U najnovijoj analizi se navodi da je međunarodna zajednica doživela debakl na Kosovu, da je strah od ZSO preuveličan i da nema napretka u dijalogu beć većeg angažovanja SAD.
"Sastav ROSU ne odgovara etničkoj strukturi stanovništva na severu Kosova, jer jedinice Kfora imaju mandat da garantiraju sigurnost na celoj teritoriji KiM. Jednostrani potezi narušavaju ionako krhak mir i latentnu stabilnost, dok bi mere reciprociteta imale suštinski smisao posle potpisivanja sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine. Međunarodna zajednica je dozvolila, da je Vlada Kosova razrešila članove Upravljačkog tima na šta je EU reagovala izjavom, da je taj potez kosovske vlade bio protiv duha dijaloga. Nacrt statuta ZSO, koji je uradio Upravljački tim, polazna je osnova za razgovore i Vlada Kosova je trebalo o njemu da se izjasni, a ne da ga apriori u celosti odbaci. EU je do sada na Kosovu uglavnom rasipnički potrošila oko 2,5 milijarde evra novca poreskih obveznika EU", navodi se u analizi.
Bez većeg angažovanja SAD, teško očekivati napredak
Dodaje se da analitičari smatraju da EU nije izgubila kredibilitet zato što se umešala američka administracija u dijalog između Beograda i Prištine, već zato što su pojedine zemlje članice delegirale svoje izaslanike, i time praktično dovele autoritet Brisela pod znak pitanja.
Kako se ističe, bez većeg angažovanja SAD u dijalogu, a naročito u fazi približavanja finalnom sporazumu, teško je očekivati bilo kakav značajniji napredak.
"Debakl je doživela misija OEBS na Kosovu, posebno zbog organizacije nedavnih nelegitimnih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Međunarodna zajednica je podrškom održavanju nelegitimnih vanrednih lokalnih izbora u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom i dovođenjem etničkih Albanaca za gradonačelnike u srpskim sredinama produbila postojeću krizu i destabilizovala situaciju na Kosovu", piše u analizi.
Istovremeno, IFIMES postavlja pitanje zašto je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar prilikom nedavnog saslušanja u američkom Kongresu prećutao činjenicu o lokalnim izborima na severu Kosova, koje je, kako kažu, priznao pre nego što su i održani što je dovelo do eskalacije situacije.
"Ko je odgovaran za održavanje nelegitimnih lokalnih izbora kada se znalo da na njima neće učestvovati Srbi, dok sada Eskobar traži ponovno održavanje lokalnih izbora na severu Kosova. Zbog svega toga i ne iznenađuje debakl međunarodne zajednice na Kosovu", piše u analizi.
Kako se navodi, međunarodne snage Kfora imaju važnu ulogu u obezbeđivanju i održavanju bezbednosti na Kosovu za sve građane, bez obzira na njihovo etničko poreklo, posebno za srpsku zajednicu, ali je Kfor napravio grešku što je prećutno dozvolio, da jedinice kosovske specijalne policije budu nepotrebno raspoređene na severu Kosova i koje bez odobrenja Kfora ne bi smele da budu raspoređene.
"Gabrijel Eskobar, izaslanik Stejt Departmenta za Zapadni Balkan je izjavio: 'Mislim da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji KFOR i gde nema potrebe za tim' ", podseća se u analizi.
Preuveličan strah od ZSO
Kada se radi o Zajednici srpskih opština, u analizi Instituta iz LJubljane podseća da je njeno konstituisanje predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine, da se ona konstituiše statutom, ali se garantuje zakonima tzv. Kosova, za čije izmene je potrebna dvotrećinska većina i može se može raspustiti samo odlukom opština članica.
"Iako nastaje izvan pravnog sistema Kosova, ZSO je deo ustavnopravnog poretka Kosova, a ne deo Republike Srbije. Kosovske vlasti ne žele da implementiraju formiranje ZSO pozivajući se na odluku Ustavnog suda Kosova, koji je utvrdio 24 povrede odnosno odredbe, koje nisu u skladu sa ustavom Kosova. ZSO bi osnovalo 10 opština, koje nemaju više od 100.000 stanovnika i teško bi mogli da budu faktor destabilizacije. Nadležnosti, koje bi dobila Zajednica, ne bi mogle da bitno ograniče delovanje centralne vlasti u Prištini. Centralna vlast bi i dalje imala izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast na Kosovu", piše u analizi.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Ističe se da se strah od formiranja ZSO preuveličava, jer se još uvek ne zna kako će ona da izgleda.
"ZSO je osetljivo pitanje za obe strane, pa su u ovoj fazi prisutni maksimalistički pristupi. Ako nečega imamo u procesu dijaloga između Beograda i Prištine, onda su to sporazumi. Imamo inflaciju sporazuma i svaki novi sporazum zapravo prikriva neuspehe onog prethodnog. Imali smo potpisani Vašingtonski sporazum iz septembra 2020.godine na koji više niko ne obraća pažnju, koji je za razliku od Ohridskog bio potpisan. Zato očekujemo da će Ohridski sporazum otići u sećanje, jer treba da se pronađe novo održivo rešenje", navodi se.
