Најновије

Ови лидери ће бити пресудни за будућност Србије! Ангела Меркел изгубила утицај, а све очи ће бити упрте у једног човека!

Oбјављена је листа европских и регионалних лидера који ће бити пресудни за будућност Западног Балкана у овој години.

Ангела Меркел (Фото: Јутјуб)

Први на листи је француски председник Емануел Макрон, а следе хрватски премијер Андреј Пленковић, европски комесар за проширење и политику суседства Оливер Вархељи, европски посланик Тонино Пицула, председница Одбора за стабилизацију и придруживање Србије и ЕУ Тања Фајон и известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, Доналд Туск (Европска народна партија и Сергеј Станишев (Европски социјалисти), високи представник за проширење Жозеп Борел и изасланик, као и холандски премијер Марк Руте.
 
“Најважнији процеси у региону - отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, реформа методологије проширења, решавање политичких криза у региону - још трају. Многи људи ће се укључити у њих, али само неколицина ће доносити одлуке и слати поруке које ће бити пресудне за будућност Западног Балкана. Након прегледа најважнијих догађаја који се очекују у овој години, ево и листа људи из ЕУ која би 2020. требало да буде у фокусу региона”, наводи се у тексту.

Макрон незаобилазан играч

Оцењује се да се Макрон показао као незаобилазни играч када је реч о проширењу ЕУ, прво слањем обесхрабрујућих порука онима који се надају брзом придруживању региона у ЕУ, а затим противљењем отварању преговора са Скопљем и Тираном у јуну и октобру прошле године. Париз је покренуо иницијативу за реформу процеса проширења, иако су његови предлози критиковани. 

“Све ће очи бити упрте у председника Емануела Макрона у првим месецима 2020. године, док ЕУ расправља о будућности проширења и, што је најважније, преиспитује одлуку о Северној Македонији и Албанији прије самита у Загребу у мају”, наводи се у тексту портала ЕВБ.

Подсећа се да је премијер Хрватске у новембру рекао да ће самит у Загребу одредити наредну деценију односа између ЕУ и Западног Балкана.

“Он и његова влада не би требало да дозволе да им ова прилика исклизне кроз прсте”, пише овај портал.

Комесар за проширење Оливер Вархељи, како се додаје, најавио је своје предлоге за реформу методологије преговарачког процеса за јануар што ће сигурно изазвати барем неке критике, јер процес не може свима удовољити.

Европски посланик Тонино Пицула је на позицији известиоца Европског парламента (ЕП) за препоруке о Западном Балкану и његов је посао да искристалише став Европског парламента о реформи процеса проширења уочи Загребачког самита.

“У документу ћу интегрисати нове предлоге који би требало да допринесу новом замаху сада спорог процеса проширења ЕУ у трећој деценији 21. вијека”, рекао је недавно Пицула.

На листу улазе још два посланика ЕП, “због важне улоге коју имају у решавању политичке кризе у Србији”, а то су Тања Фајон и Владимир Билчик који су рекли да ће остати посвећени Србији док улази у месеце даље политичке непредвидивости и нестабилности. 

Иако је опозиција окупљена у Савезу за Србију и даље посвећена бојкоту избора који су заказани за крај априла или почетак маја, то није обесхрабрило Фајон, која је најавила посматрачку мисију ЕП на изборима.

Посредовање ЕП довело је до одређених реформи изборних закона и институција, које већина опозиције сматра недовољном. Ово политичко стање у Србији, Црној Гори и Албанији подсећа на оно кроз шта је Северна Македонија пролазила у кризи од 2014. до 2016. године.

“То даје додатни значај Тањи Фајон и Билчику и њиховом посредовању између владе и опозиције у Србији, јер оно што се дешава у Београду може да утиче на развој у другим земљама”, сматрају стручњаци.

Указују и на улогу коју су имале и имаће паневропске партије на Западном Балкану.

“Председник Европске народне партије (ЕПП) Доналд Туск и његов колега из Европских социјалиста Сергеј Станишев можда нису припадници тих партија који су најфокусиранији на Западни Балкан, али су најпознатија лица два најјача политичка блока у ЕУ”, наводи се у тексту.

Подсећају да ЕПП подржава опозициону Демократску партију у Албанији, која је већ бојкотовала изборе, а у Србији ситуација није толико јасна, али то може да се промени како се приближавају избори. 

“У Северној Македонији ће се две највеће партије поново борити да оформе владу у априлу, па ће бити интересантно видети како ће подршка великих европских странака утицати на изборе”, наводе аналитичари.

Сматрају и да ће високи представник за проширење Жозеп Борел имати могућност да успостави добре радне односе са регионом 2020. јер је рекао да ће дијалог Београда и Приштине којем посредује ЕУ, бити један од његових главних приоритета.

Могућност да се постави нови специјални изасланик ЕУ, задужен за дијалог, поменута је неколико пута у другој половини 2019. године, нарочито након што је амерички председник Доналд Трамп одабрао свог изасланика – амбасадора САД у Немачкој Ричарда Гренела.

“Ако и ЕУ предузме исти корак, њен изасланик ће имати висок ниво утицаја у региону”, кажу стручњаци.

Важна улога Рутеа, ослабио утицај Меркелове

Сматрају и да ће премијер Холандије Марк Руте имати важну улогу  2020. године јер се он сложио са Макроном по питању Северне Македоније, али још више Албаније. Холандија је такође расправљала о укидању безвизног режима са Албанијом, а и једна је од оних које се противе да се сличан аранжман успостави са КиМ.

Ако се деси да Марк Руте промени свој став по неком од ових питања, то би био јасан сигнал оптимизма за Западни Балкан. Утицај немачке канцеларке Ангеле Меркел у региону, који се доживљавао као покретачка снага дијалога Београда и Приштине и продубљивања регионалне сарадње, избледио је како се њена политичка каријера ближи крају. То је, како се наводи, било врло очигледно у 2019. години, пошто њени покушаји да оживи процес нормализације односа КиМ и Србије и убеди Макрона да пристане на позитивну одлуку, барем за Северну Македонију, нису успели.

Али ипак, Немачка ће, захваљујући значајном статусу највеће државе чланице ЕУ, али и председавању Саветом у другој половини године, остати присутна 2020. године, а са њом и Ангела Меркел.

Не очекује се да се нова председница ЕК Урсула фон дер Лајен, Меркелина бивша министарка одбране, 2020. уско бави питањима западног Балкана, с обзиром на амбициозан план њене администрације.

“Остали чланови њене комисије, посебно високи представник и комесар за проширење, одрадиће већину посла. Ипак њене поруке подршке о проширењу ЕУ остају охрабрујуће”, закључују аналитичари.

Прочитајте ОВДЕ какве оптужбе на рачун Србије износе шиптарски политичари.

Извор: Вијести

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube