Pravda

Ipak, u njegovim delima se može naći objašnjenje psihologije koja se krije iza veoma modernih fenomena kao što su internet zlostavljanje, hejtovanje i trolovanje u kometarima, na forumima i društvenim mrežama. Proslavljen kao prvi pravi egzistencijalni filozof, Kirkegor je živeo samo 42 godine, ali je njegova misao za to kratko vreme uticala kroz više vekova i škola mišljenja, sve do današnjih dana.

Pročitajte još: Putin: “Kina da se lepo brine o mom tigru“

U jednom zapisu u svoj dnevnik, 1847. godine, tada 34-godišnji Kirkegor primećuje patološko ponašanje koje prožima čovečanstvo, kako tada u 19. veku, tako i danas. Reč je o onom što danas u žargonu nazivamo hejtovanjem (možda bismo mi u Srbiji mogli dodati - i botovanjem). Kirkegor piše: "Postoji forma zavisti kojoj sam često viđao primere, u kojoj individua pokušava da ostvari nešto zlostavljanjem. Ako, na primer, uđem u prostor u kojem se mnoštvo okupilo, često se dogodi da se ovaj ili onaj odmah okrene protiv mene i počne da me ismeva; pretpostavljam da on sebe doživljava kao alatku javnog mišljenja. Ali, ne lezi vraže, ako mu ja uzvratim dobronamernom opaskom, ta ista osoba postaje bezgranično predusretljiva i uslužna. U suštini, počinje da me smatra za nešto veličanstveno, možda veličanstvenije no što i jesam: ali ako mu ja ne dozvolim da saučestvuje u mojoj veličanstvenosti, u najmanju ruku će me ismejati. A čim postane saučesnik, on hvali moju veličanstvenost. Tako izgleda život u malograđanštini." Kirkegor navodi konkretnu anegdotu u svom dnevniku. Opisuje kako je zatekao trojicu mladića ispred svoje kapije koji su, čim su ga ugledali, počeli da se keze i nižu bezobrazluke. Kada im je prišao, Kirkegor je primetio da puše cigare i obratio se najbližem, zamolivši malo vatre da i sam zapali. Iznenada, stav trojice mladića se potpuno preokrenuo - naizgled banalni gest Kirkegora imao je spomenuti efekat "poziva na saučesništvo u (Kirkegorovoj) veličanstvenosti". Kirkegor dalje piše: "Istog trenutka, sva trojica su skinuli svoje šešire i izgledalo je kao da sam im učinio uslugu moleći ih za vatru. Dakle: isti ljudi su bili presrećni da mi viču bravo! ako bih im se obratio prijateljski, a kamoli laskavo; prethodno su vikali ua! i bili narogušeni..." Možemo samo da se složimo sa Kirkegorovim zaključkom: Kako je neprocenjivo zanimljivo da se saznanje o ljudskoj psihologiji obogati na ovaj način! Izvor: Blic