Pravda

Već nekoliko godina su usahli strani fondovi, pa je i finansiranje nevladinih organizacija delom prebačeno na teret ono malo zaposlenih u Srbiji, dakle na budžet. Stranci još daju političku podršku, ali i pare za promociju LBGT i naravno za smeštaj imigranata. Sada imaju i stranke koje se zalažu za nastavak promene srpske svesti i zakona. Srbija je i po tome deo Zapada, kome teži. Naime, i u Evropskoj uniji i u SAD većina stanovništva lišava se sve više raznih prava (da protestuje, da ima pravo na sigurnije radno mesto i slično). Da su ljudi sve neravnopravniji kako u Evropi tako i u svetu, očito je i prema podacima britanske organizacije OXFAM, koja je maja ove godine objavila podatak da svega 80 osoba poseduje jednak imetak kao i 3,5 milijardi manje imućnih ljudi. U formalno demokratskim zemljama, iz decenije u deceniju, čast izuzecima poput Islanda, smanjuje se broj stvari o kojima narod na izborima ili na referendumu može da odlučuje. Umesto odlučivanja naroda sve više je garantovanih prava, institucija nezavisnih od narodne volje i naravno lobija koji štite upravo interese onih osamdesetoro i još desetak hiljada najbogatijih. Životni standard je objektivno sve niži, prava radnika su na Zapadu bolja nego u Srbiji ali se i tamo sve brže smanjuju, uporedo sa sve manjom slobodom govora i širenjem područja "politički korektnog". Još je Aristotel uvideo, a više od 20 vekova kasnije Marks razradio isto, da oni koji ne poseduju ništa, suštinski nemaju prava kao građani. Takvih je sve više. Međutim, ako se političari ne bave zaštitom prava zaposlenih, socijalno ugroženih Srba, Mađara ili muslimana, njih interesuju gejevi, lezbijke i transvestiti. Velike korporacije i grupe ljudi koje su do pre dvadesetak godina i javno smatrane perverznim, stiču sve veća i novija prava. Jedna od tih grupa su LGBT osobe. Po predvidljivom scenariju, od zahteva da se u Beogradu svake godine izvodi marš LBGT lobista, simpatizera i praktikanata, došlo se do zahteva za legalizaciju tzv. istopolnih brakova. Ako se to dopusti, logičan sled, kakav se već desio i dešava se na Zapadu, a kojem napredne elite teže, jeste pravo na usvajanje dece - jer prirodno ih ne mogu dobiti. Iako se i pojedini gejevi protive tome da deca odrastaju sa dvojicom tata ili mama, ili pak nekim osobama koje ne umeju da identifikuju sopstveni pol, takvi su skrajnuti i javno osuđeni, poput modnih kreatora Dolčea i Gabane. Posle zahteva za decom, uslediće zahtevi za poligamiju i legalizaciju pedofilije. Već danas u pojedinim LGBT organizacijama vođstvo vrši pritisak na članove da prihvate pedofiliju, tj. seks odraslih i dece (!) kao nešto normalno. Prvo oni to treba da prihvate, da preobraze dodatno svoju svest, a onda da isto propovedaju nama. Borba za brak kao zajednicu muškarca i žene, što je jedino od Boga blagosloveno, jeste i borba da se ne dozvoli dalje obesmišljavanje vrednosti na kojima počiva ne samo srpsko, nego i svako drugo društvo, a to je borba protiv pedofilije koja je promovisana od kraja 1940. od mnogih koji su se zalagali za promenu odnosa prema LGBT osobama. Neki političari u stanju su samo da usvajaju prava koja im došapnu lobiji velikih korporacija, a ti lobiji već dugo podržavaju rušenje porodice i javnog morala. Za vapaje većine tu nema ni sluha ni razumevanja.