Pravda

Vaša knjiga govori o tajnama i misterijama u Srbiji. Da li smo mi kao narod sujeverni i skloni da olako poverujemo u neskvakidašnje pojave? Prema mom iskustvu, u svakom od nas čuči jedan mali sujeverni đavolak koji jedva čeka priliku da preuzme naše misli i osećanja i učini nas sklonim da verujemo svemu drugom osim sopstvenom zdravom razumu. Sujeverje je u ljudskim genima, i nije samo srpska privilegija. Čim se suočimo sa nečim nepoznatim, događajem ili pojavom koju ne umemo da objasnimo, mi se privijemo uz sujeverje kao spas i zaštitu. Ali, to je razumljivo. Probajte samo da zamislite naše pretke, kako šćućureni u nekoj pećini, gledaju munje i gromove i čekaju da oluja prođe. Da li je kod naših ljudi izraženiji strah ili ipak radoznalost? Mi Srbi volimo da se busamo u grudi kako smo ne znam koliko hrabri i neustrašivi, ali naša hrabrost do izražaja dolazi tek u krajnjoj nevolji, o čemu nam i naša istorija jasno govori. Uvek smo čekali poslednji momenat da tu hrabrost i iskažemo na delu, kad baš dogori do nokata. Dakle, da - jesmo hrabri i ne – nažalost - nismo dovoljno radoznali. Čini mi se da smo skloniji tome da se uljuljkamo u već poznate obrasce, da životni komfor obezbeđujemo prihvatajući tuđe ideje i mišljenja. A bez radoznalosti nema ni napretka. Ni društva ni pojedinca. Gde bismo bili, recimo, da Nikola Tesla nije bio toliko radoznao... Za početak nam recite da li smemo da se kupamo u Borskom jezeru bez bojazni da se pojavi čudovište? Naravno, smete da se kupate u Borskom jezeru. Danju, leti, kada je temperatura vode dovoljna da organizam ne doživi šok prilikom ulaska, uz obavezni lagani ulazak kako bi se vaše telo prilagodilo promeni temperature. Noću, kada se sablasna izmaglica spusti nad jezero... mislim da to ne bi bila hrabrost, nego ludost. Od Vaših priča ledi se krv u venama, kakav je Vaš osećaj bio dok ste boravili na svim tim mestima, posebno u napuštenim kućama, kolibama... Oduvek sam voleo taj izazov. Nema lepšeg oseđaja od onoga kad pobedite sebe. Posebno kada se obračunate sa nekim svojim strahom. Zbog toga su gotovo svi ti događaji opisani u knjizi neka vrsta testova koje sam sebi zadavao. Iskreno, bilo je situacija u kojima je strah pobeđivao, ali kakav bih ja istraživač neobjašnjivih pojava bio kada bi me to sprečilo da nastavim dalje. Jedino što znam je da ću nekim strahovima morati da se vratim. Kad tad. Možda samo nisam bio dobro pripremljen za borbu. Malo ko zna za lavirint u srcu planine, da li mislite da bi tako  mesta mogla da postanu turistička atrakcija? Apsolutno smatram da Srbija ima ogroman neostvaren potencijal kao ključna turistička destinacija za neopisivo brojnu svetsku populaciju koja voli tajne i misterije. Na gotovo svakom koraku postoje predivne priče, mitovi, legende i neobjašnjivi događaji koji bi mogli da privuku reke turista. Naravno, kada bi neko imao volje da se time bavi. Naše turističke organizacije su uglavnom samo servisne stanice koje čekaju da im posao dođe na noge. Pokušavam da i to promenim i već sam u kontaktu sa nekoliko agencija koje su pokazale interesovanje da na tom polju nešto promene. Zbog toga i ovim putem pozivam sve koji smatraju da ovaj potencijal ne sme da ostane neiskorišćen, da malo ustanu iz svojih udobnih fotelja i krenu po našoj lepoj Srbiji da vide čime sve raspolažemo, a ako im je potreban neki putokaz, tu sam da pomognem. Koje je mesto od svih koje ste opisali na Vas ostavilo najveći utisak? Recimo da je to misteriozni noćni zemljotres koji sam doživeo nedaleko od sela Maletina podno Đuniskih visova, na putu koji prolazi pored Južne Morave.  