Da mora da bira, današnji muškarac, da li bi se pre opredelio da bude sa lepom ženom koju voli ili da poseduje dobar auto? Momci novog kova bi se opredelili za miks: lepa žena koja poseduje dobar auto. Ali, ja sam od momaka starog kova, pa znam da je opredeljivanje ove vrste uzaludno, jer ipak, one biraju. Čak i onda kad ti se učini da si ti izabrao. Da li čovek može biti srećan bez auta? Auto samo može da uveća sreću, a sam po sebi ne donosi sreću. Čini mi se da mi je najlepši deo mladosti prošao bez kola. Jer, posedovati auto podrazumeva odricanja od fizičkih aktivnosti, pre svega, pa mnogima četiri točka zamenjuju dve noge; ne izlaze iz kola i zinu kad im pumpadžija sipa benzin, kao da su ljubomorni što malo mirisne tečnosti ne gurne i u njihovo grlo. Zavisnost od nečega, u ovo slučaju od automobila,nikada ne može biti preduslov sreće. Šta mislite o poslu veka koji se završi za dve godine? Kada je „jugo“ krenuo preko okeana, u Ameriku, ispraćen je s velikim nadama i najviši rukovodioci ondašnje Jugoslavije su držali vatrene govore ubeđujući naciju da je sklopljen „posao veka“. U prvoj godini, dok su naši još uvek nudili prvobitnu varijantu „juga“, Koreanci su izbacili dvanaest novih modela za istu cenu. Danas se „jugo“ pojavi u ponekom američkom filmu kad bi trebalo pokazati socijalni status vlasnika, a kruži i dosetka da je glavni problem „juga“ bio u tome što je teško mogao da se pokrene ako stane na žvakaću gumu. Mislim da smo tada propustili šasnu koja se zaista dobija jedanput u veku. Da li automobili polako dobijaju dušu, a čovek se sve više ponaša mehanički ? Čovek se odavno ponaša mehanički, ali po principu starih mašina, a automobili su danas misleće mašine, jer su direktno povezani sa kompjuterima. Nekada su momci sa periferije, iako nemaju ni dozvolu ni kola, umeli za pet minuta da rastave i sastave „fiću“. Danas gotovo svi voze, ali znaju samo da promene točak i sijalicu. Možemo reći da automobil može bez čoveka, a da li može čovek bez automobila? Da automobil može bez čoveka ne bi dozvolio da ga čovek izmisli i proizvede. A kad ga je već proizveo bilo je kasno... Čovek je, ustvari, izmislio igračku bez koje više ne može. Ta igračka je često čovekov statusni simbol,sredstvo za dokazivanje. Mislite li da Beograđanima fali jedan Jovan Bulj? Jovan Bulj je šezdesetih i sedamdeseth godina prošlog veka bio jedan od hodajućih simbola Beograda. Bio je milicioner, saobraćajac na najznčajnijim beogradskim raskrsnicama. On je plesao dok je regulisao saobraćaj. Beograđani su se okupljali na Terazijama ili kod „Londona“ da bi gledali kako se na javnom mestu ponaša neko ko voli svoj posao i ume da ga radi. Beograd je „iznajmljivao“ svog Jovana Parizu i Londonu, pa su tamošnje novine bile pune fotografija nasmejanog policajca. Beogradu zaista danas nedostaje jedan takav čovek. 
Gde se parkirate? Pošto nas četvoro vozimo dvoje kola, a živimo u delu grada gde nema dovoljno parking mesta, dovijamo se kako znamo i umemo. Kad neko ujutro krene iz kuće, obavezno telefonira i pita gde su prethodne noći parkirana kola. Ako ne nađe onoga ko ih je vozio prethodne noći, nastaje panika. Pisali ste o ljudima koji su uklesali sliku automobila na spomeniku. Kako objašnjavate to? Ta je priča izmišnjena na samom kraju, a sve ostalo je istina. Dvoje komšija su se celog života nadmetali ko će imati noviji tip automobila, pa makar nemali šta da jedu. U tom nadmetanju važnu ulogu imaju supruge, kao kod pop Ćire i pop Spire. Na kraju su, na nadgrobnim spomenicima umesto slika svojih muževa, uklesale sliku najnovijeg automobla kojeg su tek trebali da kupe. Možemo da primetimo da se iz dobrih automobila često čuje loša muzika, zašto je to tako? Pitanje asocira na odgovor da se izgubila građanska klasa, fini ljudi, i da pare za skupe automobile i najnoviji tip radija imaju skorojevići, novi bogataši. I to je tačno. Znamo svi kakvu muziku slušaju takvi ljudi: turbo folk. Sa lepim vremenom krenuće otvaranje prozora od automobila i radio pušten „do daske“. Pa,ko preživi. Zašto Bog nema auto? Vrlo je diskutabilno pitanje da li je Bog uopšte stvorio auto? Jer, da je stvorio auto, stvorio bi i odgovarajući broj parking mesta. Izvor:Pravda/Marija Gojković
