Iako su se pojavili navodi da je lokalna vlast počela primenu prekida vatre, pretnja od daljeg oružanog konflikta ne prestaje da vreba.
Šta se zaista dogodilo u Nagorno-Karabahu i kakva je uloga spoljnih "igrača"?
Odmah po izbijanju sukoba, Jermenija i Azerbejdžan su se međusobno optuživali za eskalaciju nasilja i nanošenje štete. Primirje potpisano 1994. godine je prekinuto, a šanse da transkavkaski region ponovo bukne izgledaju sve realnije.
Konflikt u spornom regionu nije bio neočekivan - vodeći svetski eksperti već godinama su upozoravali na tu mogućnost. U izveštaju američkog magazina Forin Polisi iz decembra prošle godine navodi se da je potencijalni sukob u Nagorno-Karabahu jedan od najvećih izazova regiona, kao i da obe strane u 2016. godinu ulaze bez naznake spremnosti na kompromis oko ključnih pitanja, kao što je status sporne teritorije pod jermenskom kontrolom.
"Mogućnost eskalacije u Nagorno-Karabahu plaši i Rusiju i Zapad", smatraju autori izveštaja.
Osim toga, novi konflikt u koji bi se umešale strane mirovne snage takođe zabrinjava Iran, koji čvrsto stoji pri stavu da situacija mora biti rešena od strane lokalnih sila. Tu je i rusko-turski konflikt koji, s obzirom na stratešku saradnju Turske i Azerbejdžana, odnosno Rusije i Jermenije, preti da nadaleko napusti granice kavkaskog regiona.
Iako trenutni vojni konflikt može biti rešen u bliskoj budućnosti, politički problemi kao što je status teritorije i izbeglice ostaće verovatno nerešeni još dug niz godina. Povrh svega, Jermenija i Azerbejdžan će se kao i do sada držati potpuno oprečnih pristupa problemima - Baku će nastaviti da traži ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta zemlje i oslobađanje okupiranih teritorija, dok će Jerevan insistirati na pravu Jermena u Nagorno-Karabahu na samoopredeljenje.
Diplomate, koje su se uključile u pokušaju da otklone nesuglasice, usled toga nisu imale ni najmanju mogućnost za uspeh.
Verovatno je da ni jedna strana nije zainteresovana za rat, jer ko god da "pobedi", izgubio bi u političkom smislu. SAD i Rusija takođe ne žele oružani sukob koji bi doveo do još jednog "odmeravanja snaga" između ove dve države, a na teritoriji treće zemlje. Uz to, Turska koja aktivno nastoji da umanji uticaj Moskve na Azerbejdžan, previše je zauzeta sirijskom krizom i Kurdima da bi mogla da se aktivno uključi.
Ipak, u slučaju Nagorno-Karabaha, racionalni izbori nisu jedini mogući. Samo jedan incident kao na primer "zalutali metak", mogao bi da otvori padorinu kutiju i izazove konflikt koji bi zaista bilo teško zaustaviti.
Spoljni igrači bi u takvom scenariju verovatno pokušali da iskoriste situaciju. Moskva bi dobila priliku da konsoliduje moć u regionu, kao posrednik koji je dobrodošao kako u Jerevanu, tako i u Bakuu, a SAD u tom slučaju verovatno ne bi "izazivale" Rusiju i stvarala prepreke za postizanje diplomatskog rešenja. Iran, koji podržava status kvo, stao bi na stranu Moskve, a Turska bi se držala oprezno i manje-više uzdržano.
Na taj način, situacija bi išla u korist vojno slabije Jermenije, a upravo tu i leži problem koji muči Azerbejdžan. Izvor: Newsweek
