EU - U letnjoj rezidenciji švedskog premijera Frederika Rajnfelda završen je dvodnevni sastanak lidera evropskih partija desnog centra. U suštini glavno pitanje diskusije koje se tiče izbora naslednika Žozea Manuela Barozua na dužnost predsednika Evropske komisije tako je ostalo bez odgovora.
Lideri Velike Britanije, Nemačke, Holandije i Švedske tako nisu ni uspeli da nađu kompromis povodom kandidature šefa Evropske komisije. Dva glavna oponenta — premijer Velike Britanije Dejvid Kamerion i kancelar Nemačke Angela Merkel izjavili su da će nastaviti da se pridržavaju ranije zauzetih stavova: Nemačka podržava kandidaturu Žan-Kloda Junkera, dok Britanija oštro protestvuje protiv nje. Prema mišljenju niza eksperata, Junker je vrlo inicijativan čovek koji je u stanju da snosi odgovornost za donete odluke. Kao i svaki odlučan političar, Junker ima svoje sledbenike i oponente. Govori rukovodilac Centra za partijsko-politička istraživanja Evropskog instituta RAN Vladimir Švajcer.
Junker ima svoje pluseve i minuse. Najvažniji njegov plus je u tome što je Junker stručnjak za opšteevropske poslove. Kao prvo on je na čelu evropske grupe koja se bavi finansijama. Kao drugo, on je lider maka i male, ali vrlo važne evropske države — Luksemburga.
Ali postoje i minusi. Što se tiče Velike Britanije, Junker je insistirao na oštrom smanjenju dotacija za ovu zemlju koja je izdvajala u EU niz godina za razvoj lokalne poljoprivrede. Junker je ekonomski dokazao da je sa britnskom poljoprivredom odavno već sve u redu i da ostrvima ovaj novac nije potreban. Jasno je da će protiv njega glasati i konzervativci, laburisti i svi ostali. Junker ima takođe teškoće sa Holandijom i Švajcarskom. Ali to je vezano za pitanja finansija i banaka. Još nekoliko zemalja — pre svega Mađarska i Češka — ima svoje primedbe prema Junkeru po prilično širokom spektru pitanja. Pored svega ostalog, Junker je postavio pitanje zvaničnih ofšor zona u Evropi. Na kraju su neke banke bile zatvorene pošto se ispostavilo da ove finansijske ustanove u stvari ”peru novac”. Takve banke su otkrivene, na primer, u Luksemburgu. Između ostalog, Junker je pokvario odnose i sa mnogim nemačkim bankama. Moguće da je Merkel u stvari ne tamo kategorična u podršci Junkera, kako se čini na prvi pogled. Ponovo dajemo reč Vladimiru Švajceru.
Što se tiče Merkel, ona se ne izražava jednoznačno za Junkera. Ali ona obraća pažnju na uslov prema kojem lideri EU treba da se određuju na osnovu partijskih preferenci građana.
Junker je lider grupe evropske narodne partije — udruženja demohrišćana i kozervativaca. I kada je ova grupa zauzela na izborima prvo mesto (mada sa vrlo malom razlikom u odnosu na socijal-demokrate), Junker formalno može da zauzme dužnost predsednika Evropske komisije. Između ostalog, oponenti obraćaju pažnju na to da rezultati izbora za Evropski parlament odražavaju popularnost partija, a ne konkretnih političara, piše Glas Rusije Moguće da je neodređenost po pitanju novog predsednika Evropske komisije vezana za to što niz evropskih zemalja insistir na promenama u prioritetima ovog nadnacionalnog administrativnog organa. Zato neki analitičari smatraju da u stvari predmet spora nije kandidatura predsednika Evropske komisije, već njegova legitimnost i ovlašćenja koja iz tog proističu, a ako se uopšti, to je reforma EU u celini. Ovo pitanje je zaista sazrelo. EU razdiru političke, ekonomske i socijalne protivrečnosti. Problem nosi sistemski karakter i ne može da bude rešen prostom promenom komponenti. To je glavna pouka koja treba da bude izvučena iz nedavnih izbora za parlament EU. Izvor: Glas Rusije
