Pravda

Zasada se razmatraju, kako se nezvanično saznaje, četiri lokacije. Neke su sa leve, a druge sa desne strane auto-puta, iznad "Zmajeve" pumpe. Iz Agencije za privatizaciju, kako saznajemo, čekaju se podaci koja je parcela slobodna da bi mogla da počne gradnja. Međutim, postoji opcija da se osposobi neki od već postojećih prostora, kažu u Komesarijatu za izbeglice Srbije. Za takvim prostorom nadležni tragaju već dva meseca. On bi bio brže i jeftinije rešenje, jer bi se preskočile duge tenderske procedure. I beogradske vlasti najavljuju pomoć. - Grad je spreman da učestvuje u izgradnji prihvatnog centra i pružićemo državi svu neophodnu pomoć, koliko god je u našoj moći - kaže gradonačenik Siniša Mali. Najveći deo novca trebalo bi, kako se saznaje, da stigne iz evropskih fondova. Zasada se zna da je EU opredelila oko milion evra za izradu novog zakona o azilu, Crvenom krstu Srbije biće prebačeno oko 400.000 evra za pomoć u lekovima i hrani, a pretpostavlja se da će oko milion i po evra biti odvojeno za izgradnju prihvatnog centra. Po rečima Vladimira Cucića, komesara Komesarijata za izbeglice i migracije RS, humanitarna tačka za urgnetni prihvat izbeglica nam je potrebna da bi se oni izmestili iz gradskih parkova, pre svega onog kod autobuske stanice: - Ovo je neophodno i zbog samih izbeglica, pošto nailazi jesen i loše vreme, ali i zbog naših građana, normalnog funkcionisanja grada, polaska dece u školu, većeg broja đaka i studenata koji su vezani za autobusku stanicu. On dodaje da ni u jednoj evropskoj prestonici nisu u centru grada razapeti šatori i improvizovani poljski toaleti, pa nema potrebe da to bude ni u Beogradu. - Srbija ima gde da smesti migrante, da im ponudi privremeno prenoćište, zaklon od kiše, medicinsku zaštitu, ali oni izbegavaju postojeće prihvatne centre jer ih usporavaju na putu ka EU - primećuje Cucić. Zato će novi privremeni centar biti dobro rešenje, budući da se nalazi u pravcu njihovog kretanja ka severu zemlje i mađarskoj granici. I u Centru za pružanje zaštite i pomoći tražiocima azila podržavaju ovakvo humano rešenje države i kažu da se pred vlastima nalazi veliki izazov, u čijem rešavanju su spremni da pomognu. - Potrebno je uložiti veliki napor da se ljudi izmeste iz centra grada, jer su tu već razrađeni mehanizmi, počev od krijumčara ljudi, taksista, vlasnika hostela i drugih koji rade u sivoj zoni - kaže Radoš Đurović iz Centra. - Nije lako izvući migraciju na obode grada, ali je neophodno. U tome bi pomoglo kada bi autobusi iz Preševa vozili migrante ne ka centru Beograda, već ka budućem prihvatnom centru. Volonteri Centra im već dele letke sa mapom prihvatnih centara, cenama, važnim brojevima telefona (policija, Komesarijat za izbeglice, bolnice...). Bitno je i da novi centar ne bude zatvorenog tipa i da budući zakon o azilu ne bude restriktivan, jer to neće smanjiti priliv izbeglica, već će ih oterati u šume. Takođe bi, po Đuroviću, bilo dobro kada bi država još jedan centar napravila između Preševa i Beograda, negde kod Niša, gde se spajaju migrantski kraci iz Grčke i Bugarske. Akcija obaveštavanja izbeglica već je dala prve rezultate, pa je jedna porodica iz Somalije sa četvoro dece juče dobrovoljno prešla iz Savskog parka u centar u Krnjači. Kroz zemlju svakog dana prođe više od 2.000 ljudi, a od 1. januara prošlo je više od 90.000. Zaposleni u hotelu "Nacional" na Bežanijskoj kosi, tvrde da su za gradnju smeštaja za izbeglice sa Bliskog istoka u njihovom komšiliku čuli preko medija. - Nismo primetili da je iko dolazio da istražuje lokaciju - rekaoje recepcionar hotela. - Ne znam ni da li u okolini i ima prostora za takvu ustanovu, jer su, svuda, okolo privatni placevi.