IFIMES smatra da je u relaksiranje stanja na Kosovu potrebno uključiti organizacije civilnog društva, poslovnu zajednicu i ugledne pojedince iz različitih etničkih zajednica, koji bi trebali da organizuju svojevrsni "tajni dogovor" u kome bi učestvovali ključni akteri na kosovskoj društvenoj sceni, koji bi postigli opšti koncenzus o ključnim pitanjima za budućnost.
"Podrška takvom opštem konsenzusu, kao njegovi garanti, trebalo bi da budu SAD, EU, Rusija, Kina, Turska i po potrebi još neke druge države. Međutim, ukrajinska kriza onemogućava da do toga dođe. Rasplet ukrajinske krize imaće uticaj na rešavanje pitanja Kosova i Bosne i Hercegovine i generalno će uticati na budućnost regiona Zapadnog Balkana", navodi se u analizi.
Naglašava se i da je preporuka da vlasti u Prištini puste sve uhapšene Srbe u proteklih nekoliko meseci kao što su vlasti u Beogradu pustile trojicu kosovskih policajaca, kako bi se prevazišla postojeća situacija i kako bi se okrenuli stvaranju novog povoljnijeg društvenog ambijenta na Kosovu, što bi doprinelo stvaranju atmosfere za povlačenje "kosovskih specijalnih policijskih snaga" sa severa Kosova, pripremi terena za održavanje lokalnih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom i početku procesa formiranja Zajednice srpskih opština.
"Analitičari smatraju, da su na potezu vlasti u Prištini, koje su poslednjih nedelja na udaru oštrih kritika iz SAD, u manjoj meri EU. Kosovo, koje je pod patronatom Zapada od 90-tih godina prošlog veka ne pokazuje znake za popravljanje situacije što može da dovede do kraja 'romanse Kosova sa Zapadom' što potvrđuju već uvedene 'blage' sankcije kao znak upozorenja", zaključuje se u analizi.
Više novca u kriminalu nego u budžetu Kosova
U analizi Instiuta IFIMES se i navodi da zločini na Kosovu vuče korene iz perioda kosovske vlade u egzilu. Epicentar zločina su bivši komandanti OVK i (para) obaveštajne službe (ŠIK) u saradnji sa političkim strukturama.
"Pod Tačijevom vladavinom, Kosovska energetska korporacija (KEK), distribucija i aerodrom, i izgradnja puteva su privatizovani ili ustupljeni Turcima. Indikativno je da je Turska i najveći donator Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) sa preko 100 miliona evra, a na čelu Kfora od oktobra će biti turski general. Nedavno je Turska KBS-u isporučila moderne bespilotne letelice Bajraktar TB2. Analitičari smatraju da je važan rad Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva za ratne zločine, koji bi doveo do postizanja pravde, koja bi bila satisfakcija za žrtve i njihove srodnike i relaksirala odnose na Kosovu i obezbedila bolju i izvesniju budućnost. Da bismo razumeli postojeću unutrašnju nestabilnost i aktuelna dešavanja na Kosovu, važno je znati da je ona posledica pokrenute borbe protiv korena kriminala, čiji nosioci žestoko odolevaju aktuelnoj vlasti po cenu destabilizacije Kosova i regiona. Tu je i snažan uticaj raznih lobija. Na Kosovu je, prema procenama, više novca umešano u kriminal nego u budžetu Kosova, što znači preko tri milijarde evra. Do sada u praksi nije zabeleženo da su političko-kriminalne strukture izgradile jake državne institucije i uspostavile vladavinu prava, već upravo suprotno", navodi se u analizi.
Albanske partije za sve krive Vučića i Srpsku listu
Albanske političke stranke na Kosovu koriste svaku priliku da se suoče sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Srpskom listom, koje on podržava, i tako dolazi do unutrašnje homogenizacije Albanaca. Srpska lista bila je favorit na svim dosadašnjim izborima u srpskim zajednicama na Kosovu. Tenzije usmerene prema Srpskoj listi rastu, a često se koriste metode zastrašivanja, pretnji i nasilja. Analitičari smatraju da kosovske političke strukture suočavanjem sa Vučićem žele da pokažu svojim građanima da svi problemi Kosova i kosovskog društva i odgovornost za sadašnju situaciju potiču i treba da budu pripisani Vučiću, što ne odgovara stvarnom stanju, jer su problemi kosovskog društva daleko veći, dublji i složeniji i imaju svoju istoriju. Zbog toga se opstruira završetak briselskog dijaloga zvaničnog Beograda i Prištine i potpisivanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, jer bi tada svi izgovori i opravdanja pali u vodu, kao i snovi o priključenju Albaniji.
Izvor: Kosovo onlajn
