom Balkanu su od ključne važnosti za NATO, u čemu Srbija igra važnu ulogu.

NATO u potpunosti poštuje Srbiju i njenu odluku da ostane vojno neutralna. Na Srbiji je da odluči kakav odnos želi da ima sa NATO-om. Mi zajedno sa Srbijom sarađujemo na praktičnim pitanjima, kao što su uništenje zastarelih i opasnih ubojnih sredstava i priprema stanovništva za suočavanje sa prirodnim nepogodama. Pored toga, Srbija pomaže NATO-u u nekim aktivnostima, kao što su medicinska obuka iračkih vojnih lekara.

Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za Zapadni Balkan i dobro za NATO. Zajedničkim radom osiguravamo bezbednost na Balkanu i u širem međunarodnom kontekstu.

Kako su se među učesnicima vojne vežbe "Trenutni odgovor 19" održane u Hrvatskoj u maju i junu ove godine našli i pripadnici takozvane vojske Kosova, s obzirom da NATO zvanično ne podržava transformaciju KBS u vojsku?

- Vežba "Trenutni odgovor" bila je multinacionalna vežba kojom su zajedno rukovodile oružane snage Hrvatske, Slovenije i američke snage u Evropi. To nije bila vežba NATO-a i postoji već neko vreme. Na primer, Vojska Srbije učestvovala je u vežbi „Immediate Response 13“. Važno je razumeti da postoje vežbe NATO-a, ali i nacionalne, bilateralne, regionalne i multinacionalne vežbe. Vežba „Immediate Response“ fokusirana je na logistiku, osmišljena je da testira i unapredi sposobnost za brz transport snaga i opreme s jedne lokacije na drugu. KBS su pozvane da učestvuju u svom sadašnjem mandatu.

Srbija ove godine obeležava 20 godina od NATO bombardovanja. Kako Vi danas gledate na tu intervenciju s obzirom na to da postoje oprečna mišljenja o njenom legitimitetu?

- To je bilo izazovno vreme. NATO je doneo tu tešku odluku nakon što su više od godinu dana UN i Kontakt-grupa, čiji je član bila i Rusija, ulagali velike napore da dovedu do mirnog rešenja sukoba i konflikta na Kosovu. Imajući u vidu razvoj krize i neuspeh diplomatije, NATO je upotrebio silu, što je bilo neophodno i legitimno, kako bi se sprečilo kontinuirano kršenje ljudskih prava velikih razmera i ubijanje civila. Savet bezbednosti UN je više puta istakao kršenje ljudskih prava na Kosovu i sve veći broj porodica koje su bile primorane da napuste svoje domove kao pretnju po međunarodni mir i bezbednost.

Generalni sekretar Stoltenberg je jasno stavio do znanja prilikom poseta Srbiji da kampanja nikad nije bila usmerena protiv srpskog naroda – ona je sprovedena kako bi se okončala kršenja ljudskih prava u velikoj razmeri koja je sprovodio Miloševićev režim, sa direktnim posledicama po regionalnu i evropsku bezbednost. Operacija "Saveznička snaga" usledila je nakon više od godinu dana intenzivnih napora da se dođe do mirnog rešenja krize putem pregovora. Svaki izgubljen nedužni život je tragedija, zbog čega NATO duboko žali.

Sada je vreme da idemo napred i radimo zajedno na oblastima od obostranog interesa, uključujući vežbe i obuke.

S obzirom da su Srbija i NATO održale više zajedničkih vojnih vežbi do sada, koliko srpska vojska doprinosi Alijansi u međusobnoj saradnji? Kako biste ocenili obučenost sprskih vojnika?

- Pre svega, želim da se zahvalim Vojsci Srbije na pomoći koju pruža mirovnim naporima širom sveta. Vojska Srbije predstavlja primer toga kako Srbija svojom posvećenošću i profesionalnošću doprinosi konsolidaciji mira i stabilnosti širom Zapadnog Balkana.

Vojska Srbije je na dobrom glasu u mirovnim misijama širom sveta. Srbija je poznata i veoma poštovana u domenu vojne medicine, i radila je sa NATO-om na obuci iračkih vojnih lekara, čime je pomogla u donošenju stabilnosti na Bliski istok.

Odnosi između NATO-a i Srbije u praktičnoj sferi su dobri. Kao država partner, Srbija ima visok nivo saradnje sa NATO-om i NATO potpuno poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. NATO i Srbija sarađuju na više načina, od reformi nacionalnih bezbednosnih struktura, preko upravljanja posledicama vanrednih situacija, do naučne saradnje i zajedničkih vežbi. Srbija sama bira kako će da nastavi svoju saradnju sa NATO-om prema Individualnom akcionom planu partnerstva. Ovde su najvažniji obostrano poverenje i poštovanje.

Jedan od projekata na kom NATO i Srbija sarađuju je i uništavanje viška naoružanja u Tehničko remontnom zavodu (TRZ) u Kragujevcu. Ove godine projekat se završava. Kakvi su rezultati?

- NATO ulaže u Srbiju kroz razne projekte zasnovane na sporazumu između Srbije i Agencije za podršku i nabavku NATO-a. U ovom sporazumu uspostavljeni su načini na koje Srbija može da sprovodi praktične projekte u oblasti demilitarizacije, transformacije odbrane ili izgradnje kapaciteta, tako što omogućava pojedinačnim članicama NATO-a i partnerima da pružaju sredstva putem poverilačkih fondova.