Čuo sam priče da meštani ne vole noću da prolaze tim putem, jer se na njemu dešavaju čudne stvari, pa sam otišao da se lično u to uverim. Našao sam se tamo nešto pred ponoć, prilično skeptičan prema njihovim pričama. Iznenada, tlo pod mojim nogama se snažno zaljuljalo, a zastrašujući zvuk planine koja kao da se ruši zatutnjao mi je u ušima. Nisam stigao ni da upalim lampu, jer sam bio kao paralisan. Čuo sam besno pljuskanje vode, kao da neke velike kamene gromade padaju u vodu, dok je oštar vetar s planine rezao vazduh. Nemoćan da uradim bilo šta, čekao sam da me zemlja proguta ili da me pogodi neka velika stena. Posle nekog vremena, ni sad ne umem da procenim koliko je tačno prošlo, tutnjava je prestala a zemlja se pod mojim nogama smirila. Neki geolozi su mi kasnije objašnjavali da je reč o prirodnom fenomenu čiji je uzrok tok podzemnih voda koje se poput mreže protežu ispod jugoistočne Srbije, ali čak i da je tako, doživljaj nije bio ništa manje zastrašujući. Šta se zapravo dogodilo kada se auto u kome su bili momak i devojka survao u reku sa Brankovog mosta? To je u ovom momentu stanja ljudske svesti nemoguće racionalno objasniti. Da li je reč o prekogniciji, predviđanju budućih događaja, ili o nečem drugom. Obično u takvim slučajevima ni sami akteri nemaju objašnjenje za ono što im se događa. Naučno je dokazano da nije istinit mit da ljudi koriste samo pet ili 10 odsto kapaciteta svog mozga, on je savršeni računar koji pojedine delove uključuje prema potrebi, ali je svakako istina da nismo ni blizu da razumemo sve njegove funkcije. Ali, ako verujemo u intuiciju, koja je takođe neka vrsta predviđanja budućih događaja, zašto ne bismo i u vidovitost. Poenta ove priče je da su dva mlada života spasena, jer je jedan čovek, na neobjašnjiv način, predvideo šta će se dogoditi. Ne moramo baš uvek sve do kraja da objasnimo da bi to bio srećan kraj. Jedna od priča govori o vudu magiji i zločinima koji su počinjeni na taj način. Ako pretpostavimo da je to zaista moguće, da li na osnovu toga počinilac može da odgovara ili za policiju takve indicije nisu dovoljno čvrsti dokazi? Koliko toga ima u našoj zemlji? Vudu magija, kao i svaka druga, pa i ona naša, čuvena vlaška magija, moćna je onoliko koliko u nju neko veruje. Iskreno, ne znam za neki slučaj vezan za vudu magiju, ili bilo koju drugu magiju koji je sudski procesuiran i da li je ti uopšte moguće u zakondavstvu. Posle saznanja o tom slučaju, koje mi je preneto iz veoma pouzdanog izvora, istraživao sam dalje, ali nisam uspeo da pronađem nijedan sličan slučaj u Srbiji. Ipak, činjenica je da takozvana vlaška magija privlači najviše pažnje kad je reč o misterioznim pojavama u Srbiji. Za nju se zna i van naših granica, a često je navođena i kao uzrok nekih strašnih događaja, poput čuvenog zločina u Jabukovcu. To je sve, međutim, gotovo nemoguće dokazati bilo kakvom forenzikom. Zato se i zove magija...

Pročitajte još:Druga tribina Laguninog književnog kluba o Saramagu„Pokazaću svetu ko je bio Tesla“

Izvor: Pravda/Marija Gojković