Od 2003, saveznici NATO-a podržavaju više projekata pod okriljem NATO poverilačkih fondova, što je omogućilo Srbiji da dobije finansiranje u iznosu od preko 16,9 miliona evra. To obuhvata bezbedno uništenje 28.000 komada zastarelog lakog i malokalibarskog naoružanja, koje je završeno 2003, kao i 1,4 miliona mina i municije, koje je završeno 2007. Još jedan petogodišnji projekat, koji je završen 2011, a sprovela ga je Međunarodna organizacija za migracije, pomogao je skoro 6.000 ljudi koji su bili višak vojnog kadra u Srbiji da otvore mala preduzeća.

Naročito, NATO saveznici i partneri su pomogli Srbiji da izgradi postrojenja za bezbedno odlaganje opasne zastarele municije u Tehničko-remontnom zavodu Kragujevac (TRZ). Velika Britanija je glavna država na projektu, uz podršku Češke, Nemačke, Mađarske, Japana, Irske, Italije, Norveške, Slovačke, Švajcarske, Turske i SAD. Projekat za dalji razvoj kapaciteta Tehničko-remontnog zavoda za demilitarizaciju naoružanja u vlasništvu države je još u toku, kako bi se demilitarizovalo do 2.000 tona zastarele municije.

Zastarela municija i oružje predstavljaju opasnost po ljude koji žive blizu skladišta. Postoji mogućnost da dođe do smrtonosnih nesreća zbog velikog rizika od eksplozije. Projekat TRZ Kragujevac uključuje uništenje viška municije na osnovu onoga što Srbija želi i smatra prikladnim. Ovo je u potpunosti odgovornost i odluka Srbije.

Srbija je skoro u potpunosti okružena NATO članicama. Da li je to stavlja u nepovoljan položaj u regionu? (u smislu da li to što nije NATO član otvara mogućnost raznih pritisaka)

- NATO u potpunosti poštuje pravo Srbije da donosi svoje odluke i raduje ga produbljivanje našeg jakog partnerstva. NATO već ima jake odnose sa partnerima koji nisu članice, među kojima su Austrija, Irska, Finska i Švedska (između ostalih).

NATO u potpunosti poštuje pravo Srbije da donosi sopstvene političke i bezbednosne odluke. Srbija daje važan doprinos regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti, koji su od ključne važnosti za stabilnost i prosperitet u regionu.

Poslednja zemlja iz regiona koja je zvanično postala deo Alijanse je Crna Gora. S obzirom da je u pitanju zemlja koja ima najmanju vojsku u regionu (nešto više do 2.300 vojnika) na koji način Crna Gora doprinosi NATO-u?

- Crna Gora je saveznik kog jako cenimo, sa jednako jakim glasom u oblikovanju odluka na nivou Saveza. Crna Gora pruža značajan doprinos evroatlantskoj bezbednosti i učestvuje u raznim misijama i vežbama NATO-a. Istovremeno, drago nam je što Crna Gora povećava svoja budžetska izdvajanja za odbranu, s jasnim planom da do 2024. ulaže 2% BDP-a u odbranu. Pored toga, naša misija za zaštitu vazdušnog prostora osigurava bezbednost vazdušnog prostora Crne Gore, uz avione iz Italije i Grčke. Kako NATO može da računa na Crnu Goru, tako i Crna Gora može da računa na NATO. Vojska Crne Gore je dobro obučena i spremna i deli vrednosti evroatlantskog mira i stabilnosti i posvećena je tom cilju.

Ruski sistem S 400 stigao je Ankaru, uprkos pretnjama SAD sankcijama i isključivanjem Turske iz programa F-35. Kako će kupovina ovog sistema odraziti na saradnju NATO i Turske?

- Od pojedinačnih saveznika zavisi koju vojnu opremu kupuju. Međutim, kao Alijansu, brinu nas moguće posledice odluke Turske da kupi sistem S 400. Interoperabilnost naših oružanih snaga je suštinski važna za NATO zbog sprovođenja naših operacija i misija. Pozdravljamo to što Turska sarađuje sa nekoliko saveznika na razvoju sistema za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu dugog dometa.

Pre nekoliko dana Rusija je suspendovala svoje učešće u sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF). Prethodno, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je najavio da će NATO preduzeti određene mere ako se to dogodi. Kakav je odgovor Alijanse na odluku Kremlja?

- Sve članice Saveta NATO-Rusija se slažu da je Sporazum bio veoma važan za evroatlantsku bezbednost. Ako se Rusija ne vrati u njegove okvire do 2. avgusta 2019, ona će snositi potpunu odgovornost za neuspeh Sporazuma.

NATO nastavlja da traži od Rusije da ide odgovornim putem. Do sada nije bilo naznaka da Rusija to namerava. Stoga se Alijansa sprema za svet bez INF sporazuma, sa mnogo više ruskih projektila u Evropi.

NATO ostaje veoma posvećen efektivnoj kontroli naoružanja, razoružanju i neširenju nuklearnog naoružanja. Nemamo nameru da postavljamo nove nuklearne projektile na tlo Evrope. Nećemo raditi ono što Rusija radi. Ne želimo novu trku u naoružanju. Ali moramo da održavamo kredibilno i delotvorno odvraćanje i odbranu. To je posao NATO-a.

Pročitajte OVDE kakvu su to “operaciju Kosovo” započeli Ameri.

Izvor: Blic

Bonus video

Da li je car Justinijan bio Srbin - Istorija Srba u Iliriku

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube